Disciplinovanje saveznika na nemački način, tako bi se mogla nazvati ova tema. Godine 1944. nacističkoj Nemačkoj počeli su da pristižu računi prevelikih, nerealnih ambicija. Posle operacije Osovina (razoružanje italijanske vojske i okupacija preostale teritorije) koja je izvedena vojnički primerno, Nemci su ipak morali da se povuku iz Italije. Trud im je bio uzaludan.
Razlog je poznat – nezadrživ prodor Crvene Armije (tada još uvek RKKA) ugrožavao je samu Nemačku. OKW (Das Oberkommando der Wehrmacht) rezonovao je vojnički kruto pretpostavljajući da će Sovjeti nadirati kroz centralni deo istočne Evrope – Ukrajinu, Mađarsku i Rusiju. Međutim, oni su operacijom Bagration praktično flankirali centralni pravac i preko Belorusije i Poljske, uništivši grupu armija Centar, krenuli u srce Nemačke.
Značajne snage Nemci su koncentrisali da održe centralni deo fronta gde su se nalazili njihovi povodljivi i prinudni saveznici. I to se ispostavilo kao gubljenje vremena i nepotrebna žrtva. Kola su, jednostavno, krenula nizbrdo i to tamo gde nisu očekivali. Vreme nemačkih velikih pobeda je odavno prošlo, pa su Mađari i Rumuni žurili da promene stranu. Po naređenju Hitlera od 12. marta 1944. godine isplanirana je akcija Margareta (Unternehmen Margarethe) s ciljem da se Mađarska odvrati od istupanja iz rata na strani Nemačke.
Nemci su lako proniknuli u tajne pregovore mađarskog premijera Mikloša Kalaija koji su vođeni uz znanje regenta Mikloša Hortija. Mađari su tražili način da u poslednjem trenutku iskoriste svoj povoljan položaj nudeći se Sovjetima i Angloamerikancima. Nisu oni bili jedini koji su igrali dvostruku igru, a da pri tom nisu imali dobre karte. Ipak, računali su da se antihitlerovska koalicija može pridobiti tako što će se izbeći dodatni gubici u bitkama na teritoriji Mađarske.
Istina je da su potom vođene duge, krvave borbe za Budimpeštu, ali one nisu išle na ruku Nemcima. Sovjetski parni valjak je bio nezadrživ. Hitler je pozvao Hortija na razgovore koji su započeli 15. marta u dvorcu Kleshaim pored Salcburga. Razgovor je bio maska za pravu akciju jer je Hitler zagovarao Hortija. Dok je on gubio vreme u fiktivnim razgovorima misleći da kupuje vreme za svoje planove, Nemci su bez otpora zauzeli Mađarsku. Pregovori su vođeni do 18. marta kada je Horti, ne sluteći ništa (!) vozom krenuo za Budimpeštu.
Na stanici su ga sačekali nemački vojnici. Uručen mu je ultimatum u kome je jasno naznačeno da mora smeniti premijera i prekinuti razgovore sa saveznicima, ako misli da Mađarska ostane neutralna. Hortiju nije preostalo ništa drugo nego da pristane na te uslove i da za premijera postavi pronacističkog političara Zotaja Demea (Sztójay Döme). Nemačka operacija izvedena je vrlo brzo i bet žrtava.
Nemci su privremeno uspeli da stabilizuju poziciju jer su sačuvali živu silu i tehniku u očekivanju prodora Sovjeta, ali i fingiranog iskrcavanja Angloamerikanaca na Balkan. Glavne snage raspoređene su u pravcu Karpata. Mađari su platili skupu cenu za ovaj amaterski pokušaj, kako u ratu, tako i posle njega.
Preko pola miliona mađarskih Jevreja, do tada u relativnoj bezbednosti, uz direktnu saradnju mađarskih organa bezbednosti, poslato je u nacističke logore smrti. Posle rata stigli su računi Sovjeta koji su kroz tzv. meštovita preduzeća počeli legalno da crpe mađarska bogatstva, praktično naplaćujući na taj način ratnu odštetu.
Druga operacija koja se naslanjala na ovu, Margareta II, previđala je posedanje Rumunije po mađarskom scenariju, ukoliko rumunska vlada reši da kapitulira i pređe na stranu saveznika. Ona je to i učinila u avgustu 1944. godine posle prevrata koji je organizovao kralj Mihaj Prvi.
Zbačen je Jon Antonesku i Rumunija je prešla na sovjetsku stranu, pa Nemci nisu ni stigli da izvedu planiranu operaciju. I Rumuni su se tako pridružili zemljama koje su u Drugom sv. ratu ratovale na obema stranama. Nešto kasnije isto to je učinila i Bugarska. Ona je osmog septembra 1944. godine objavila rat Nemačkoj, stvorivši presedan jer je u isto vreme bila u ratnom stanju sa snagama antihitlerovske koalicije, o čemu smo svojevremeno pisali.
Zbog čega podsećanje na ove događaje? Iz jednostavnog razloga: prijatelje možemo da biramo, ali susede ne. A kakvi su nam susedi i šta je istorija do sada pokazala, svedoči i ovaj tekst. Dovoljno je setiti se da smo mi 1999. godine napadani na nagori mogući način za odbranu – s kružne osnovice.
Ствари су једноставне, без превелике потребе за премишљањима и филозофијама.
Ми смо Православци (мали Руси) и тако одређени за нестајање. Тај план је почео још од комуниста кроз Југословенизацију Срба, а наставља се и данас кроз
културно преумљавање, од писања латиницом, промене језика да што више личи хрватском, прихватања хрватских фолклора, брисања наше историје и детаљано проучавање туђе и да не набрајам даље…
Који војници ће да ратују за Србију ако их опет може потражити неки нови “међународни” Хаг, а при томе официре школују американци ?
Када ће Србија ући у еу-ропску унију кад то зависи од хрватије ?
Колико има улица у Београду са географским и личним референцама на хрватску и словенију и муслимански део Босне ? Да ли важи обрнуто ?
После отвореног рата против Срба, сада је на снази културолошки рат против Срба, јер у Југославији ми нисмо били “добри Југословени” а сада нисмо “добри Европљани” и тако редом кроз историју…
Да ли вам је можда пало напамет да будемо своји, Православни, Ћирилични и независни, уместо да распирујете братсво и јединство и европске интеграције ?
Нестаћемо.
Britanija nema prijatelje već samo interese,ili sve su ljubavi prolazne a samo je interes vecan…..i izgleda da je to barem u nasem slucaju istina,komsije maksimalno zadovoljavaju svoje interese na nas račun.A mi,mi smo svima izgradili kuće,a samo je nasa ostala bez krova….i smeju nam se,a mi uporno dokazujemo da su lud i dobar braća od tetke.
Поента је била, између осталог и то. Румунија није нападала, али су с њене територије полетали авиони у бомбардовање Југославије. Иначе, по сведочењу неких историчара, сви немачки пилоти који су погинули приликом Априлског рата, сахрањивани су у Араду па им је место смрти тако и књижено.
Историја је тврдоглава наука и уме да нас подсети на неке невероватне промене у односима. Сетите се примера односа Ирана и Русије.
Хвала што сте прочитали и прокоментарисали текст.
Rumunija nikad nije napala Srbiju, čak ni kada je bila u savezu s Hitlerom. Bugarska je koristila svaku priliku za napad na Srbiju. Mađarska je 1940 potpisala ugovor o “večnom prijateljstvu”. Svega godinu dana kasnije, Mađarska je napala Jugoslaviju i okupurala Bačku. Sad ponovo imamo još viši nivo ugovora sa Mađarskom, vojni savez. Mađarska je istovremeno članica većeg i važnijeg vojnog saveza, NATO, koji je već napadao Srbiju i ponovo će je napasti ako tako odluči.