U-530: nemačka podmornica koja je stigla u Argentinu i postala legenda o Hitlerovom bekstvu

Nacistička Nemačka (od 1943. godine Veliki nemački rajh), koristila je ukupno 1162 podmornice u toku Drugog sv. rata. Najveći broj njih bio je domaće proizvodnje. Nemci su u rat ušli sa šezdesetak podmornica, a ova brojka s kraja rata govori koliko je zaista bila moćna nemačka industrija. Ona je proizvela i desetine hiljada tenkova, aviona, artiljerijskih cevi, i to najviše tokom intenzivnih bombardovanja. U svim oblastima raketne tehnologije bila je prva. Streljačko naoružanje da i ne spominjemo. Zbog čega je baš ova podmornica zaslužila posebnu priču?

Često spominjan, poslednji vojnik sila Osovine (Japanac) predao se 18. XII 1974. godine, 29 godina po završetku rata. Posada ove podmornice nije toliko dugo čekala, znajući da je rat završen, pa se zaputila na poslednje odredište radi predaje. Kakva je bila klasa podmornice kojom je izvedena ova jedinstvena plovidba? To su bila velika okeanska plovila opšte oznake IX, dok je sama U-530 bila modifikacija IX C/40.

To je bila treća modifikacija, od ukupno sedam. Projektovanje je počelo 1935. godine, a prve podmornice počele su da ulaze u flotu već 1938. godine. Napravljene su 193 podmornice različitih modela. Tako su postale druge po brojnosti u Nemačkoj, posle tipa VII.  U modifikaciji IX C porinuto je 54 plovila. Za razliku od varijante B nosila je više goriva (43 tone); građena je od 1939. do 1942. godine. 

Narudžbinu za U-530  dobila je 15. VIII 1940. godine kompanija Dojče Verft AG (Howaldtswerke-Deutsche Werft, Hamburg). Na montažni dok postavljena je 8. XII 1941. godine s fabričkim brojem 345. Porinuta je 28. VII 1942. godine, a 14. novembra pod komandom poručnika Kurta Langea ušla je u sastav Četvrte školske flotile. Prvog marta 1943. godine uvedena je u borbeni stroj Desete flotile, da bi prvog oktobra 1944. godine prebačena u 33. flotilu. Imala je sedam borbenih misija; potopila je dva broda (12.063 brt nosivosti) i oštetila jedan (10.195 brt).

Šta je radila pre događaja po kome je postala poznata?

Kako vidimo, nije se baš proslavila kada je reč o borbenom učinku. Čime jeste? Trećeg marta 1945. godine, kada je kraj rata bio očigledan svima, U-530 napustila je veliku bazu Horten u Norveškoj (rodni grad velikog slikara Edvarda Munka). Odredište je bilo priobalje Njujorka, na samo dve do tri milje od Long Ajlenda.

Četvrtog marta na nišan je uzela jedan konvoj s namerom da lansira tri torpeda, nadajući se da će usled gustine konvoja bar neki od brodova pogoditi. Dva torpeda su promašila, a trećem je eksplodirala baterija i nije ni napustilo cev. Drugi konovoj je napala dva dana kasnije sa pet torpeda, a sledeći sa još dva, ali je svaki put promašila. Serija njenih neuspeha se time i završila, kao i ratni put.

Kapitulacija Nemačke zatekla ju je na oko 1600 kilometara (1000 nmi) istočno-severoistočno od Portorika. Nemačka komanda, na čelu s ”ocem podmornica” Denicom, naredila je svim posadama da se predaju najbližoj luci neke od država koje su bile članice novoosnovanih Ujedinjenih nacija (26. juna 1945). Kapetan podmornice, natporučnik Oto Vermut, smatrao je da je to neprijateljski trik.

Stoga se uputio ka Argentini (kao i mnogi nacisti). Ali, okolnosti su se promenile. Većina Nemaca nije ni znala da je Argentina objavila rat Nemačkoj. Posada je odbacila pet preostalih torpeda, municiju, tajne knjige s šiframa i brodski dnevnik. Prošla je istočno od Bermuda, prešavši ekvator krajem juna 1945. godine. Kapetan je kasnije izjavio da je hteo da se preda najpre u Miramaru (Miramar, reon Buenos Airesa), ali se predomislio i nastavio ka Mar del Plati.

Podmornica U-530 konačno se predala argentinskoj mornarici 10. jula 1945. godine. Kapetan nije precizno objasnio korišćene rute, niti je mogao da odgovori zašto mu je trebalo dva meseca da stigne do luke. Prema uslovima kapitulacije, bio je dužan da sačuva identifikacione oznake, brodski dnevnik i palubni top. Kapetan je pri tom bio izričit u tome da nije prevozio ljude (zarobljenike ili begunce) i da nije znao da li je još neka podmornica krenula za Argentinu, ili da je tamo stigla.

Samoj podmornici bilo je suđeno da ode na dno. Argentinici su je predali Amerikancima i ona je 28. novembra 1947. godine u sklopu vežbi gađanja potopljena severoistočno od poluostrva Kod (Cape Cod, država Masačusec). Ispostavilo se kasnije da je fotografija objavljena tog dana, a da je podmornica potopljena 20. ili 21. novembra.  

Zašto je baš ona izazvala toliku pažnju?

Era lova na naciste tek je započela i iznenadno pojavljivanje pred obalom države koja je živela u dubokom miru, pri tom poznata kao nacističko utočište, bilo je zaista senzacija. Novinari su smesta počeli da konstruišu priče o tome da su u podmornici bili Hitler, Eva Braun i Martin Borman. Ta priča do danas traje i postala je duševna hrana mnogih teoretičara zavere.

Za vreme svoje borbene upotrebe imala je samo dva kapetana – poručnika Kurta Langea (14. X 1942 – januar 1945) i natporučnika Ota Vermuta (Oberleutnant zur See, mornarički čin – stariji poručnik na moru).  Do neumitnog kraja matične luke bile su joj Kil, Loran, Bordo i La Palis. Slučaj je hteo da postane slavnija od mnogo uspešnijih plovila Rajshmarine. 

Osnovne maritimne i taktičko-tehničke karakteristike