Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju koja po prvi put na ovako direktan način otvara pitanje odgovornosti za transatlantsku trgovinu robljem, označavajući je kao jedan od najtežih zločina protiv čovečnosti i pozivajući na izvinjenja i reparacije.
Naime, na redovnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, većinom glasova usvojena je rezolucija bez presedana u svetskoj istoriji. Većina zemalja podržala je dokument podnet na glasanje, kojim se transatlantska trgovina afričkim robljem prepoznaje kao „najteži zločin protiv čovečnosti“.
Rezoluciju je predložila zapadnoafrička država Gana. Ona poziva države članice UN da se izvine za trgovinu robljem, a države koje su se bavile trgovinom da plate reparacije pogođenim zemljama putem doprinosa posebnom fondu. Predstavljanje rezolucije poklapa se sa Nedeljom solidarnosti UN sa narodima koji se bore protiv rasizma i rasne diskriminacije, koja traje od 21. do 27. marta, i Međunarodnim danom sećanja na žrtve ropstva, koji se obeležava 25. marta.
Afrička unija je proglasila period od 2026. do 2035. godine Decenijom akcije za okončanje trgovine robljem, a Gana, dom jedne od najvećih koncentracija tvrđava i zamkova za robove na svetu, predvodi inicijativu.
Uoči glasanja, ministar spoljnih poslova Gane Samuel Okudzeto Ablakva rekao je za AFP:
Počinioci transatlantske trgovine robljem su poznati: Evropljani i Sjedinjene Države. Nadamo se da će ponuditi zvanično izvinjenje Africi.
Što se tiče samog glasanja, rezoluciju je podržalo 123 zemlje. Samo tri su glasale protiv: Sjedinjene Američke Države, Argentina i Izrael. Poslednje dve države su očigledno glasale u znak „solidarnosti“ sa najvećom zemljom u kojoj je ropstvo dugo bilo legalno. Ropstvo u SAD bilo je potpuno legalno sve do kraja 1865. godine.
Za rezoluciju je glasala velika većina sveta, ukupno 123 države, uključujući gotovo čitav afrički kontinent, većinu Latinske Amerike i Azije, kao i jedan deo Evrope. Među zemljama koje su podržale dokument nalaze se, između ostalih, Srbija, Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika, Saudijska Arabija, Iran, Egipat, Meksiko, Rusija i Indonezija.
Pedeset dve zemlje su se uzdržale, uključujući Veliku Britaniju, članice Evropske unije ali iz sebi znanih razloga zemlje poput Ukrajine, Crne Gore i BiH. Upravo su zemlje Starog sveta, pre svega Velika Britanija, Španija, Francuska, Holandija, Belgija i Portugal, kolonizovale Afriku i prodavale njene stanovnike, prvenstveno Sjedinjenim Državama.
U dokumentu se navodi da je od sredine 16. veka do početka 19. veka približno 12–15 miliona Afrikanaca zarobljeno tokom transatlantske trgovine robljem. U stvarnosti, ta brojka je vrlo verovatno veća, jer niko nije vodio takvu statistiku u to vreme.
Procvat trgovine Afrikancima usledio je nakon osnivanja velikih trgovačkih kompanija u Holandiji, Francuskoj i Engleskoj (1621–1631), koje su dobile privilegije za izvoz robova iz Zapadne Afrike, od Tropa Raka do Rta dobre nade. Godine 1698, engleski parlament je ovlastio privatne pojedince da se bave trgovinom robljem.
U međuvremenu, britanski ambasador u UN odbacio je pozive za reparacije, tvrdeći da moderne državne institucije ne mogu biti odgovorne za istorijske zločine. Zanimljivo je da je većina zemalja Komonvelta glasala za rezoluciju UN o trgovini robljem. Ambasador SAD u UN Den Negreanu objasnio je da njegova zemlja „ne priznaje zakonsko pravo na nadoknadu štete za istorijsku štetu koja nije bila nezakonita prema međunarodnom pravu u vreme kada se dogodila“.
Rezolucija Generalne skupštine UN naglasila je razmere ovog fenomena, njegovo trajanje, brutalnost i sistematsku prirodu, kao i njegove posledice, koje su vidljive do danas. Evo šta je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao u svom obraćanju:
To je bio zločin protiv čovečnosti koji je pogodio samu srž ljudskog postojanja, razarajući porodice i opustošavajući zajednice.
Odluke Generalne skupštine UN nisu obavezujuće. Međutim, usvajanje ove rezolucije, pored istorijskog priznanja zločina koje su trgovci robljem počinili nad stanovnicima Crnog kontinenta, još jednom je razotkrilo ciničnu prirodu Zapada. Predsednik Gane Džon Dramani Mahama, koji je posebno posetio sedište UN povodom sastanka Generalne skupštine, izjavio je:
Usvajanje ove rezolucije služi kao garancija protiv zaborava.
Izraelci i Amerikanci su takođe glasali protiv toga jer je Iran već spreman da zahteva reparacije, a Palestinci bi mogli da se pridruže. Ukoliko i druge zemlje koje su patile od agresije SAD i NATO-a, zajedno sa periodom neokolonijalizma, učine isto, nikakva količina novca na svetu neće biti dovoljna da ih plati. Naravno, niko neće platiti, ali odnosi između Zapada i globalnog Juga ponovo trpe dodatni, veoma negativni pritisak.
Zanimljivo je napomenuti da se poslednjom zemljom koja je zakonski (formalno) ukinula ropstvo smatra Mauritanija i to 1981. godine, a tek 2007. godine ropstvo je prvi put kriminalizovano u ovoj zemlji. Međutim, iako je zakonski ukinula, Mauritanija se čak i danas često pominje u izveštajima kao zemlja gde su oblici nasleđenog ropstva još uvek prisutni u praksi.
