U vojnoj industriji krize nisu samo izazov, one su i poslovna prilika. Najnoviji primer stiže iz Vašingtona, gde je američki Stejt department u razmaku od nekoliko dana odobrio dva ogromna paketa prodaje raketnih sistema HIMARS: jedan Estoniji, drugi Australiji. Na prvi pogled reč je o rutinskim sporazumima o vojnoj saradnji, ali kada se povežu brojke i trenutak isporuka, postaje jasno da „kriza“ postaje centralni poslovni model američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Baltički scenario: Estonija duplira narudžbinu
Estonija, mala baltička zemlja na samoj granici sa Rusijom, upravo je dobila „zeleno svetlo“ za kupovinu vojne opreme vredne 4,73 milijarde dolara, piše Kijev Post.
U pitanju je paket koji uključuje 12 lansera HIMARS, 200 balističkih raketa ATACMS M57 i čak 1.000 kontejnera vođenih raketa GMLRS, uključujući verzije produženog dometa. To je dvostruko veća narudžbina od one iz 2022. godine, kada je Talin kupio tek šest lansera i 18 ATACMS raketa.
Zvanični razlog? „Jačanje odbrambenih kapaciteta usled ruskih povreda vazdušnog prostora i rastućih napetosti u regionu.“ Ipak, teško je zanemariti činjenicu da se radi o jednoj od najskupljih nabavki u istoriji Estonije, državi koja broji jedva 1,3 miliona stanovnika.
Kritičari u Talinu, ako ih još uvek, ima postavljiće pitanje: da li se ovde zaista radi o bezbednosti ili o kupovini „američkog političkog osiguranja“ u vreme globalne nestabilnosti?
Indo-pacifička ekspanzija: Australija na listi kupaca
Gotovo istovremeno, australijska vlada je dobila odobrenje od SAD za kupovinu 48 HIMARS sistema i prateće opreme, u vrednosti od 705 miliona dolara.
Paket uključuje vozila za snabdevanje, prikolice, komunikacione sisteme i logističku podršku. Zvanično obrazloženje glasi: „jačanje interoperabilnosti sa američkim snagama“ i priprema za potencijalne sukobe u Indo-Pacifiku.
U prevodu, Australija se pozicionira kao ključni američki saveznik u scenariju „obuzdavanja Kine“, a HIMARS se nameće kao simbol te strategije.
„Kokice“ iz Pentagona
I Estonija i Australija deo su istog obrasca: svaka nova kriza – bilo da je reč o Ukrajini, Rusiji, Kini ili Iranu – momentalno proizvodi nove milijarderske ugovore.
Proizvođači poput Lockheed Martina i Raytheona dobijaju politički garantovane ugovore, dok Pentagon koristi strah od „nedostatka municije“ da bi ubrzao investicije i otvaranje novih proizvodnih linija.
HIMARS je u poslednje tri godine postao globalni brend. Ukrajinsko bojište ga je pretvorilo u simbol zapadne vojne pomoći, a svaka sledeća prodaja oslikava se kao „strateška nužnost“. Tako se, iza kulisa „kriza“, krije jednostavna računica: što je više globalne nesigurnosti, to se više raketa prodaje.
Osnovne karakteristike HIMARS sistema
M142 HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System) je pokretni raketni sistem postavljen na šasiju kamiona FMTV 6×6, razvijen od strane Lockheed Martin-a. Sistem je sposoban za lansiranje vođenih raketa GMLRS sa dometom do 70 km i taktičkih balističkih raketa M57 ATACMS sa dometom do 300 km.
Njegova blindirana kabina štiti posadu od vatrenog oružja i fragmenata artiljerijskih projektila, dok mobilnost omogućava brzo povlačenje nakon ispaljivanja projektila, smanjujući rizik od neprijateljskog odgovora.
HIMARS je dizajniran za uništavanje strateških ciljeva, kao što su artiljerijske jedinice, sistemi protivvazdušne odbrane i vojna infrastruktura. Zahvaljujući naprednom sistemu za kontrolu vatre, može delovati autonomno ili manuelno, pružajući visoku preciznost u raznim operativnim uslovima.
Ukupno gledano, HIMARS je visoko efikasan i svestran artiljerijski sistem koji pruža preciznu vatrenu podršku na dugim daljinama za podršku kopnenim snagama u različitim operacijama. Međutim, njihova visoka efikasnost u velikoj meri zavisi od podrške i logistike, što ih čini ranjivim na precizne napade poput ovog.
Integracija GMLRS raketa
Uz lansere, Estonija nabavlja i vođene rakete GMLRS, komunikacione sisteme, obuku za vojno osoblje, kao i logističku i tehničku podršku. Ovi sistemi će značajno unaprediti sposobnost Estonije za precizne udare na većim udaljenostima, odgovarajući na rastuće regionalne bezbednosne izazove.
Ministri odbrane Estonije, Letonije i Litvanije su se početkom 2024. godine dogovorili o zajedničkom korišćenju HIMARS sistema. Baltičke države su tada još naručile ukupno 20 lansera, zajedno sa taktičkim balističkim raketama, čime dodatno jačaju kolektivnu odbranu u okviru NATO saveza.
Strah kao valuta
Posmatrano iz šire perspektive, trend je očigledan – američki vojni establišment koristi svaku geopolitičku tenziju da ubrza ciklus kupovine i prodaje. Estonija kupuje oružje jer se boji Rusije, Australija jer se plaši Kine, dok američke kompanije broje milijarde.
Drugim rečima, „kriza“ je postala univerzalni biznis model: oružje se prodaje kao kokice, a kupci, bilo na Baltiku ili u Indo-Pacifiku, plaćaju kartu za sigurnost — često skuplju nego što mogu da podnesu.
Supku, gde da Ameri putuju kad imamo samo 10 radnih dana odmora, jel si ti svestan da se u US zestoko radi i da nema dzabalebarenja kao u Rusistanu ili u Srbiji.
Ne idemo mi ni kod Cikanosa jer je tamo nesigurno, vise u Kanadi.
Degenu, nigde ti nisi putovao sem u Pinosavi, Babusnici ili Surdulici, ako sam dobro zapamtio izgovor ovih mesta, to su
tvoje destinacije.
Rusistan je 15 ekonomija sveta, mi smo ubedlivo prvi sa 32 triliona $, to jest 93.000$ po stanovniku gdp per capita. Kinezi su drugi sa 19 triliona$ i to samo zato sto ih ima 1.4 milijardi.
Realna srednja plata je 90.000$ godisnje ili pak 50% ima ispod ove cifre a 50% iznad ove cifre. Ili pak prosecna realna bruto plata je 6450$ mesecno, dok je satnica trenutno nesto iznad 35$.
Lazovu jedan smrdkjivi, sve vreme lazes i manipulises laznim faktima i brojkama, istina je da cak 65% Ruja u unutrasnjosti imaju poljske toalete, toliko ste bedni bre.
Ne znaju ni peglu da naprave, a kamoli nesto komplikovanije. Svaka nova generacija zivi bolje nego prethodna u Stejts, to je empirijski dokazana cinjenica lazovu jedan.
Bez obzira sta nase siptarske komsije pisu,
Rusi su sa svojim platama od “300$” najrasprostranjeniji turisti po celom svetu, a svabe su tek na trecem mestu posle Kineza. Americki turisti se masovno mogu sresti samo u Mexiku, tamo im je ipak jeftinije. Ovo vam tvrdim iz prve ruke, ja kao covek koji je proputovao pola sveta.
Inace od prvih cetiri svetskih ekonomija (1. Kina; 2. USA; 3. Indija i 4. Rusija) samo je Rusija sa minimalnim dugom u odnosu na svoj BDP.
Realna srednja americke plata* je 1000-2000 usd, ista takva je i u ruskoj provinciji, u Moskvi i Piteru su plate preko 2000 usd.
*radnicke klase bez visokog obrazovanja koje je ujedno i najvise u USA.
Da bre, sirotinja sa prosecnom platom od 2020€ dok tvoje Ruje truli “bogatasi” sa platama od 300$ !
Inflacija je samo 5.1% a u tvom Rusistanu 37% u realnom iznosu.
Bedurija bili i ostali, to je Rusistan.
Evo i Bugari primili svoje kokice prva dva F-16 neispravna do leta a Bugari sami ne mogu ukloniti kvar
Pa tih Himars-a su do sada u Ukrajini Rusi uništili jedno 100 komada sigurno baš će to da ih zaštiti od Oreshnika ili Yars-a ili čak i gomile Iskandera…
#Milos unistili 100 komada a Ukrajinci dobili samo 18 komada. Jel ste to culi na Informeru ili Hepiju?
Čuli na Nazi1 i Nova sranja Danas…
Estonijo, sirotinjo i Bogu si teska!
Uzeli su kredit od amerikanca na americke dolare da kupe americko oruzje koje ce onda biti pod kontrolom Amerikanaca u sledecim ratovima koje ce izazvati Amerikanci.
Inace, ta Estonija je drzava koja je prva u EU po inflaciji i drzava u kojoj ministarka obrazovanja Kristina Kalas ne zna tablicu mnozenja.