Smrt ministra odbrane Malija generala Sadija Kamare potvrdila je dubinu krize koja je zahvatila ovu zapadnoafričku državu. Dok su širom zemlje besnele borbe, državni vrh je ostao bez ključnog čoveka bezbednosnog aparata, ubijenog u, kako navode vlasti, samoubilačkom napadu kamion-bombom usmerenom na njegovu rezidenciju u blizini Bamaka 25. aprila.
Napad je izveden prvog dana velike ofanzive koju su pokrenuli Džamaat Nusrat al-Islam val-Muslimin, poznat kao JNIM, i separatistički Front za oslobođenje Tuarega Azavada, FLA. Obe grupe su povezivane sa strukturama Al Kaide, iako im se politički ciljevi razlikuju.
Državna televizija je 26. aprila objavila da je Kamara preminuo od rana zadobijenih tokom sukoba sa napadačima. Portparol vlade Isa Usman Kulibali pročitao je saopštenje u kojem se navodi da je „vozilo natovareno eksplozivom, kojim je upravljao samoubilački bombaš, ciljalo ministrovu rezidenciju“. Prema zvaničnoj verziji događaja, Kamara je razmenio vatru sa napadačima i „uspeo da neutrališe neke od njih“, ali je ranjen i kasnije podlegao povredama u bolnici.
Pozivajući se na članove porodice i francuske medije, agencije su prenele da su u napadu na Kati, glavnu vojnu bazu na obodu Bamaka, poginula najmanje tri člana Kamarine porodice. Eksplozija je srušila njegovu rezidenciju i uništila obližnju džamiju, gde je, prema dostupnim izveštajima, stradao i veliki broj vernika.
Prema drugim informacijama, meta napada bila je i rezidencija šefa vojne vlade Malija, generala Asimija Goite. On je preživeo i premešten je na bezbednu lokaciju.
Borbe su se nastavile u Katiju, kao i u gradovima Gao i Kidal na severu, te u centralnim gradovima Sevare i Mopti. FLA je prvenstveno koncentrisana na sever, dok je JNIM izveo istovremene napade na više lokacija širom zemlje.
U Kidalu je 26. aprila izbila žestoka bitka. Portparol FLA Mohamed Elmaulud Ramadane kasnije je objavio da je „postignut sporazum između snaga Azavada i ruskih elemenata Afričkog korpusa sa ciljem da se osigura njihovo bezbedno povlačenje iz borbi“. U naknadnoj izjavi naveo je da se Afrički korpus „trajno povlači iz Kidala“ i da je „Kidal sada slobodan“. Francuski izvori dele snimak povlačenja, dok britanski pišu.
Kidal je više od decenije služio kao nezvanično sedište FLA pre nego što ga je malijska vojska, uz rusku podršku, zauzela pre više od dve godine. Sada se ponovo našao u rukama separatista.
JNIM je samo dan ranije objavio da je preuzeo „punu kontrolu“ nad Moptijem i Buremom na severozapadu zemlje. U isto vreme, Sevare i Gao su opisani kao gradovi pod podeljenom kontrolom militanata i vladinih snaga. JNIM napada jedan, FLA drugi.
Ove dve grupe deluju kao neočekivani saveznici. JNIM teži uspostavljanju konzervativnog tumačenja islamskog prava umesto postojeće državne vlasti, dok je FLA formiran od više tuareških pokreta sa zahtevima za nezavisnost ili autonomiju Azavada.
Iako su militanti ostvarili početne uspehe, borbe su došle sa visokom cenom. Udari malijskog vazduhoplovstva i avijacije Afričkog korpusa naneli su ogromne gubitke i JNIM-u i FLA-i. Malijske trupe se, prema dostupnim informacijama, još drže na pojedinim položajima i razmatra se mogućnost kontraofanzive.
Mali je pod vojnom upravom od državnih udara 2020. i 2021. godine. Oficiri koji su preuzeli vlast obećali su obnovu bezbednosti u zemlji u kojoj militanti kontrolišu velika područja severa i centra. Pod vođstvom generala Goite, Mali se potpuno udaljio od Francuske i izgradio bliske odnose sa Rusijom i Turskom, dok je istovremeno pokušavao da održava kontakte i sa Sjedinjenim Državama.
Ovi događaji su izazvali snažne reakcije i u medijima. Ruski ratni dopisnik Dmitrij Stejšin opisao je događaje u Maliju kao situaciju koja u njemu budi snažan osećaj već viđenog. Posmatrajući medijsku pažnju usmerenu na Mali i Afrički korpus, primetio je da su zapadni mediji, inače ravnodušni prema toj zemlji, odjednom postali izrazito aktivni, koristeći herojske narative o odbijanju napada „nadmoćnijih neprijateljskih snaga“ i poređenja sa istorijskim simbolima poput „Brestske tvrđave“.
Stejšin navodi da su se njegovi strahovi ostvarili kada su ruske snage napustile pojedine afričke gradove i premeštene u druge, slične lokacije, postavljajući pitanje svrhe takvog angažmana. Istakao je i simboličku činjenicu da Sadio Kamara neće biti u Moskvi 9. maja.
U zaključku, Stejšin dovodi u pitanje smisao prisustva ruskih snaga u Maliju, ocenjujući da su potrebnije kod kuće. On govori o nepotrebnom rasipanju i o svetu koji se, prema njegovoj oceni, okrenuo protiv Rusije i napada njena uporišta.
Dan pre Kamarine smrti, militanti su napali više gradova, uključujući i Bamako. Pripadnici Afričkog korpusa su satima odbijali napade, a zatim su se dan kasnije, dakle juče, a prema zvaničnom saopštenju, povukli iz Kidala. U saopštenju se navodi da su prvo evakuisani ranjeni vojnici i teška oprema, dok ljudstvo nastavlja da obavlja dodeljene zadatke. Situacija u Republici Mali ocenjena je kao napeta.
Ubistvo ministra odbrane, borbe u više strateških gradova i povlačenje ruskih elemenata iz Kidala pokazuju da se sukob u Maliju nalazi u fazi ozbiljne eskalacije, sa posledicama koje se već prelijevaju daleko van granica te zemlje, ali i da Francuska uz podršku zapadnih partnera još uvek nije rekla svoju poslednju reč u Africi.
