Ukrajinski napadi dronovima ponovo su tokom noći pogodili dubinu ruske teritorije, a ovog puta u centru pažnje našla se luka Ust-Luga na obali Finskog zaliva, jedna od najvažnijih tačaka za ruski izvoz energenata i sirovina. Gotovo istovremeno, na udaru je bila i energetska infrastruktura na jugu Rusije, u Belgorodskoj oblasti, gde lokalne vlasti prijavljuju ozbiljna oštećenja i prekide u snabdevanju.
Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko saopštio je da je u luci Ust-Luga izbio požar i da je u toku gašenje. Prema njegovim rečima, nije bilo žrtava, ali za sada nije precizirao koji je tačno deo lučkog kompleksa pogođen. To je posebno važno jer je Ust-Luga jedna od ključnih ruskih luka na severozapadu zemlje, sa velikim prometom nafte, uglja i đubriva.
Napad na Ust-Lugu dolazi samo dan nakon udara na luku Primorsk, koja se takođe nalazi u blizini ruske granice sa Finskom. I tamo je prethodno prijavljen požar, što pokazuje da ukrajinska strana očigledno pojačava pritisak na rusku logistiku i lučku infrastrukturu na Baltičkom pravcu.
Istovremeno, na jugu Rusije, guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov govorio je o velikoj šteti na energetskoj infrastrukturi regiona koji se nalazi nasuprot Harkovu. Prema njegovim rečima, usled napada došlo je do prekida struje, vode i grejanja, dok će puni obim štete biti poznat tek nakon detaljne procene na terenu.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oboreno ukupno 389 ukrajinskih dronova iznad različitih regiona Rusije. Posebno upada u oči podatak da je samo iznad Lenjingradske oblasti oboreno 33 bespilotne letelice, što ukazuje da je glavni pravac jednog dela napada bio usmeren upravo ka severozapadu zemlje i ka zoni Finskog zaliva.
U Moskvi se sve otvorenije govori da cilj ovih udara nije samo psihološki ili propagandni efekat, već pokušaj da se pogodi ruska infrastruktura za preradu i izvoz nafte u trenutku kada visoke cene energenata donose dodatni prihod ruskoj državi. Udari na luke i energetiku zato se tumače kao pokušaj da se taj tok novca preseče ili makar poremeti.
Međutim, pažnju sve više privlači i drugo pitanje, kako ukrajinski dronovi uopšte dolaze do severozapadnih regiona Rusije? U ruskim izveštajima sve češće se pojavljuju tvrdnje da bespilotne letelice koriste vazdušni prostor baltičkih republika ili da makar prelaze u zoni koja otvara ozbiljna pitanja za Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ti navodi nisu i neće dobiti zvaničnu potvrdu, ali se u ruskim političkim i medijskim krugovima već tretiraju kao tema koja više ne može da se gura pod tepih.
Dodatnu težinu tome daje činjenica da su i ranije zabeleženi slučajevi padova dronova na teritoriji baltičkih država, makar nakon skretanja sa kursa. U ruskim komentarima se zato pominje i nedavni susret Zelenskog sa letonskim ministrom odbrane Andrisom Sprudsom, pri čemu se kao jedna od tema navodno pojavljivalo i jačanje protivvazdušne odbrane. Upravo takvi detalji sada dodatno hrane sumnje.
Ovi noćni udari dolaze u trenutku kada je rat dronovima već ušao u novu fazu. Kijev je prethodnih nedelja pojačao napade na rusku teritoriju, dok Rusija ponovo sprovodi masovne udare po ukrajinskoj pozadini. Pre samo jednog dana Moskva je izvela ono što je Kijev dramatično opisao kao najveći vazdušni napad od početka rata, sa navodno skoro hiljadu dronova za samo 24 sata.
Zato novi ukrajinski udar na Ust-Lugu i Belgorod ne deluje kao izolovana epizoda, već kao nastavak sve brutalnijeg rata u kojem energetska infrastruktura, luke i logistika postaju mete gotovo istog prioriteta kao i klasični vojni objekti.
Posebno je zanimljivo što se uz samu priču o severozapadnim udarima već otvara i šira bezbednosna tema za Baltik. U ruskim komentarima se sada sve otvorenije pominje mogućnost odgovora koji ne bih odmah bio direktno vojni, već može da ide kroz pritisak na komunikacije i infrastrukturu. U prevodu, ako se pokaže da se napadi na ruski severozapad zaista oslanjaju na prostor baltičkih država, onda bi čitav ovaj pravac rata mogao da dobije mnogo ozbiljniju težinu nego do sada, a baltička trijada bi lako mogla da ostane bez komunikacija i navigacije usled dejstva ruskih sistema za elektronsko ratovanje.
Za sada je poznato samo sledeće: u Ust-Lugi gori, Belgorodska oblast prijavljuje štetu na energetici, Moskva tvrdi da je oborila stotine dronova, a kako se u vestima pojave naslovi o pregovorima SAD i Rusije, rat se ponovo proširi sa linije fronta na luku, struju, vodu i komunikacije. U takvoj situaciji, Finski zaliv više ne izgleda kao daleka pozadina sukoba, već kao nova osetljiva tačka ovog rata.
