Da li je vreme Zelenskom da se konačno dohvati neke knjige koja svedoči o Drugom sv. ratu i ekstremnim rešenjima koja su se tada pojavila? Kako zaustaviti domine koje padaju polako, ali sigurno, jedna za drugom?
Pojava je stara koliko i ratovanje. Strah, kolebljivost, panika, nepoverenje u komandu, pa i rasulo, deo su ratova. Primenjivana su razna, po pravilu surova rešenja. Na primer, Francuzi su u Prvom sv. ratu iz jednog bataljona, koji je u panici napustio položaj, streljali svakog desetog vojnika.
Ni Staljin nije bio originalan kada je naredio: Ni koraka nazad! Koliko puta ste čuli za ovu direktivu, često citiranu u ratnim filmovima? Mnogo puta poslužila je i staljinistima i anti-staljinistima da na svoj način opravdaju ili napadnu direktivu koja je zvučala beskompromisno, vojnički surovo, pa i samoubilački. Međutim, uvek se nekako zaboravi ili izostavi drugi deo te direktive, isto tako važan, presudan u pravnom smislu – Bez naređenja više komande!
Staljin, a posebno njegovi maršali jesu bili sujetni, ali nisu bili ni glupi, ni neiskusni. Znali su da je, u zavisnosti od situacije, bolje i smislenije koristiti taktičko-operativnu, pa i stratešku radnju povlačenje, koja se uči i uvežbava u svim oružanim snagama na svim nivoima. Pogledajmo zašto je, i kako, Staljin izdao ovako surovu direktivu. Taj ko je pisao direktivu, precizno je to objasnio.
Napomena:
Leksika u prevodu prilagođena je našoj sintaksi. Zadržani su termini koji samo u originalu imaju jedinstveno značenje, pri čemu je sačuvana suština. Prelom je podešen lakšem praćenju, jer je sama naredba bila predviđena najvećim delom za čitanje pred strojem.
******
28. juli 1942. godine
Grad Moskva
Neprijatelj baca na front nove snage i ne obazirući se na velike gubitke ide napred, probijajući se u dubinu Sovjetskog Saveza, okupira nove reone, pustoši naše gradove i sela, siluje, pljačka i ubija sovjetsko stanovništvo. Borbe se vode u reonu Voronježa, na Donu, na jugu pred vratima Severnog Kavkaza.
Nemački okupatori probijaju se prema Staljingradu, Volgi i hoće da po svaku cenu zauzmu Kubanj i Severni Kavkaz s njegovim naftnim i žitnim bogastvom. Neprijatelj je već zauzeo Vorošilovgrad, Starobeljsk, Rosoš, Kupjansk, Valujku, Novočerkast, Rostov na Donu, polovinu Voronježa. Deo snaga Južnog fronta, povodeći se za paničarima, ostavio je Rostov i Novočerkask bez ozbiljnog otpora i naređenja iz Moskve, skrnaveći svoje zastave sramotom.
Naš narod koji se s ljubavlju i uvažavanjem odnosi prema Crvenoj Armiji, počinje da se razočarava u nju, da gubi veru, a mnogi je proklinju za to što ostavlja svoj narod pod jarmom nemačkih ugnjetavača, dok sama beži na istok. Neki glupi ljudi (u originalu je korišćen eufemizam – неумные, nepromišljeni) teše sebe da mi možemo još odstupati na istok pošto imamo mnogo teritorija, naselja i hleba na pretek. Time hoće da opravdaju svoje sramno ponašanje na frontovima. Takvi razgovori su lažni i pogoduju samo našem neprijatelju.
Svaki komandir, svaki crvenoarmejac i politički radnik dužan je da razume kako naša sredstva nisu neograničena. Teritorija SSSR nije pustinja, a ugroženi su radnici, seljaci, intteligencija, naši očevi i majke, žene, braća, deca. Okuprana teritorija – to su hleb i druge potrebe za armiju i pozdinu, metal, gorivo za privredu, fabrike, zavodi koji snabdevaju armiju oružjem i municijom, pruge.
Posle gubitka Ukrajine, Belorusije, Pribaltika, Donbasa i drugih oblasti mi imamo manju teritoriju, mnogo manje ljudi, hleba, metala, zavoda i fabrika. Izgubili smo više od 70 miliona naselja, preko milijardu i trista kilograma hleba i više od 10 miliona tona metala na godišnjem nivou. Više nemamo prednost nad Nemcima u ljudskim resursima i zalihama hleba. Odstupati dalje znači nestati zajedno s otadžbinom. Svaki novi napušteni deo teritorije ojačaće neprijatelja i oslabiti našu odbranu, našu otadžbinu.
Zato je potrebno u korenu preseći razgovore o tome da se mi možemo beskrajno povlačiti, da imamo mnogo teritorije, da je naša država je velika i bogata, naselja je mnogo, hleba će biti dovoljno.Takvi razgovori su štetni, slabe nas, a pojačavaju neprijatelja; ako ne prestanemo s odstupanjem ostaćemo bez goriva, metala, sirovina, fabrika, pruga. Odatle sledi da je vreme završiti s odstupanjem.
Ni korak nazad! Takav treba da bude naš glavni poklič.
Treba uporno, do poslednje kapi krvi štititi svaki položaj, svaki metar sovjetske teritorije, zakačiti se za svaki delić sovjetske zemlje i braniti je do poslednje mogućnosti. Naša otadžbina preživljava teške dane. Dužni smo da se zaustavimo, a zatim da odbacimo i uništimo neprijatelja po svaku cenu.
Nemci nisu tako jaki kako se čini paničarima. Nemci su napregli poslednje snage. Izdržati sada njihov udar to znači obezbediti našu pobedu. Možemo li izdržati udar, a zatim odbaciti neprijatelja na zapad? Da, možemo, jer sada naše fabrike u pozadini rade odlično i naš front dobija sve bolje i bolje avione, tenkove, artiljeriju, minobacače.
Šta nam nedostaje?
Nedostaje red i disciplina u četama, pukovima, divizijama, u tenkovskim jedinicama, u eskadrilama. U tome je naš glavni nedostatak. Moramo da uspostavimo stroži poredak i gvozdenu disciplinu ako hoćemo da spasemo naš položaj i odbranimo otadžbinu. Ne treba više trpeti komandire, komesare, političke radnike, jedinice i grupacije koje samovoljno napuštaju položaje.
Ne može se više podnositi da komandiri, komesari i politički radnici dozvoljavaju da im paničari određuju stanje na polju bitke jer oni utiču i na druge borce, otkrivajući front neprijatelju. Paničare i kukavice treba istrebljivati na licu mesta. Od sada gvozdeni zakon discipline za svakog komandira, crvenoarmejca i političkog radnika mora da bude zahtev – ni korak nazad bez naređenja više komande.
Komandiri četa, bataljona, pukova, divizija, odgovarajući komesari i politički radnici, koji se budu povukli s položaja bez odobrenja više komande smatraju se izdajnicima otadžbine. S takvima treba postupati kao s izdajnicima. To od nas traži otadžbina. Ispuniti takvo naređenje znači odbraniti našu zemlju, spasiti otadžbinu, uništiti i pobediti omraženog neprijatelja.
Posle zimskog odstupanja pod pritiskom Crvene Armije, kada se kod Nemaca poljuljala diciplina, oni su je povratili surovim merama postigavši povoljne rezultate. Formirali su 100 kažnjeničkih četa od boraca koji su osuđeni zbog kukavičluka ili popustljivosti, postavili ih na opasne delova fronta i naredili da krvlju otkupe svoju krivicu. Posle toga su formirali više od deset kažnjeničkih bataljona sačinjenih od komandira koji su doprineli kukavičluku i nedisciplini, oduzeli im ordenje i priznanja i postavili ih na još opasnije delove fronta gde će moći da se iskupe.
Na kraju, formirali su specijalne zaprečne odrede i postavili ih u pozadini popustljivih divizija s naređenjem da pucaju u paničare u slučaju samovoljnog napuštanja pozicija ili pokušaja predaje. Očigledno je da su ove mere imale efekta jer se se sada nemačke snage bore mnogo bolje nego zimus. Dogodilo se da je nemačka vojska dicciplinovanija, bez obzira što njima nije cilj da zaštite svoj prag, već samo da pljačkaju, porobe tuđu državu, a naše snage, koje treba da zaštite svoju oskrnavljenu otadžbinu, nisu disciplinovane i zato bivaju poražene. Zar ne treba da učimo od naših neprijatelja, kako su učili naši preci i zatim ih pobeđivali? Smatram da do toga mora doći.
Vrhovna komanda Crvene Armije naređuje:
1. Ratnim savetima Frontova i pre svega komandatima frontova:
a) Bezuslovno likvidirati pokušaje povlačenja i gvozdenom rukom preseći propagandu da mi možemo odstupati i dalje na istok jer, tobože, od takvog odstupanja neće biti štete.
b) Bezuslovno smeniti i poslati u Stavku radi procesuiranja komandante armija koji bi dozvolili samovoljno napuštanje položaja bez naređenja komandanta fronta.
v) Formirati u frontovskom pojasu jedan do tri (zavisi od situacije) kažnjenička bataljona (po 800 ljudi) i njima odrediti srednji i stariji starešinski kadar, uz odgovarajuće političke radnike svih rodova kojske, upravo one koji su okrivljeni za narušavanje discipline zbog kukavičluka ili popustljivosti. Poslati ih na najteže delove fronta kako bi se mogli iskupiti krvlju za svoju krivicu.
2. Ratnim savetima armija i pre svega komandantima armija:
a) Bezuslovno smeniti komandante i komesare korpusa i divizija koji su dozvolili samovoljno napuštanje položaja bez naređenja komande armije i poslati ih u Ratni savet fronta radi procesuiranja pred vojnim sudom.
b) Formirati u zoni odgovornosti armija tri do pet dobro naoružanih zaprečnih odreda (po dvesta ljudi u svakom) i postaviti ih u neposrednoj pozadini kolebljivih divizija. Streljati na mestu paničare i kukavice, te tako pomoći časnim borcima divizija da ispune svoj dug prema otadžbini.
c) Formirati u zoni odgovornosti armija od pet do deset (zavisi od situacije) kažnjeničkih četa (150-200 ljudi u svakoj) i tamo poslati borce i mlađi komandni kadar koji su narušili disciplinu; postaviti ih na teške delove fronta da bi mogli da svojom krvlju iskupe svoju krivicu prema otadžbini.
3. Komandantima i komesarima korpusa i divizija:
a) Bezuslovno smeniti komandante i komesare pukova i bataljona koji su dozvolili samovoljno napuštanje položaja bez naređenja komandanta korpusa ili divizije, oduzeti im ordenje i medalje, te poslati u Ratni savet fronta radi procesuiranja na vojnom sudu.
b) Ukazati svu potebnu pomoć i podršku zaprečnim odredima armije u poslu jačanja poretka i discipline u jedinicama.
Naređenje pročitati u svim četama, eskadronima, baterijama, eskadrilama, komandama i štabovima.
Narodni komesar odbrane J. Staljin.
Da li je situacija stvarno bila takva da je zahtevala ovakvu naredbu? Istorija nam je sve rekla. Istina je da su Sovjeti morali još mnogo da iskrvare kako bi preuzeli stratešku inicijativu. Uostalom, cilj opravdava sredstva kako je, još u XVI veku, pisao Makijaveli, otac teorije realpolitike.
Не смеју се војници третирати као меци (потрошна роба) – упозорава наша народна изрека. Ова Стаљинова наредба спада међу најригидније у светској историји ратовања. Нешто слично су имали хитлерови нацисти и Јапан у Другом светском рату. Вероватно је иста по суштини добрано кршила Устава Совјетског Савеза – да несретни војник нема избора него да за интересе неспособне комунистичке клике непотребно жртвује свој живот!? Ко зна колико је њих убијено од НКВ-одоваца и позадинаца сличних намера? На стотитине хиљада веровато!?
Невоља је тим већа што
се одмах по ослобођењу није направио биланс жртва. Није се могло судити Ј.В. Стаљину и свим одговорним за неразумно страдање око 27 милиона погинулих совјетских грађана.
Када се лица без формалног школског образовања и потребног дужег радног искуства на одговорним руководним местима у великим предузећима подмукло, шестоколонашки (напали су подло изнутра већ од спољних нападача: Турске, АУ и Немачке царевине нападнуту домовину) револуцијом докопају челних позиција, као неруси, у држави, онда је од таквих безскрупулозних каријерних скоројевића могуће све очекивати: да велику државу Царску русију непринципијелно изделе на бројне републике (будуће државе), да измисле нове народе (Украјинце, Белорусе) и друге злочиначке глупости а које и данаданас узимају данак великом руском народу. Пирова је била победа СССР над нацистима у поређењу са неизмерним жртвама истог. Све је то била последица некомпентентних државних челника на челу са диктатором Стаљином.
Исти је знао ако му држава буде поражена да се у крајности њему и свити црно пише – онда такви потежу и за оваквим нечовечним, противзаконитим наредбама да би сачувао преко непотребних милионских жртава његов живот. Тешко држави када је овакви воде – историја је показала.
Mislim na granicu izmedju Bugara i Srbije.
A sto se tice siposa, pa strpljenje je osnova mudrosti, moramo da budemo mudri, lukavi i strpljivi, ako ne mozemo da pobedimo Zapad onda mora da im se pridruzimo, ili da cekamo jos 50g do 100g da Kinezi zavladaju, mada kakve smo budale, opet ce siposi da se uvale i Kinezima u cmarove, to im je genetska komponenta njihovog DNK.
Hocu da kazem, SRBIJA ispred i iznad svake druge drzave, samo sebe treba da gledamo kakve bre Ruje.
Руски и Српски интереси су се углавном подударали кроз историју,више пута су нам помогли,а било је и супротних случајева,и са њихове и са наше стране,успомоћ Вукове реформе,културолошки смо одвојени од њих већ 200 година а наша дипломатија не ради добро свој посао,као ни остали.Ми смо могли од њих добити и већу и конкретнију помоћ,али је то свака наша власт спречавала.И лепо су нам рекли ,не можемо ми бити већи Срби од вас Срба.Углавном се своди на то да кад запад притисне,наши беже тамо по помоћ,кад запад попусти,онда глумимо европејце,бљак политика.ЗАПАД НАС НЕЋЕ,ХОЋЕ ДА НАС УНИШТИ,барем део запада,ако не и сви.А сви који нам пруже руку спаса су добродошли,па и братска Русија.јер из ове позиције нема ВИШЕ НИ КОРАКА НАЗАД.
Ajde bre matori, dosta vise sa tom kgb propagandom !
Srbiji je dobro islo dok ludi Karadjordje nije poceo da fantazira o Rujama kao braci, pa je otisao tamo pa su mu ovi obecali sve i svasta i naravno na kraju su izdali i njega i Srbiju.
Isto se desilo i 2003 godine kad su nas izdali na KIM i napustili Srbe koje su ostavili na milost i nemilost siposima.
Nismo bre Bugari pa da im budemo vecito zahvalni sto smo dobili drzavu, a da to su Bugarima pomagali, uvek i konstantno kroz istoriju.
Zato matori prestani da pises Ruske bajke, Srbija pre svega i iznad svega treba da gleda svoje interese ko sto rade Bugari, odjebali su ih ladno kad im je odgovaralo.
To ti kaze decak od 27g koji ih je odavno provalio, pobili su nam preko 2600 granicara od 1948 pa do 1972, kad su htele Ruje da nas napadnu iz Bugarske. Da nije bilo Amera i te kako bi nas satrli i silom ugurali u Varsavski ugovor !
Pisi malo o tome, da se sazna prava istina !
Ajde objavite ovaj post, ako ne objavite onda ovde vlada prava kgb cenzura gde ne sme nista da se pisne protiv Ruja !
Да ли мислиш и на границу преко које су се сливали Шиптари из Албаније на САП Косово на коме је претодно Броз забранио повратак Србима које су Балисти протерали током II Светског рата?