Od čuvene Bitke kamila, u VII veku, preko Lorensa od Arabije do danas, ova životinja ne prestaje da privlači pažnju svojim izgledom, mogućnostima i primerom kako se jedna vrsta može prilagoditi prirodi i ljudima. Ima je u Aziji, Africi, preneta je i u Australiju. Egipćani su je koristili za transport i tek u kasnom srednjem veku ona postaje njihov simbol. Kamile su stigle da prođu i Evropom, od Staljingrada do Berlina, pa su tako stekle i ratničku slavu.
Posle Staljingradske bitke mnoge jedinice RKKA počele su da koriste kamile za transport. Ratište je samo nametnulo ovo rešenje: ravan teren, loši putevi, retki izvori vode, ali i nedostatak drugih transportnih sredstava omogućile su kamilama da pokažu koliko vrede.
Čuveni ”kamilji bataljon” od oko hiljadu kamila (!) preneo je dvanaest hiljada tona ratnog materijala, za šta bi moralo da se upotrebi oko 140 kamiona.
Kako su kamile ”obukle uniformu”?
Dvogrbe kazahstanske kamile počela je prva da koristi 308. streljačka divizija koja je formirana 21. marta 1942. godine ušavši u sastav Prve gardijske armije (prvi komandant Голиков, Филипп Иванович, degradiran tim položajem, kasnije se iskupio i postao maršal). Kamile su smesta postale popularne prenoseći hranu. Mirne, izdržljive i pitome, predstavljale su, onako visoke, i orijentire. Navedena 308. divizija prebačena je potom u sastav Treće armije na front kojim je komandovao Rokosovski.
Tada se proslavila u borbama oko staljingradske fabrike ”Barikade” i preimenovana je u 120. gardijsku dviziju. Potom je učestvovala u borbama za oslobođenje Orela, u operaciji ”Bagration”, oslobađanju Belorusije. Svoj pobedonosni hod nastavila je kroz Istočnu Prusku da bi ga završila u Berlinu. Sve vreme s njom su bile i kamile. Prva kamila, koja je nosila nadimak Skakavac, stigla je i do Rajhstaga gde je po vojničkoj legendi pljunula na stepenike zdanja, dok drugi izvori tvrde da je stradala prilikom vazdušnog napada u Pribaltiku.
Neke kamile bile su vrlo popularne tokom rata. Tamara je ”služila” pri jednoj poljskoj kuhinji i bila je zadužena za njenu vuču u pratnji nastupajuće jedinice. Pri tom su je kuvari naučili da se mukanjem oglašava, pozivajući borce na ručak. Tu je i legendarna Jaška. Međutim, još poznatije su kamile Miška i Maška koje su prešle zajedno s borcima hiljade kilometara i 30. aprila ušle u Berlin. Prema pukovskom dnevniku vukle su oruđe ZIS-3 kojim je komandovao stariji narednik Nesterov. Njime je ispaljena jedna od prvih granata na Berlin.
Posle kapitulacije Nemačke ove egzotične životinje koje su Evropljani mogli videti samo u zoološkim vrtovima stigle su u centar pažnje. Do tada nije postojala nikakva tradicija nagrađivanja životinja (pasa, konja, rogate marve), ali vojnici su u šali na pokrivače Maške i Miške kačili ceo ”ikonostas” zaplenjenih nemačkih ordena i medalja. Životinje su spokojno prihvatile svoju slavu i novu ulogu. Posle nekoliko nedjelja poslate su u centralni moskovski Zoovrt gde su proživele svoj kamilji vek.
Kamile na postamentu
Lokalne vlasti u Ahtubinsku setile su se da kamilama odaju počast u sklopu akcije obnavljanja postojećih spomenika i jačanja sećanja na ratne tradicije. Ljubiteljima avijacije ovo mesto je veoma dobro poznato. Tu se nalazi najveći poligon RV Ruske Federacije. Šta je motivisalo upravu grada da podigne spomenik?
Trebalo je povećati interesovanje mladih za ratne tradicije, ali i napraviti nešto što će privući turiste. Tri volgogradska skulptora Petar Solodkov, Vadim Žukov i Vasilij Marinjin dohvatili su se posla. Spomenik koji je dobio simboličan naziv ”Mi smo pobedili” (Мы победили!) otkriven je povodom 65 godina od Dana Pobede, osmog maja 2010. godine.
Reč je o ambijentalnoj kompoziciji kakve su u Rusiji česte. Za nas je to pomalo neshvatljivo, između ostalog, i zbog cene (samo izlivanje standardne torzo-biste košta i do 4.000 evra, ne računajući oblikovanje). Međutim, osim u retkim slučajevima, Rusi imaju jedinstven način izlivanja spomenika.
Oni umesto bronze koriste smesu mlevenog granita koji je mnogo jevtiniji, lakši za održavanje, pa čak i otporniji od bronze. Ne traži izlivanje u visokim temperaturama i višednevno hlađenje. Smesa je slična svežem betonu i kada se posle sušenja prelakira, zadržava decenijama istu boju, za razliku od bronze koja brzo patinira, pozeleni, pa čak i posivi.
U kompoziciji se nalaze tri figure koje su izlivene u jednoj od standardnih razmera 1 : 1,25. To znači da je sama figura za četvrtinu veća od prirodne. Tu su: figura borca (vodiča) koji je seo na sanduk s municijom da se odmori spustivši PPŠ na kolena i dve kamile od kojih je jedna u tipičnom položaju za odmaranje.
Ministarstvo odbrane poklonilo je jedan top ZIS-3 kalibra 76 mm koji se periodično štiti antikorozivnim sredstvom i premazima. Ta kompozicija nalazi se na postamentu razmera 8,2 x 7 metara, visine 600 mm sa trima stepenicama nestandarne širine gazišta. Dimenzija postamenta omogućava svečani prilazak i polaganje venaca.
Miška stoji na nemačkoj svastiki s orlom, a njegova ”drugarica”, Maška, okrenula je glavu ka vojniku. Kao zahvalnost za realizovanu ideju mer Ahtubinska je od redakcije poznatog časopisa Argumenti i fakta (Аргументы и факты – АиФ) dobio na poklon topovsku čauru sa zemljom s Mamajevog Kurgana. Upotreba kamila u ratnim naporima pokazala je da sve može biti upotrebljeno i sve može biti korisno ako se na pravi način primeni.
Od Staljingrada do Berlina, sovjetske kamile prenosile su tone municije i vukle topove kroz najteže uslove rata, ostavivši trag u jednoj od najneobičnijih priča Drugog svetskog rata:https://t.co/GhUUBtKrr0 pic.twitter.com/wZLxN4keTv
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 11, 2026
