Pripadnik Vojske Srbije, stariji vodnik Milovan Jovanović, preminuo je jutros od posledica ranjavanja zadobijenog tokom napada na položaj mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu. Jovanović je bio angažovan u sastavu UNIFIL-a, misije UN koja decenijama deluje na jugu Libana, u zoni između izraelske granice, libanske vojske, lokalnog stanovništva i Hezbolaha.
Prema saopštenju Ministarstva odbrane Srbije, Jovanović je ranjen kada je projektil pogodio bazu UN u kojoj su smeštene mirovne snage, uključujući i deo srpskog kontingenta. Nakon ranjavanja pružena mu je hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze, a zatim je helikopterom prebačen u univerzitetski medicinski centar u Bejrutu. Tamo je preminuo oko 4.00 časa po lokalnom vremenu.
Ministar odbrane i načelnik Generalštaba uputili su saučešće porodici nastradalog vojnika. Stariji vodnik Milovan Jovanović iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.
U istom incidentu povređena su još dvojica pripadnika međunarodnih snaga, jedan iz oružanih snaga El Salvadora i jedan iz oružanih snaga Španije. Izvor iz libanskih bezbednosnih snaga rekao je da se granatiranje dogodilo u gradu Blat, u istom širem području južnog Libana.
Gde je granata pala?
UNIFIL za sada nije javno naveo odakle je vatra došla, niti je imenovao stranu odgovornu za granatiranje. Pokrenuta je istraga. To znači da u ovom trenutku nije moguće odgovorno napisati da su granate ispalili Izrael, Hezbolah ili neki drugi lokalni oružani akter. Ali je moguće i potrebno jasno reći da srpski vojnik nije stradao u nejasnoj nesreći, već u minobacačkom granatiranju položaja Ujedinjenih nacija.
Južni Liban nije mirna pozadina, niti prostor u kojem je UNIFIL samo administrativna misija. To je zona u kojoj se poslednjih meseci ponovo prepliću izraelske kopnene i vazdušne operacije, dejstva Hezbolaha, lokalne oružane grupe, libanska vojska i mirovnjaci UN koji ostaju na položajima između strana koje realno ne kontrolišu.
Mardžajun se nalazi u jugoistočnom Libanu, severno od Plave linije i u blizini područja koja su poslednjih meseci bila izložena borbama, upadima, vazdušnim udarima i artiljerijskoj razmeni. To nije periferija rata, već jedna od tačaka u kojoj se rat stalno vraća na teren UNIFIL-a. Izvor iz libanskih bezbednosnih snaga izjavio je da je jedan pripadnik UNIFIL-a poginuo, a dvojica su ranjena juče u granatiranju njihovih položaja u mestu Blat, severno od Mardžajuna.
Libanski Lebanon24 u svojoj današnjoj analizi koja se poziva na terenske izvore iz Mardžajuna navodi da izraelska vojska napreduje prema strateškom mestu Blat, nakon što je pre četiri dana napredovala prema Dibinu, uz eksplozije u tom mestu. U tekstu se posebno navodi da izraelski tenkovi pokušavaju da napreduju iz Dibina prema Blatu uz intenzivne vazdušne udare.
Libanska Nacionalna novinska agencija, NNA, pisala je juče, što upada u današnji kontekst, da je u toku intenzivno čišćenje mitraljeskom vatrom, eksplozije i artiljerijsko granatiranje u Dibinu i okolini, kao i napredovanje izraelskih snaga prema Blatu. El Nashra, na listi aktuelnih vesti iz južnog Libana danas beleži izraelsku artiljerijsku vatru na Blat i eksplozije u Dibinu, uz više izraelskih udara u drugim mestima.
Niko zvanično ne imenuje odgovornu stranu za granate koje su pogodile položaj UNIFIL-a kod Mardžajuna, ali više libanskih izvora smeštaju incident u širi prostor Blata, gde istovremeno beleže izraelsko napredovanje, artiljerijsko granatiranje, mitraljesko čišćenje i intenzivne vazdušne udare iz pravca Dibina.
UNIFIL sve češće pod vatrom
Pogibija srpskog mirovnjaka dolazi u trenutku kada UNIFIL prolazi kroz jedan od najopasnijih perioda poslednjih godina. Južni Liban je od nove eskalacije izraelsko-hezbolahovskog sukoba postao prostor u kojem se plavi šlemovi nalaze između strana koje javno govore o prekidu vatre, a na terenu nastavljaju da manevrišu, granatiraju, gađaju dronovima i zauzimaju položaje.
U prethodnim mesecima zabeleženo je više smrtonosnih incidenata u kojima su stradali pripadnici UNIFIL-a. Bilo je eksplozija na položajima, napada na patrole, vatre na ili u blizini mirovnjaka, kao i incidenata u kojima UN nije odmah javno pripisivao odgovornost nijednoj strani. Upravo zato pogibija srpskog vojnika ne može da se posmatra kao izolovan slučaj.
Mirovnjaci su formalno tamo da nadgledaju prekide vatre, podrže stabilnost i pomognu libanskoj državi da održi prisustvo na jugu zemlje. U stvarnosti, oni se nalaze u prostoru gde nijedna od glavnih sila na terenu ne želi potpuno da prepusti inicijativu drugoj strani. UNIFIL zato sve češće postaje svedok, tampon i meta rizika u ratu koji se vodi oko njega.
Američko primirje na papiru
I dok je iz Libana stigla vest o pogibiji srpskog mirovnjaka, Stejt department je istovremeno proglasio novu diplomatsku pobedu. Prema američkom tumačenju, Izrael i Liban su se, uz posredovanje Vašingtona, dogovorili o sprovođenju prekida vatre.
Uslovi su poznati i ponavljaju se iz ranijih pokušaja: Hezbolah treba da obustavi vatru i povuče svoje operativce iz sektora južno od reke Litani, dok libanska vojska treba da preuzme isključivu kontrolu nad tim područjem. Ideja je da se iz južnog Libana isključe svi nedržavni oružani akteri i da se bezbednosni prostor formalno vrati pod libansku državu.
Na papiru, to zvuči kao povratak logici Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je posle rata 2006. godine trebalo da ograniči vojno prisustvo Hezbolaha južno od Litanija i ojača ulogu libanske vojske i UNIFIL-a.
Problem je što se sličan okvir već više puta pokazao krhkim. Prethodni sporazumi o prekidu vatre takođe su predviđali povlačenje Hezbolaha, raspoređivanje libanske vojske i stabilizaciju juga. Na terenu su se, međutim, oružani akteri vraćali, libanska vojska nije imala snagu ili politički prostor da potpuno nametne kontrolu, dok je Izrael nastavljao udare kada bi procenio da su njegove severne zajednice ugrožene.
Zato najnovije američko posredovanje za sada više liči na pokušaj zamrzavanja vatre nego na stvarno rešenje. Vašington govori o napretku ka širem miru i bezbednosti, ali južni Liban pokazuje koliko su takve formulacije krhke kada granate padaju na položaje UN.
Izrael najavljuje nastavak operacija
Dodatnu težinu daje činjenica da je izraelski ministar odbrane Israel Kac, uprkos dogovoru o prekidu vatre, poručio da će Izrael nastaviti vojne operacije u južnom Libanu. Prema njegovoj poruci, izraelske snage ostaju u delovima juga radi održavanja tampon zone protiv Hezbolaha, a Izrael zadržava pravo da gađa ciljeve ako proceni da je izazvan.
To već u startu pokazuje ograničen domet novog sporazuma. Ako jedna strana najavljuje nastavak operacija, a druga strana, Hezbolah, nije direktno učestvovala u pregovorima na način koji bi garantovao sprovođenje dogovora, tada se primirje pretvara u političku konstrukciju sa slabim osloncem na terenu.
Libanska država formalno treba da preuzme kontrolu nad jugom. Ali pitanje je da li libanska vojska ima realnu snagu da razoruža ili potisne Hezbolah iz sektora južno od Litanija, naročito ako Teheran proceni da bi to značilo slabljenje njegovog najvažnijeg regionalnog saveznika na izraelskoj granici.
Upravo tu se vidi granica američkog posredovanja. Sporazum između Izraela i Libana na papiru ne znači mnogo ako akteri koji imaju oružje na terenu ne prihvate njegovu logiku ili ga koriste samo kao predah.
Iran, Hezbolah i širi rat
Nova američka inicijativa dolazi u trenutku kada je Iran obustavio pregovore sa Sjedinjenim Državama zbog intenziviranih izraelskih operacija u Libanu. Teheran jasno povezuje sudbinu Hezbolaha, Libana, Gaze i sopstvenih pregovora sa Vašingtonom. Za Iran, Liban nije sporedna tačka, već deo regionalne arhitekture pritiska na Izrael i SAD.
Zato svaki dogovor koji pokušava da izdvoji Liban iz šire slike ima ograničen domet. Ako američka diplomatija tretira prekid vatre kao bilateralni dogovor između Izraela i Libana, a zanemari ulogu Hezbolaha i Irana, onda dobija dokument koji možda može lepo da izgleda u saopštenju Stejt departmenta, ali teško opstaje na terenu.
Hezbolah nije obična lokalna milicija koju Bejrut može jednostavno da premesti administrativnom odlukom. To je političko-vojna struktura duboko povezana sa regionalnom strategijom Irana, sa sopstvenim bazama, društvenom mrežom, ratnim iskustvom i oružjem. Zbog toga svaki prekid vatre koji od Hezbolaha traži povlačenje, bez jasnog dogovora sa onima koji na njega imaju stvarni uticaj, ostaje ranjiv.
Srpski kontingent u opasnoj misiji
Vojska Srbije godinama učestvuje u mirovnim misijama UN, a Liban je jedna od najosetljivijih. Srpski kontingent je angažovan u okviru UNIFIL-a, u prostoru gde su mirovnjaci formalno neutralni, ali fizički stoje između sukobljenih interesa.
Pogibija starijeg vodnika Milovana Jovanovića pokazuje koliko je ta misija opasna. Mirovna misija ne znači odsustvo rata. Naprotiv, često znači prisustvo tamo gde rat još nije prestao, gde strane ne veruju jedna drugoj i gde svaki sporazum postoji samo dok se ne ispali sledeća granata.
Za Srbiju, ovo je težak udarac. Ne samo zato što je stradao pripadnik Vojske Srbije, već zato što je stradao u misiji koja se u javnosti često doživljava administrativno i daleko. Liban je mnogima apstraktan prostor, ali za porodicu Milovana Jovanovića, za njegovu jedinicu i za Vojsku Srbije, jutrošnji događaj nije geopolitika, već lična tragedija.
Mardžajun kao slika raspada primirja
U istoj vesti danas stoje dve slike. Prva je smrt srpskog mirovnjaka nakon minobacačkog granatiranja položaja UNIFIL-a kod Mardžajuna. Druga je američko saopštenje da su Izrael i Liban dogovorili primirje i put ka novom bezbednosnom aranžmanu.
Te dve slike se međusobno sudaraju. Na papiru, Vašington govori o stabilizaciji. Na terenu, granate pogađaju položaje Ujedinjenih nacija.
Ko je ispalio granate, za sada nije javno potvrđeno. Ali činjenica da su pogodile položaj UNIFIL-a govori dovoljno o stanju južnog Libana: mirovne snage više ne stoje između rata i mira, već sve češće stoje usred rata koji se samo povremeno naziva primirjem.
Saucesce porodici. Pocivaj u miru junace!
UN? Da nisu tužne bile bi snešne. Ako neko misli na U američke N, inda je to već drugi padež
Ето и то је почело. Наши војници гину за интересе западњачких профитера. Мало по мало па ће осванути и на тзв “источном” фронту као борци за “људска права”, “демократију”, “правну државу”, “предивну башту звану ЕУ” а против “злих људи са истока” (реченица из Господара прстенова која осликава западњачки расизам-нацизам тј. њихово самозвано “изузетништво”) и ко зна још каквих простачких подметачина наивној раји. Освестите се да не буде и за ово као и за много тога што сте до сада брљавили па се правдали “нисмо знали”, “преварили су нас”, “нико нам није рекао”, “нисмо ми ништа него они горе” и слично. Шта још запад да вам уради да би сте сабрали два и два?
Pa zna se ko je ispalio tu granatu, jer kažu, “mi smo gospodari sveta niko nam ništa ne može” a uostalom šta tražite ovde !!!
Da su Rusi uradili ovako nešto ili ni Srbi, do sada bi bili razapnuti na hiljadu strana, ali kada to urade Oni, e to tek treba “ispitati” !!!
Koliko je moćno zataškavanje, govori i činjenica da se napad desio juče ali o tome pišu tek danas, zbog našeg mučenika, koji je tamo izgubio život !!!