Ideja da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom više nije ekscentrična epizoda iz ranijih Trampovih mandata, već sve jasniji signal promene američke spoljne politike. Prema pisanju Fajnenšal Tajmsa (FT), otmica venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura nije bila izolovan incident, već upozorenje da Vašington ulazi u otvoreniju i agresivniju fazu delovanja, u kojoj međunarodno pravo ustupa mesto sirovoj sili, geografiji i interesima.
U tom okviru, Grenland se pojavljuje kao sledeća tačka pritiska.
Povratak stare ideje, ali u novom kontekstu
Predsednik SAD Donald Tramp ponovo ozbiljno razmatra preuzimanje kontrole nad Grenlandom, ignorišući otvorene pozive Danske da prestane sa pretnjama i insinuacijama. I pre nego što je formalno stupio na dužnost, Tramp je više puta govorio o „integraciji“ ovog arktičkog ostrva u SAD, pozivajući se na njegov strateški položaj, značaj za odbranu Zapada i ogromne rudne resurse.
Američko vojno prisustvo na Grenlandu, međutim, nije novo. Još 1941. godine SAD i Danska potpisale su sporazum o zaštiti ostrva od potencijalne nacističke invazije. Taj aranžman je 1951. godine institucionalizovan stvaranjem baze Tule, danas poznate kao svemirska baza Pitufik, ključne tačke američkog sistema ranog upozorenja na raketne napade i svemirske odbrane.
Drugim rečima, Vašington već decenijama ima gotovo sve što mu je vojno potrebno na Grenlandu.
„Treba nam Grenland“, poruka bez uvijanja
U intervjuu za NBC News 5. januara, Tramp je bez zadrške izjavio da su Sjedinjenim Državama potrebni Grenland i njegovi kapaciteti „iz razloga nacionalne bezbednosti, a to uključuje i Evropu“. Naglasio je da je „apsolutno ozbiljan“ u vezi sa namerom da ostrvo stavi pod američku kontrolu, iako nije naveo konkretan vremenski okvir.
Ove izjave došle su svega nekoliko dana nakon velike američke vojne operacije u Venecueli, 3. januara, tokom koje su predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga oteti. Posebno je upadljivo to što su Danska i drugi američki saveznici izbegli otvorenu osudu te operacije, čime je dodatno učvršćen utisak da Vašington veruje da ima gotovo neograničenu slobodu za jednostrano delovanje.
Otpor Grenlanda i Danske, ali bez iluzija
Reagujući na Trampove izjave, grenlandski premijer Jens Frederik Nilsen poručio je da je „dosta“, nazivajući ideju američke kontrole fantazijom. Naglasio je da je Grenland otvoren za dijalog, ali isključivo kroz institucionalne kanale i uz poštovanje međunarodnog prava.
Danska premijerka Mete Frederiksen otišla je korak dalje, jasno poručivši da Sjedinjene Države nemaju pravo da anektiraju nijedan deo Kraljevine Danske. Podsetila je da je Grenland deo NATO sistema i da već postoji sporazum koji SAD daje širok vojni pristup ostrvu.
Njene reči usledile su nakon što je Kejti Miler, supruga visokog savetnika Bele kuće Stivena Milera, objavila mapu Grenlanda obojenu u boje američke zastave uz natpis „USKORO“. Sam Miler je kasnije izjavio da je stav administracije da Grenland „treba da bude deo Sjedinjenih Država“, ali je odbacio mogućnost vojnog sukoba, tvrdeći da se „niko neće boriti sa SAD oko budućnosti Grenlanda“.
Evropa zabrinuta i nemoćna
Ovakve poruke izazvale su ozbiljnu uznemirenost u licemernoj Evropi. Šestog januara lideri Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Danske izdali su zajedničku izjavu podrške Danskoj i Grenlandu, naglašavajući da bezbednost Arktika mora biti obezbeđena kolektivno, u okviru NATO i uz poštovanje principa UN o suverenitetu i nepovredivosti granica.
Ipak, iza diplomatskih fraza stoji surova realnost: nijedna evropska sila nema ni kapacitet ni političku volju da uđe u otvoren sukob sa Sjedinjenim Državama zbog Grenlanda. Eventualna američka vojna operacija mogla bi biti završena za nekoliko sati, dok bi evropski odgovor ostao ograničen na političke proteste i simbolične poteze. Uz to, Vašington bi mogao da uzvrati ekonomskim merama, tarifama ili sankcijama, dodatno pritiskajući saveznike.
Takav scenario ozbiljno bi doveo u pitanje samu koheziju NATO-a, ali to, kako primećuju analitičari, možda i ne bi predstavljalo veliki gubitak za Vašington, koji već duže vreme redefiniše svoje strateške prioritete i pomera fokus sa Evrope ka Latinskoj Americi i Indo-pacifičkom regionu.
Grenland kao „plen“ nove faze
U tom svetlu, Grenland se ne pojavljuje kao teorijska ambicija, već kao sledeći potencijalni „plen“, simbol nove faze američke spoljne politike. Urednik Financial Timesa Edvard Lus primećuje da Tramp pokazuje obrasce ponašanja kompulzivnog preuzimača rizika, sklonog da spoljnopolitičkim potezima potiskuje unutrašnje probleme.
Njegovi slabi rezultati u anketama, politički pritisci kod kuće i rastuća uverenost da može da zaobiđe međunarodno pravo lakše nego američke sudove, stvaraju opasan obrazac. Otmica Madura pokazala mu je da takav pristup funkcioniše brzo i efikasno, sve dok je meta dovoljno slaba i izolovana.
Otuda i opsesija Grenlandom. Tramp je čak imenovao specijalnog izaslanika za ostrvo, guvernera Luizijane Džefa Lendrija, koji je otvoreno izjavio da mu je „čast da radi na tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Država“. Pre toga je, bez poziva, na Grenland poslat i potpredsednik Džej D. Vens, kako bi „inspektovao region“.
Za one koji i dalje veruju da Tramp samo provocira ili „troluje“, FT ironično poručuje da slobodno mogu rezervisati odmor u Karakasu.
Jer logika je jasna: Grenland bi bio lak cilj. Kao i u Venecueli, aneksija bi mogla da se sprovede iz krizne sobe, za sat ili dva, bez američkih žrtava. Takav potez omogućio bi Trampu da dobije svoje geopolitičke „fotografije iz situacione sobe“, kakvima godinama zavidi još od Obamine operacije protiv Osame bin Ladena.
U tom smislu, Grenland više nije pitanje da li, već pitanje kada, a zato nervoza u Briselu i Londonu nije posledica navodne brige za međunarodno pravo, već činjenice da se američka „duboka država“ više ne ponaša kao jedinstven mehanizam. Evropa se prvi put posle Hladnog rata suočava sa Vašingtonom koji nije u potpunosti kontrolisan. U tom raskoraku, evropska retorika o pravilima i vrednostima zvuči šuplje, jer iza nje ne stoji ni politička ni vojna snaga spremna da ih brani.
Ma Ameri sve guze i nikom ne daju pardona. I ja da sam na njihovom mjestu bih uzeo taj smijesni Grenland. Uzeo bih i smijesne drzavice poput Paname i Islanda.
Konkvistadori.sa da se radi
Pametno su oni uvukli u rat Rusiju i evropu, sad kad se evropa iskeširala i iscrpela pa sad još mora da kupuje oružije od amera bez dammping cena može sada samo da kako ovi otimaju i uzimaju za sebe, a evropski debili doveli svoje zemlje u pat poziciju, sada ne mogu da kupuju Rusku naftu ali će zato ukradenu Venecuelanski kupovati od amera po debelim cenama.
Мудро збориш Његоше.