Anglo-američka pomoć NOVJ

Saveznici su pomagali sve one koji su se borili protiv sila Osovine: istomišljenike, tradicionalne saveznike, ali i ideološke protivnike  – SSSR (Lendliz), komunistički pokret u Jugoslaviji, itd.  Anglo-amerikanci su (u kratkom periodu i preklapajući) pomagali dve suprotstavljene strane na teritoriji Jugoslavije. O pomoći JVuO već smo pisali, pa da se sad upoznamo s tim kako su pomagali NOVJ (NOV i POJ, JA).

Pomoć je tekla, kao i u slučaju JvuO, preko vojnih misija čiji je posao bio ne samo da koordiniraju pomoć, već i da se uvere u borbene rezultate, spremnost onih kojima se pomoć šalje, ali i da prikupljaju obaveštajne podatke radi daljih političkih poteza, što je posebna tema. Njome se nećemo u ovom tekstu baviti pošto se ovaj portal bavi prevashodno oružjem – koliko je i kakve pomoći primljeno, a ne kako je, i protiv koga, ta pomoć korišćena. 

Prvu britansku misiju pri NOP pod nazivom ”Hidra” od januara 1942. godine predvodio je major Terens Aterton (Terence Atherton). U misiji su bili jugoslovenski vazduhoplovni poručnik Nedeljković i britanski podoficir Patrik O’Donovan, radiotelegrafista. Misija je u aprilu napustila partizane s namerom da pređe u Mihajlovićev štab, ali se dvojici Engleza gubi svaki trag, što je posebna priča. 

U noći između 21. i 22. aprila 1943. godine u reone istočne Bosne i Like spuštene su dve britanske misije koje su sačinjavali kanadski oficiri jugoslovenskog porekla: kod Šekovića su se spustili Stevan Serdar, Milan Družić i Juraj Diklić. Na Crnačko polje u Lici spustili su se Petar Erdeljac, Pavle Pavić i Aleksandar Simić. Obe misije uputila je saveznička VK za Sredozemlje u Kairu, bez znanja vlade Kraljevine Jugoslavije. 

U noći 18. na 19. maj u Liku je spuštena još jedna misija u kojoj su bili major Vilijem Džons (William Jones) i kapetan Entoni Hanter (Anthony Hunter). Hanter je ostao u GŠ NOV i PO Hrvatske, a Džons je upućen u Sloveniju. U sledećoj misiji bili su kapetan Vilijam Stjuart (William Stewart, radio-operater, rođen u Sarajevu u porodici konzula, oficir SOE, pre drugog svetskog rata bio izvesno vreme u konzulatu u Zagrebu) i kapetan Frederik Dikin (Frederick William Dampier Deakin). Dikin je bio pripadnik SIS (SIS – Secret Inteligence Service).Stjuart je poginuo devetoj juna 1943. godine, u istom napadu kada su Tito i Dikin ranjeni, tokom bitke na Sutjeci. Ova misija je priključena sastavu misije koju je od septembra iste godine predvodio ser Ficroj Meklejn (Fitzroy Maclean), brigadni general. On je po drugi put vodio misiju od januara 1944. godine. U toj drugoj misiji bio je i Randolf Čerčil (Randolph Churchill, kasnije lord), sin britanskog premijera. 

Prve količine ratnog materijala krenule su iz Barija, koji je bio glavna baza za saradnju i proputovanje svih misija. Vis je zatim postao glavna relejna stanica za distribuciju te pomoći. Prvog decembra 1943. formirana je prva relejna stanica na ostrvu Smokvica Vela u Kornatima, gde se formira i lučka kapetanija 11. decembra. Na ostrvu Žirje formira se i druga relejna stanica, da bi krajem januara bilo formirano još nekoliko specijalizovanih stanica za prihvat i smeštaj ranjenika. Presudnu ulogu u razvoju saradnje i uvećanju pomoći odigrala je Dikinova misija. Ta aktivnost rezultirala je susretom Čerčila i Tita u Napulju 12. i 13. avgusta 1944. godine koji je opredelio dalji tok događaja.

Anglo-američka vojna pomoć NOP-u od oktobra 1944. do kraja rata 

Prema jednom spisku koji se nalazi u Nacionalnom arhivu pomoć koja je isporučena u toku decembra 1944. godine sastojala se od:

• 58 PT pušaka. 
• 33 minobacača od 2 inča (50,8mm).
• 240 lakih mitraljeza.
• 1.700 tomi mitraljeza. 
• 3.200 pušaka. 
• BK municije za navedena oružja. 
• 24 tone eksploziva.
• 4.000 mina. 
• 35.000 kompleta uniformi.
• 27.000 ogrtača.
• 40.000 pari čizama.
• 11 tona medicinske opreme. 
• 100 tona signalnih kompleta.
• 500 tona hrane u žitaricama. 

Nazivi artikala preuzeti su iz zapisnika i nisu leksički menjani niti ispravljani.

Vazduhom je dopremljeno 250, a morem 1.450 tona. Oprema i zalihe stizale su ugovorenim tempom, o čemu svedoči izveštaj generala Hardinga iz Zajedničke komande upućen prvom polovinom februara 1945. godine, gde se navodi plan za slanje materijala Jugoslovenskoj armiji (prvog marta 1945. godine NOV i POJ su preimenovani u JA) do 31. marta u količini za 300.000 ljudi, a potom još za 131.000 ljudi za period april-juni.  Medicinska oprema predviđala je zadovoljenje 1.500 bolničkih kreveta i 1.200 nosila.

U dubrovačku luku upućeno je 7.000 tona, a u splitsku 10.000 tona. Predviđeno je i slanje 1.200 kamiona, od kojih bi 300 bilo upotrebljeno u neborbene (humanitarne) svrhe. 

I posle dogovora u Jalti nastavljena je pomoć u oružju i to na insistiranje ser Harolda Aleksandera (Harold Rupert Leofric George Alexander, 1st Earl Alexander of Tunisia ), vrhovnog zapovednika Mediterana. Britanska strana je prekinula snabdevanje uprkos Aleksanderovom insistiranju, a razlozi su bili političke prirode. Prilika za prekid isporuka ukazala se kada je Centralna služba za snabdevanje (Central Supply Service – C.S.S.) javila Ratnom kabinetu da ne može da isporuči 500 tona hrane iz SAD  Grčkoj, na bazi Zakona o zajmu i najmu, pa ako Aleksander želi, može da to preusmeri Titu, što je Aleksander odbio. Umesto toga, predložio je da se pomoć svede na ”osiguranje Zadra” (misli se na vazduhoplovnu bazu), a da se jugoslovenskim snagama ne pomaže zbog njihove ofanzive na Trst.  

Treba naglasiti da su Anglo-amerikanci, pored vojne opreme, u Dubrovnik i Split drugom polovinom marta poslali značajnu količinu pomoći za građanstvo. U Dubrovnik je 17. marta 1945. godine stiglo: 701 tona semena za poljoprivredu, 75 tona odeće i čizama, 70 raznih vozila, 50 tona mleka u prahu, 121 tona sapuna, 12 tona ćebadi, 16 tona raznih rezervnih delova i alata, 4.372 tone ostalih potrepština uključujući i konzerviranu hranu. Istog dana u Split je stiglo 60 tona brašna, a 19. marta još 54 tone brašna. U originalnim dokumentima može se videti čak i specifikacija po polu, uzrastu i brojevima kad je reč o odeći. Pomoć je distribuirana najviše po Hercegovini  ona se u tonu tačno specifikuje koliko je ko dobio. Nešto kasnije, 25. marta u Dubrovnik je dopremljeno 6.580 tona pšenice u džakovima, 150 komada leđnih prskalica, pet tona sumporne masti, 30 jednotonskih kamiona, 40 kamiona od tri tone i dve tone raznih sitnih potrebština. Deo te hrane poslat je u Crnu Goru (Cetinje), gde je isporučeno 16.400 tona, uz dodatnu isporuku brašna u džakovima za 11.000 stanovnika.

Vojna saradnja i opremanje operativnih jedinica

Na osnovu dogovora Tita sa Meklinom, u glavni štab NOV i PO Srbije poslat je major Džon Heniker (John Patrick Edward Chandos Henniker ), a u Gravini (Italija), počela je obuka jugoslovenskih artiljeraca od kojih su kasnije, početkom avgusta 1944. formirani prvi i drugi brdski motorizovani divizon (po dve baterije sa četiri topa M1/4 57mm i baterije PT 57 mm). Prvi divizion je prebačen posle oslobođenja Splita u Dubrovnik, i uvršten u sastav Drugog udarnog korpusa, a drugi je ušao u sastav Osmog korpusa.Pored obuke, NOVJ je dobila 388 topova i haubica, kao i 2.660 minobacača raznih namena i kalibara.  VŠ NOVJ uputio je posade tenkovskog bataljona iz Jajca i prve vazduhoplovne baze iz Glamoča u Italiju na obuku. Tenkisti su nastavili za Katadbu kod Kaira gde je 26. marta 1944. počela obuka u dve grupe. Tom prilikom obučeno je 860 tenkista, uglavnom nekadašnjih pripadnika kraljevske vojske. Od njih i od dela oslobođenih interniraca iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore formirana je 16. jula u Gravini (Italija), prva tenkovska brigada NOVJ sa 1.670 boraca. Umesto traženih šermana saveznici su dali tenkove ”Valentin MkIX”. Ukupan broj tenkova je bio 40 (26 lakih, devet trenažnih i pet komandnih).

Vazduhoplovci su se obučavali u Bariju, Brindiziju i Beninu kod Bengazija. Formirane su 22. aprila prva i druga lovačka eskadrila. Prva eskadrila sa 16 aviona spitfajer Mk Vc obučavana je od 28. aprila do 15. jula, a druga, opremljena harikenima mark IV, počela je obuku prvog jula. U drugoj polovini avgusta obe eskadrile, u sastavu RAF, ali sa našom zastavom, počele su borbena dejstva. Još značajniji je dogovor između VŠ NOVJ, RAF (Royal Air Force) i USAAF (United States Army Air Forces ili AAF) o korišćenju aerodroma Zemunik i Prkos kod Zadra od strane šest savezničkih lovačko-bombarderskih eskradirala i jedne eskadrile noćnih lovaca; to je podrazumevalo i ostale prateće tehničke jedinice (veza, snabdevanje, PVO, osluškivanje). Sa njima su sadejstvovale i dve naše eskadrile. Komandant baze bio je oficir NOVJ, a opertivnu kontrolu vršio je oficir RAF. Stražarsku službu vršili su pripadnici NOVJ. Naša strana obezbeđivala je smeštaj, prehranu i lokalnu telefonsku vezu za ukupno oko 8.700 pripadnika baze. Najveća tekovina ovog sporazuma je što su naše dve eskadrile prebazirane iz Italije na našu teritoriju.  

Jula 1944. godine NOVJ je od saveznika dobila 12 desantnih brodova od kojih su formirane prva i druga desantna flotila u sastavu četvrtog pomorsko-obalskog sektora sa sedištem na Visu. Te dve jedinice su kasnije spojene u jednu.

Nastavak pomoći

Materijal je pristizao ravnomerno i na ostrva. Samo tokom januara i februara 1944. godine na Brač i Šoltu dostavljeno je oko 130 tona materijala. Obim ukupne pomoći u prvom kvartalu te godine precizno je prikazan u originalnim dokumentima u brojnim tabelama i grafikonima, sa različitim rubrikama i podrubrikama. Ovde su svi nazivi navedeni bez ispravki, onako kako se tada označavalo i pisalo. Glavne rubrike su bile: Weapons (oružje), AMN (ammunition-municija), Explosive (eksplozivi) , W/T (sredstva veze i oprema za njih), Miscellaneous (razni drugi materijali) i Clothing (odeća).  U zbiru su naveni ukupan broj dostava i ukupna tonaža. Uz ime svakog područja naveden je i njegov šifrovan naziv, koji je bio isti kao naziv britanske misije na tom terenu:

• Vojvodina (Savanna):10 dostava, 15 tona.   
• Slovenija (Flotsam): 10 dostava, 17, 7 tona.
• Crna Gora ( Rakaoff): 26 dostava, 36,4 tone.
• Severo-istočna Italija (Crayon): četiri dostave, 7,5 tona.
• Slavonija (Geisha): 10 dostava, 15,6 tona.
• Zapadna Hrvatska (Fungus): jedna dostava, dve tone materijala. 
• Južna Bosna (Toffee): osam dostava, 14,3 tone.
• Severna Bosna (Ballinclay): četiri dostave, 5, 9 tona.
• Makedonija (Brazenose): dve dostave, 3,5 tona.

Napomena: Makedonija je bila podeljena na dva područja s posebnim šiframa, a Bosna čak na pet celina, ali nije jasno da li se pod pojmom S. Bosnia (Južna Bosna) podrazumeva Hercegovina.

Koliko su ovi izveštaji bili precizni, usled nedostatka prostora prikazaćemo samo deo originalnog izveštaja za Vojvodinu i onoga što je ona dobila, a takvi izveštaji postoje i za sve druge oblasti.

1. WEAPONS: Mortar 45mm – 2, Bren – 16, Sten – 43, Rif. 7,92mm – 60, A/T Rif – 5.
2. AMN: Mortar 81mm-181, Mortar 45 mines-2.240, PIAT A/T55791 – 312, Grenades792 – 50.000.  EXPLOSIVE: Explosive – 3 Cans. 
3. W/T: Batteries – 4, Generators – 2.
4. MISCELANEOUS: Petrol Gals – 44, Medical – 7, Ration – 8, Food – 240.
5. CHLOTING: Battledress – 382, Great Coats – 53, Ground Sheets – 150, Pullovers – 120, Shirts – 536, Underwear – 170, Socks – 923, Boots – 346.

U navedenom izveštaju brigadni general Goldi (R.M.J. Goldie), navodi da se s partizanima dogovorio oko isporuke sledećeg materijala: 60.000 funti eksploziva, 10.000 funti osigurača i 70.000 odgovarajućih detonatora.

Britanci su, kako smo već naveli, imali brojne misije kod nas, praktično pri svim većim jedinicama i štabovima. Na dan 15. septembra 1944. godine nalazile su se 44 misije (!). Međutim, kako se bližio kraj rata, a posebno izbijanjem tršćanske krize, pedantni engleski oficiri javljaju koliko je materijala trebalo da se isporuči, a koliko nije. Prema tim izveštajima, za avgust i septembar od naručenih potreba stiglo je svega 9%! Tako imamo uvid šta je primljeno i u kom procentu, pa ćemo navesti najvažnije stavke:

Naručeno i primljeno:  

• Municija za mitraljez breda 8 mm.  Naručeno 900.000, primljeno 350.000 (39%).
• Municija za pušku 7, 9 mm.  Naručeno 5.500.000, primljeno 6.000 (0,1%).
• Muniija za PA Mitraljez breda 20 mm probojna.  Naručeno 40.000, primljeno 240 (0,6%).
• Muniija za PA Mitraljez breda 20 mm, razorna.  Naručeno 30.000, primljeno 27.000 (92,5%).
• Šaržeri za isti mitraljez.  Naručeno 500, primljeno 54 (18,8%).
• PA ”Skoti” 20 mm.  Pprimljeno 4 komada (nije naručeno).
• PA ”Skoti” 20 mm.  Primljeno 60 šaržera (nije naručeno).
• PA ”Skoti” 20 mm, rezervne cevi.  Naručeno 70, primljeno 8 (11,4 %).
• PA mitraljez breda.  Naručeno 50, primljeno 4 (8%).
• Puškomitraljez bren 303. Naručeno 520, primljeno 120 (23%).
• Šaržeri za isti. Naručeno 6.000, primljeno 2.904 (46,8%). 
• Municija za isti. Naručeno 874.000, primljeno 453.024 (55,8%).
• Rezervni delovi sa futrolama za isti. Naručeno i primljeno – 1 (100%).
• Mina za RB ”Piat”. Naručeno 12.000, primljeno 102 (0,9%).
• Ručne bombe razorne M36. Naručeno 50.000, primljeno 1.992 (4%).
• Pištolji. Naručeno 2.000, primljeno 200 (10%),
• Municija za pištolje 38 SW. Naručeno 56.000, primljeno 10.052 (17,4%). 
• Municija za pušku 303. Naručeno 1.500.000, primljeno 48.000 (3,2%).
• Engleska strojnica 9 mm. Naručeno 5.000, primljeno 3.000 (60%).
• Šaržeri za istu. Naručeno 20.000, primljeno 18.000 (90%).
• Ulja za oruđa, kg. Naručeno 100, primljeno pet kanti (5%),
• PA. mitraljez „Breda“ 37/54 mm. Naručeno 10, primljeno 1(10%).
• Municija za isti mitraljez: 864. Naručeno 5.000, primljeno 500 (10%).
• Šaržeri za isti mitraljez. Naručeno 200, primljeno 144.866
• Rezervne cevi za isti mitraljez: Naručeno, primljeno 48.
• Sporogoreća mića (korda), sanduka. Naručeno 90, primljeno 7(7,8%).
• Brzogoreća mića (korda), sanduka. Naručeno 120, primljeno 8 (6,7%).
• Detonatori (upaljači) obični. Naručeno 25.000, primljeno 43.000 (171%).
• Bacača eng. od 2“ . Naručeno 200, primljeno 8 (4%).
• Mine za bacač eng. od 2“ razorne. Naručeno 80.000, primljeno 8.462(10,4%).
• Mine za engl. bacač 2“ dimne. Naručeno -, primljeno 1.330.
• Mine za (nečitak podatak). Naručeno 65.000, primljeno 9.984 (15,4%).
• Mine za bacač od 3 inča dimne. Naručeno – , primljeno 1.002.
• Bacač talij. 45 mm. Naručeno 50, primljeno 10 (20%).
• Magacini za talij. bacač 45 mm. Naručeno – , primljeno 15.
• Municija za engleske strojnice 9 mm. Naručeno 600.000, primljeno 127.200 ( 21%).
• Remnici platneni za puške.Naručeno – , primljeno 12.280.
• Pojačaci eksplozije Primera (za Amonal eksploziv). Naručeno -, primljeno 50.
• Materijal za sabotažu. Naručeno – , primljeno 2.
• PT ručne bombe No 74 Mk. I. Naručeno – , primljeno 1.095.
• Municija za bacač 81 mm, razorna, američka. Naručeno – , primljeno 6.564.
• Ručne bombe M 36 KK 1878. Naručeno usmeno, primljeno 612.
• Cups – ispražnjivači. Primljeno  25.
• Goniometar busola. Primljeno 9.
• Samari. Primljeno75.
• Samari američki za prijenos topova: primljeno 440.

Naručeno, a nije dostavljeno:

• Mitraljezi „BREDA“ 8 mm komplet: naručeno 30. 
• Rezervne cijevi za mitraljez „BREDA“ 8 mm: naručeno 30.
• Signalnih metaka: naručeno 35.400.
• Šrapnel nagazne pješačke mine, engleske: naručeno 5.000.
• Granate za PT top 40 mm, razorne: naručeno 2.000.
• Granate  57 ″, probojne: naručeno 2.000.
• Granate  razorne: naručeno 1.500.
• Municija za bacač talij. 81 mm: naručeno 12.000.
• Rezervne gume za PT top 40 mm: naručeno 10.
• Vrpce za izolaciju (za električni kabel), rola: naručeno 10.
• Bacača raketnih „Piat“: naručeno 200.
• Aparati Rocket (Bazuka): naručeno 200.
• Mine za isto oružje: naručeno 12.000.
• Upaljači za iste bombe: naručeno 1.000.
• Engleska puška 303 komplet: naručeno 10.000.
• Rezervni djelovi za englesku pušku 303, sanduka: naručeno 5.
• Municije za pištolj „Bereta“ 9 mm: naručeno 37.000.
• Municije za pištolj 7,65 mm: naručeno 14.000.
• Strojnica američkih: naručeno 100.
• Pušaka njemačkih 7.92 mm: naručeno 500.
• Signalnih pištolja engl.: naručeno 700.
• Masti za topove, kanti: naručeno 50.
• Glicerina za kočnice topova, litara: naručeno 100.
• Vazelina za topove, kg: naručeno 100.
• Lanenog ulja kg: naručeno 5.
• Mreže za kamufliranje topova, kom: naručeno 200.
• Aparati za gašenje požara, kom: naručeno 12.
• Punjenja za aparate za gašenje požara: naručeno 24.
• Ručne bombe M7a: naručeno 3.500.
• Rezervna guma za top 57 mm: naručeno 10.
• Amonal eksploziv, kg: naručeno 600.
• Zapaljive flaše crvene 161: naručeno 7.500.
• Bacač engl. 3“ : naručeno 100.
• Bacač engl. 4,2“: naručeno 10.
• Mine za bacač 4,2“ razorne: naručeno 5.000.
• Osnovno punjenje za za bacač 45 mm: naručeno 30.000.
• Upaljači za električno paljenje: naručeno 5.000.
• Aparati za električno paljenje: naručeno 10.
• Silent – Sten nečujne strojnice: naručeno 1.000.

Prema naknadnim istraživanjima, utvrđeno je da je reč bilo o kratkotrajnom zastoju jer je ubrzo u magacin Podhumlje na Visu istovarena oprema sa tri motorna jedrenjaka. Nije navedeno da li su ovi transporti zaostali iz septembarske kvote. U tom slučaju, razlika iz gornjeg izveštaja se bitno smanjuje. 

Interesantna je i ova, završna stavka koja pokazuje šta je sve dobijeno ”bez manifesta”, odnosno isporučeno bez narudžbine. I ove podatke iznosimo onako kako su zapisnički uneseni. 

• Granata razor. Za haubicu 75mm amerikansku kom. 4730.
• Proboj. PT: top 37mm „Tracer“ – kratke 1.320 (pancirne, pt).
• Metaka za strojnicu 9mm englesku,  10.000.
• Za pištolj amerikanski 38,  1.332.
• Haubica 75mm amerikan. Komplet kom. 8.
• Dijelovi i pribor za haub. 75mm amerik.
• Limenih kutija sa priborom i rez dijelovima, 16.
• Nišanskih sprava komplet, 10.
• Kvadrant – libela, 2.
• Ključeva za tempiranje, 2.
• Sijalica za osvjetljavanje nišan. sprava, 2.
• Platnenih futrola za ključeve, 2.
• Goniometara – busola amerik. komplet,  5.
• Dvogleda amerikanskih, 7.
• Ručnih busola amerik. sa platnen. Futrolom, 11.
• Puškomitraljeza „Bren 303“, 4.
• Metaka za p.m. „Bren 303“,  4.992.
• Osam šaržera za isti.
• Strojnica 9mm engl. /bez šaržera/,   200.
• Šaržera za strojnicu 9mm engl. 1600.
• Pribora za strojnicu 9mm engl. 885.
• Metaka za strojnicu 9mm engl. 1.080
• Pištolja 38 amerikanskih, 250.
• Metaka za pištolj 38 amerikanski, 1.392.
• Municija za 37/54 H.E. 1.100.
• Municija za ”Tracer“  250.
• Mitraljeza 8mm „Breda“, 10.
• Bomba razor za minobacač 3″,  876.
• Detonatora za električno paljenje,  1.000.
• Korde detonirajuće /žute/ , koluta 8.
• Torbica oficirskih za sekcije, kom. 5.
• Metaka za puškomitraljez „Bren“303,  kom. 499.000.
• Metaka za jugoslav. 7,9 mm, 496.500.
• Metaka za  mitralj. 8mm „Breda“,,300.800.
• Metaka pištolj amerik. 5.220.
• Bombe razor. Za minobacač 2″,  9.954.
• Bombe razor. Za minobacač 3″,  9.036.
• Minobacače engl. 3″, komplet 100.
• Strojnica engl. 9mm bez šaržera, 1.800.
• Puškomitraljeza „Bren 303“, 200.
• Šaržera za p.m. „Bren 303“, 120.
• Šaržera za „Breda“ 8mm mitraljez, 450.
• Delova za ”Breda”  8 mm mitraljez 5.
• Pribora za „Breda 37mm M.54  5. 
• Aparata za punjenje šaržera „Breda“ 8mm mitraljez 5.
• Korde sporogoreće /crne/ ,  koluta 63.
• Detonirajuće /bjele/, koluta 10.
• Korde detonirajuće /žute/, , koluta 24.
• Sporogoreće /crne/,  288.
• Ručnih bombi engl. M.36  kom. 10.044.
• Ručnih bombi amerik. dimnih,  2.375.
• Metaka za amerik. pušku,  12.000.
• Metaka za amerik. pušku, 10.752.
• Metaka za pištolj, 55.000.

Vojna pomoć Anglo-amerikanaca okončana je završetkom Drugog svetskog rata, kada se DFJ potpuno okrenula SSSR. Odluka o tome motivisana je bila i početkom Tršćanske krize. Nema preciznih podataka kada je tačno okončana: pre kapitulacije Nemačke, samim danom potpisivanja kapitulacije, ili su saveznici ispoštovali dogovor isporučujući zaostale narudžbine. Pored političko-ideološkog razloga, ostalo je i anglo-američko ogorčenje što su Jugosloveni pred Sovjetima prikrivali stvarni obim pomoći, pa čak su je i potcenjivali.