Borbeni avioni NATO-a znatno su češće podizani radi identifikacije i presretanja ruskih vojnih aviona tokom jula 2026. nego u istom mesecu prošle godine, saopštila je Komanda zajedničkih snaga NATO-a u Brunsumu. Prema podacima Alijanse, broj stvarnih borbenih uzbuna, odnosno takozvanih Alfa skrembl poletanja, duž istočnog krila povećan je za više od 250 odsto u poređenju sa julom 2025.
NATO ovaj rast povezuje sa većim brojem letova ruskih vojnih aviona u blizini vazdušnog prostora država članica. Komanda navodi da su ruske letelice u više slučajeva letele bez prijavljenog plana leta i bez uključenog transpondera, zbog čega su dežurni lovci podizani radi identifikacije i praćenja. Takve misije same po sebi ne znače da je došlo do povrede vazdušnog prostora NATO-a, već se često izvode kada se neidentifikovana ili vojna letelica približava granicama članica Alijanse.
Rusija, sa druge strane, redovno navodi da njeni vojni avioni izvode letove u međunarodnom vazdušnom prostoru i u skladu sa međunarodnim pravilima. Povećan broj susreta posebno je primetan iznad Baltičkog mora, gde se ruski vojni letovi i NATO misije vazdušnog nadzora odvijaju na relativno malom prostoru. Poslednji objavljeni podaci zato više govore o rastu vojne aktivnosti i učestalosti kontakata nego o automatskom povećanju broja povreda granica NATO-a.
NATO govori o rastu od preko 250 odsto
„Uporedite jul 2025. sa julom 2026. i slika se ne može zanemariti: broj stvarnih vojnih uzbuna duž istočnog krila NATO-a povećan je za više od 250 odsto“, naveli su predstavnici Alijanse.
Prema njihovom objašnjenju, dežurni lovci podizani su kada su ruski vojni avioni leteli u blizini vazdušnog prostora članica bez plana leta ili aktivnog transponderskog signala.
NATO održava stalne snage za brzo reagovanje u državama istočnog krila, posebno u baltičkom regionu, gde članice sa manjim ratnim vazduhoplovstvima koriste zajedničke misije vazdušnog nadzora. Avioni država članica rotaciono preuzimaju dežurstva i mogu biti podignuti u roku od nekoliko minuta nakon upozorenja radarskih sistema.
Sama procedura presretanja obično podrazumeva približavanje avionu, vizuelnu identifikaciju, praćenje njegove putanje i eventualno održavanje kontakta dok se ne udalji od prostora koji NATO nadzire.
Poljski lovci presreli Il-20 iznad Baltika
Jedan od poslednjih takvih slučajeva zabeležen je 31. jula, kada je poljsko ratno vazduhoplovstvo podiglo borbene avione radi presretanja ruskog izviđačkog aviona Il-20 iznad Baltičkog mora.
Poljske vlasti saopštile su da ruski avion nije imao prijavljen plan leta, ali istovremeno potvrdile da nije ušao u poljski vazdušni prostor.
Iljušin Il-20 predstavlja specijalizovanu izviđačku verziju putničko-transportnog aviona Il-18 sovjetskog porekla. Opremljen je sistemima za elektronsko izviđanje i prikupljanje podataka o radarima, komunikacijama i drugim izvorima elektromagnetnog zračenja.
Poljska je ovakve aktivnosti više puta opisivala kao pokušaje testiranja reakcije njene protivvazdušne odbrane. Slične susrete tokom leta prijavljivale su i druge države oko Baltičkog mora.
Više aktivnosti ne znači nužno više incidenata u vazdušnom prostoru
Povećanje broja NATO presretanja treba razlikovati od broja stvarnih povreda nacionalnog vazdušnog prostora. Vojni avioni Rusije i država NATO-a redovno deluju iznad međunarodnih voda Baltika, gde je dozvoljeno letenje vojnih letelica obe strane.
NATO presretanje može biti pokrenuto i kada avion ne predstavlja neposrednu pretnju, ali se približava granici, ne komunicira sa civilnom kontrolom leta ili nema uključen transponder. Rusija slične postupke primenjuje prema izviđačkim i patrolnim avionima NATO-a koji se približavaju njenom vazdušnom prostoru.
„Svaki let presretanja pokazuje da smo u pripravnosti, a svako presretanje da je vazdušni prostor NATO-a zaštićen“, poručila je Komanda Alijanse.
Podaci za jul zato ukazuju na znatno veću učestalost vojnih letova i reakcija obe strane na istočnom krilu NATO-a, dok konkretan broj stvarnih povreda vazdušnog prostora u ovom izveštaju nije naveden.
