NASA se nalazi na pragu jedne od najvažnijih misija u svojoj savremenoj istoriji. Misija Artemis II, planirana kao drugi let u okviru programa povratka ljudi ka Mesecu, mogla bi da bude lansirana već između 6. i 8. februara, ukoliko svi tehnički i orbitalni uslovi budu ispunjeni. U pitanju je prvi let sa ljudskom posadom ka Mesecu još od Apola 17 iz 1972. godine, čime se završava više od pola veka duga pauza u ljudskom prisustvu izvan niske Zemljine orbite.
Za razliku od istorijskih sletanja iz doba Apola, Artemis II nema za cilj spuštanje na površinu Meseca. Četvoročlana posada će tokom desetodnevne misije obići Mesec i zatim se uputiti još dalje u cislunarni prostor, dosežući tačku dalje od Zemlje nego što je to ikada učinio čovek. Upravo ta činjenica čini ovu misiju tehnološki i simbolički izuzetno važnom.
Prvi veliki test novog rukovodstva
Artemis II dolazi u trenutku kada se menja rukovodstvo američke svemirske agencije. Novi administrator NASA-e, Džared Isakman, dao je predsedniku Donaldu Trampu čvrsta uverenja da će Sjedinjene Države vratiti astronaute na Mesec i tamo uspostaviti dugoročno prisustvo. Upravo zbog toga, ova misija se posmatra kao njegov prvi ozbiljan ispit.
Ulog je ogroman. Projekat Artemis II procenjuje se na više od četiri milijarde dolara, a neuspeh bi dodatno potkopao kredibilitet američkog lunarnog programa u trenutku kada se globalna konkurencija dramatično zaoštrava.
Pripreme u završnoj fazi, ali bez garancija
Raketa Space Launch System i svemirska letelica Orion prebačene su 17. januara iz montažnog objekta na lansirnu rampu u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Mobilna lansirna platforma je osigurana, zemaljska infrastruktura povezana, a sistemi su započeli završna testiranja. Dana 23. januara posada je stavljena u preventivni karantin, što je standardna procedura u završnoj fazi priprema.
Ipak, tačan datum lansiranja i dalje nije potvrđen. NASA koristi više takozvanih „prozora za lansiranje“, koji zavise od preciznih odnosa Zemlje i Meseca. Najranija realna prilika je između 6. i 8. februara, dok su alternativni termini početkom marta i aprila.
Iskustvo sa misijom Artemis I pokazuje da oprez nije bez razloga. Tokom tog bespilotnog leta, raketa je više puta vraćana u hangar zbog curenja i tehničkih problema, što je značajno odložilo lansiranje. Sličan scenario nije isključen ni sada.
Putanja bez presedana
Nakon lansiranja u nisku Zemljinu orbitu, posada će obaviti detaljnu inspekciju letelice i proveru svih ključnih sistema. Ako ne bude problema, Orion će krenuti ka Mesecu, a zatim nastaviti ka tački u dubokom svemiru, dalje nego što je bilo koji astronaut ikada bio.
Putanja leta projektovana je tako da maksimalno iskoristi lunarnu gravitaciju i minimizira potrošnju goriva. Nakon obilaska Meseca i izlaska iz njegovog gravitacionog bunara, letelica će se praktično vratiti ka Zemlji inercijom. Po ulasku u atmosferu aktiviraće se dva kočiona i tri glavna padobrana, a kapsula će sleteti u Tihi okean, gde će je preuzeti brodovi za spasavanje.
Posada i uslovi leta
Posadu Artemis II čine Kristina Koh, Rid Vajzman, Viktor Glover i Džeremi Hansen. Tokom misije biće sprovedeni medicinski i fiziološki eksperimenti, uz stalno slanje podataka Kontroli misije. Kabina Oriona je mala i tesna za četiri osobe, ali je procenjeno da predstavlja optimalan kompromis između mase, bezbednosti i autonomije.
Nivoi kosmičkog zračenja biće viši nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja se nalazi u zaštitnoj zoni Zemljinog magnetnog polja, ali prema procenama NASA-e, izloženost ostaje u bezbednim granicama.
Artemis II kao most ka sletanju
Suštinski cilj ove misije je priprema za Artemis III, koja bi trebalo da dovede do prvog ljudskog sletanja na Mesec u 21. veku, i to u blizini južnog pola. Najraniji realni rok za to je 2028. godina, ali je program već više puta odlagan zbog budžetskih ograničenja i tehničkih problema.
Poseban izazov predstavlja lunarni modul Starship kompanije SpaceX, koji još nije operativan, kao ni nova svemirska odela koja razvija Axiom Space. Bez ova dva elementa, sletanje ostaje samo plan na papiru.
Tiha, ali nemilosrdna trka
Sjedinjene Države nisu jedine sa lunarnim ambicijama. Evropa planira učešće u kasnijim Artemis misijama, Japan razvija presurizovani lunarni rover u saradnji sa Tojotom i već je rezervisao mesta za svoje astronaute. Rusija je najavila planove za bazu na Mesecu u periodu 2030–2035, iako trenutne okolnosti bacaju sumnju na te rokove.
Indija je 2023. godine uspešno sletela sa misijom Čandrajan-3 na južni pol Meseca i sada otvoreno razmatra slanje astronauta do 2040. godine. Kina, međutim, predstavlja najveći izazov. Peking je već odredio cilj sletanja sa ljudskom posadom do 2030. godine i prošlog leta završio ključne testove svog lunarnog modula.
U tom kontekstu, Artemis II nije samo svemirska misija, već i politička poruka. Ona treba da pokaže da Sjedinjene Države još uvek imaju kapacitet da vode u dubokom svemiru.
Tiha trka za Mesec
Artemis II ne nosi zastave niti ostavlja otiske u lunarnom tlu, ali od njenog uspeha zavisi sve što sledi. Ako let protekne bez problema, NASA dobija kredibilitet i zamah. Ako ne, američki lunarni program ulazi u još jednu rundu kašnjenja, dok konkurenti, pre svega Kina, nastavljaju da se kreću napred.
Trka za Mesec danas je tiha, tehnička i nemilosrdna. U njoj ne pobeđuje onaj ko govori najglasnije, već onaj ko prvi dosledno ispuni obećanja. Artemis II je prvi pravi test da li NASA to još uvek može.
Stenley Kubrick like this!!