Trampova „Zlatna flota“ od 1,5 biliona: Povratak bojnih brodova ili politički signal Kongresu?

U Vašingtonu se ponovo govori o brojkama koje podsećaju na neka druga vremena. Bela kuća traži čak 1,5 biliona dolara za odbranu u fiskalnoj 2027. godini, što je iznos koji daleko prevazilazi standardne vojne budžete i ulazi u zonu političkih poruka.

U toj ogromnoj cifri krije se i jedna ideja koja je već izazvala pažnju, ali i dosta pitanja, projekat takozvane „Zlatne flote“ i nova klasa brodova koja nosi ime Donalda Trampa.

Na papiru, za mornaricu je predviđeno oko 66 milijardi dolara. To uključuje izgradnju 18 ratnih i 16 pomoćnih brodova, ali i ono što se naziva „početnim finansiranjem“ nove generacije bojnih brodova.

Tu stvari postaju zanimljive jer sama činjenica da se uopšte ponovo govori o bojnim brodovima u američkoj strategiji nekima deluje kao povratak u prošlost, ali sa ambicijom da se ta prošlost potpuno redefiniše.

Još početkom oktobra 2025, kada je projekat prvi put pomenut, Tramp je govorio u svom prepoznatljivom stilu, najavljujući brodove koji će biti „najveći, najbrži i 100 puta moćniji od bilo čega što je ikada izgrađeno“. U tom trenutku govorilo se o floti od 20 do 25 takvih brodova.

Istovremeno je pomenuta i nova klasa nosača aviona, što je dodatno otvorilo pitanje pravca u kom ide američka mornarica, s obzirom na to da je klasa „Ford“ tek počela da menja starije nosače klase „Nimic“.

Za sada, konkretnih i zvaničnih podataka o brodovima klase „Tramp“ ima malo. Ono što se pojavljuje u američkim analizama govori o brodovima deplasmana između 30.000 i 40.000 tona, što ih stavlja negde između razarača i nekadašnjih bojnih brodova poput američkih iz Drugog svetskog rata i sovjetskih „Orlan“ – „Admirala Nahimova“ ili „Pjotra Velikog“.

To znači da ne bi bili klasični bojni brodovi u istorijskom smislu, ali ni standardni savremeni razarači.

Planirana dužina kreće se između 256 i 268 metara, širina oko 30 metara, dok bi posada brojala između 650 i 850 ljudi. Već tu se vidi da se ne radi o malim platformama, već o ozbiljnim brodovima projektovanim za kompleksne operacije.

Ono što dodatno podiže prašinu jeste lista potencijalnog naoružanja.

Pominju se krstareće rakete, hipersonično oružje, elektromagnetni topovi, laserski sistemi, pa čak i opcija integracije nuklearnog naoružanja. Drugim rečima, pokušaj da se na jednoj platformi objedini više generacija tehnologije.

Međutim, između najave i realnosti stoji jedan vrlo konkretan problem – industrija.

Stručnjaci već upozoravaju da ovakav projekat ne zavisi samo od novca. Dru Vandžilak iz Alumni Ventures ukazuje da će realizacija ovakvih planova zahtevati mnogo više od same proizvodnje oružja, biće potrebni dodatni kapaciteti, energija, infrastruktura i zaštita tih sistema.

Drugim rečima, pitanje nije samo koliko košta brod, već da li postoji industrijska baza koja može da ga napravi u razumnom roku, a tu se stvari komplikuju.

Jer ovaj budžetski zahtev, koliko god delovao konkretno, u suštini je tek početna tačka. U američkom sistemu, konačnu odluku donosi Kongres, a ovakvi predlozi često služe kao način da se postavi okvir i pošalje politička poruka.

Analiza Aksiosa ide upravo u tom smeru. Navodi se da ovaj zahtev više liči na signal nego na gotovu odluku, pokušaj da se podigne lestvica i redefiniše tempo vojnog ulaganja.

U tom kontekstu, cifra od 1,5 biliona dolara dobija dodatno značenje.

Ona ne govori samo o planovima, već i o ambiciji da se američka vojna potrošnja ponovo podigne na nivo koji podseća na najveća povećanja iz prošlog veka. Neki analitičari već povlače paralelu sa periodom pre Drugog svetskog rata, kada su SAD ubrzano širile svoje kapacitete.

„Zlatna flota“ može biti stvarni projekat, ali isto tako može biti i alat pritiska, način da se Kongres uvuče u logiku većeg budžeta, šire modernizacije i ubrzanog razvoja mornarice.

U ovom trenutku teško je razdvojiti jedno od drugog. Ipak, jedno je jasno.

Ako čak i deo ovih planova dobije zeleno svetlo, američka mornarica ulazi u fazu koja više ne liči na posthladnoratovski period, već na mnogo ozbiljniju, dugoročnu pripremu. U takvim situacijama, brodovi su samo vidljivi deo mnogo šire slike.