Nemačka vojska pred Prvi svetski rat: Savršena mašinerija koja je izgubila zbog jedne greške!

Da li su Nemci čuli za latinsku izreku historia magistra vitae est? Istorija kao učiteljica života…i njeni ponavljači! Po treći put huškaju svet na još jedan rat. Podsetimo se kako je to izgledalo pred onaj Veliki, kasnije nazvan Prvi svetski. Ambiciozno stvoren, Nemački Rajh (Nemačko carstvo, Deutsches Kaiserreich, zvanično Deutsches Reich) potrajao je do Velikog rata  samo 47 godina. Nemcima baš nije išlo sa hiljadugodišnjim državama, mada su žarko želeli da budu naslednici viševekovnog Svetog rimskog carstva.

Tu želju ometalo je saznanje da su se prekasno uključili u grabež za kolonijama, pa su rešili da to promene. Odabrali su saveznike, temeljno se pripremili za rat i našli način da ga započnu. Rezultat znamo. Ogromno ratno iskustvo čestih sukoba na teritoriji Evrope, pored urođenog mentaliteta gotskih i drugih skitačkih i ratničkih plemena, jednog trenutka su dali nadu Nemcima da mogu promeniti globalni odnos snaga.  

Nemačka je postavila organizacioni model oružanih snaga kakav je, s malo izmena, kopiran svuda u svetu (pa i kod nas). Način popune ljudstva, školovanja kadrova, zanavljanje i standardizacija opreme, odnos države prema oružanim snagama, a posebno trupni način života i vojnička svakodnevica, omogućili su Nemcima da stvore homogenu, odlično organizovanu armiju.

Od organizacije vojnikovog života na mikroplanu, do strateških aktivnosti najviših vrhova, sve je pedantno nemački razrađeno. Zašto su, ipak, gubili ratove, i to je poznato. Pogledajmo kako je Prvi svetski rat, onaj koji je trebalo da je ubaci u orbitu najvažnijih država sveta, Nemačka dočekala i s kakvim naoružanjem. 

Sastav Oružanih snaga

Kopnenu vojsku sačinjavala su tri segmenta:

1. Stalni sastav s rezervom (Ersatz-Reserve) koja je predviđena za popunjavanje jedinica do formacijskog ratnog satava i za popunu rezervnih jedinica.
2. Landver (Landwehr – odbrana zemlje), teritorijalna odbrana koja se formira od rezervnog sastava i ima zadatke približne teritorijalnoj odbrani ili miliciji. U ratu se koristi za formiranje novih jedinica.
3. Landšturm (Landsturm – poslednja odbrana). Formira se od rezervista poslednjeg poziva i predstavalja pomoćne jedinice za službu u pozadini i garnizonski raspored. U prigraničnim područjima oni služe kao pomoćne jedinice za zaštitu granice. 

Na sličan način formirana je i Flota  (od 1935. godine Kriegsmarine, Ratna mornarica). U njoj su se nalazili:

1. Stalni flotni sastav kome su potčinjene snage rezerve i delovi obveznika.
2. Zeever ( Seewehr – morska odbrana). Isto što i landver, ali za potrebe morske akvatorije.
3. Morski landšturm (isto što i landšturm KoV).

Vojna obaveza bila je propisana za uzrast od 17 do 45 godine, lica sposobnih za službu, bez prava zamene s drugim licem ili otkupom. Izuzeci su bili beznačajni. Starosna granica za regrutaciju bila je 20 godina. Odlaganja do godinu dana bila su dozvoljena zvog fizičkih, porodičnih ili imovinskih razloga, radi završetka školovanja kao i za one koji stalno borave u inostranstvu. 

Naoružanje i snabdevanje pešadije

Pešadija je bila naoružana veoma dobro. Glavno oružje bila je puška sistema Mauzer 1898. Redovi su sa sobom nosili 150 metaka. Pored toga u četnim sanducima vozilo se još po 75 metaka po vojniku, a u municijskoj koloni 150 metaka po vojniku.

Inžinjerijska sredstva koja su formacijski pripadala pešadiji (ne računajući inžinjerijski rod) sastojala su se po 100 lopata na četu, 10 pijuka i pet sekira. Deo opreme je nošen, a deo vožen.

Vojnici su sa sobom nosili dva obroka za hitne slučajeve (neprikosnoveni obroci), i dnevno sledovanje hleba po osobi. Jedan hitan dnevni obrok po vojniku nalazio se u poljskoj kuhinji, a tekuće potrošno sledovanje nalazilo se u pukovskom transportnom vozilu. Kao stalni deo opreme vojnik je dužio i ranac.

U nemačkim oružanim snagama na početku rata, ali i tokom njega, našlo se više različitih modela. Za neke koje smo ređe pominjali stavićemo dopunske detalje.

Pištolji: 

• Bajard M1908 (https://oruzjeonline.com/2019/01/06/bergmanovi-pistolji).
• Beholla (7,65 x 17 mm, Waffenfabrik August Menz of Suhl).
• Bergmann-Bayard M1910 (https://oruzjeonline.com/2019/01/06/bergmanovi-pistolji).
• Drajze M1907 (Rheinmetall AG – u kalibrima 7,65 mm, 35 ACP).
• Frommer M1912 (Fegyver- és Gépgyár, u kalibrima 7,65mm i 9 mm kratki).
• Luger P08.
• Mauser C96.
• Mauser M1910 i M1914.
• Švarcloze (Andreas Wilhelm Schwarzlose) M 1908 – 7,65 mm brauning.
• Štajer M1912 (Steyr, poznat i kao Štajer-Han – 9 x 23mm austrougarski i 9 x 19 mm parabelum).

Revolveri:

• Reichsrevolver M1879 i M1886 (više proizvođača u kalibru 10,6 x 25mm R).
• Mauser Zig-Zag 1878 i M 1886 (Mauzerova konstrukcija u kalibrima 7,92 mm, 9 mm, 10,6 mm).

Puške

• Puška za slonove (Elephant gun, razni proizvođači krupnokalibarskih komercijalnih pušaka koje su korišćene najčešće protiv snajpera).
• Gever 71 i 71/84, u više varijanti i kalibara – 11,15 mm x 60R, 11,15 mm x 37R, 10,15 mm x 63 R(Srbija), 11 x 59R Gras (Srbija), 7,75 mm (Srbija), 9, 5mm x 60R (Turska), 7,65 mm x53 (probni), 6,35 mm x 53R (Urugvaj) i 0,43 inča.  
• Gever 88 (poznata i kao ”komisijska”); više proizvođača, za municiju  7,92 × 57mm (7,92×57 mm Mauser, 8×57mm Mauser, 8 mm Mauser, 7,9 mm S-Patrone. 
• Gever 98 (najuspešniji Mauzerov projekt).
• Mauser M1916 (Fliegerkarabiner, rana poluautomatska puška s magacinom od 25 metaka).
• Mondragon M1908 (konstrukcija meksičkog generala Mondragona u varijantama karabin, automatska puška, snajperska puška, laki mitraljez); kalibar 7 x 57 mm. Koristila je pozajmicu barutnih gasova.
• Verder M1869 (ostraguša – Rückladungsgewehr M/1869, System Werder ) kalibar 11 mm. Unela je revolucionarne promene u tt osobine oružja i njegovu primenu na bojnom polju.

Mitraljezi

• Bergman MG 15 (konstrukcija Bergmana, Huga i Luisa Šmajsera u kalibru 7,92 x 57 mm).
• Foker-Leimberger (avionski gatlin s 12. cevi u kalibru  7,92 x 57 mm, eksperimentalni primerak u vlasništvu konstruktora Fokera).
• Gast M1917 (Gast-Maschinengewehr Modell 1917, dvocevni u kalibru 7,92 mm. Ovaj mitraljez zaslužuje odvojen članak zbog svoje misteriozne istorije).
• Knetken (Knötgen maschinengewehr, mitraljez u kalibru 7,92 x 57 mm, osnovni model vodi se kao automatska puška).
• Madsen M1902 (Compagnie Madsen A/S, laki mitraljez danske proizvodnje u kalibru 6,5 x 55 mm). 
• MG-08, MG 08/15 i MG-08/18 (varijante, kopije originalnog ”Maksima”,7,92 × 57 mm (7,92 × 57 mm Mauser, 8 × 57 mm Mauser, 8 mm Mauser, 7,9 mm S-Patrone). 
• MG-14 Parabellum (proizvođač Deutsche Waffen – und Munitionsfabriken, korišćen prevashodno u avijaciji, u standardnom nemačkom kalibru).
• MG 18 TuF (nemački protivavionski i protivoklopni mitraljez u kalibru 13,25 × 92 mm SR. Proizvođač MAN – Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg;  po Mauzerovoj konstrukciji).  

Automati

• MP18 (Maschinenpistole 18). Proizvođen u Theodor Bergmann Abteilung Waffenbau, bio je prvi praktično primenjiv automat na svetu u kalibru 9 x 19 mm parabelum.

Protivtenkovsko oružje

• Beker tip M2. Ovo oruđe bio je u osnovnoj nameni PA top u kalibru 20 mm. Proizvodio ga je Stahlwerke Becker. Koristilo je metak 20 x 70 mm RB. 
• Mauser T-Gever M 1918 (Mauser T-Gwehr). Koristilo je metak 13,2 × 92 mm SR (Mauser 13,2 mm TuF –Tank und Flieger). 

Granate

• M 1913 Kugelhandgranate, M1915 i M1917 Stielhandgranate, kao i Model 17 Eierhandgranate (jajolika). 

Bacači plamena

• Grossflammenwerfer, Flammenwerfer M16, Kleinflammenwerfer i Wechselapparat.

Minobacači

• Minenwerfer 7,58 cm, Minenwerfer 9,15 cm i Mitteler Minenwerfer 17cm.

Artiljerija pri pešadiji:

• L/16.5 Infanteriegeschütz, 7,62cm, L/20 Infanteriegeschütz  7,7 cm, L/27 Infanteriegeschütz  7,7 cm i Škoda 75 mm M15.

Artiljerija

Nemci su svoje artiljerijske jedinice odlično opremili i zasitili velikim brojem modela pešadijskog, brdskog i poljskog tipa, od kalibra 76 mm do krupnokalibarskih tvrđavskih i železničkih topova, sve do kalibra 420 mm. Lično naoružanje nižih činova sastojalo se od sablji (njih su koristili klasična konjica i artiljerijska, vučna konjica), kratkih sekira (tesaka) i revovlera.

Zalihe hrane bile su istovetne pešadijskim. Svaka brigada vozila je sa sobom pribor za ukopavanje. U mirno vreme svaka artiljerijska brigada imala je po četiri lake municijske kolone, a svaka je imala dva šrapnelska i jedno odeljenje granata (u koloni je bilo 21 sanduk municije). 

Oklopna tehnika

Oklopna vozila pojavila su se sticajem okolnosti kasnije u odnosu na saveznike i u zanemarljivoj brojnosti u odnosu na njih. Razlog za to bilo je preopterećenje privrede, ali i konzervativan odnos vojnog vrha koji tu vrstu napadnih sredstava nisu smatrali ozbiljnim. Najmasovnije oklopno borbeno vozilo biolo je Ehrhardt E-V/4 kojih je bilo svega tridesetak.

Ostali modeli su bili na nivou opitnih primeraka ili vrlo male serije čak i pri kraju rata. Tenkove su Nemci ubrzano razvijali odmah posle pojave britanskog tenka u bici na Somi 1916. godine. Svejedno, Nemačka nije imala niti je mogla brzo da stekne iskustvo u stvaranju oklopnih borbenih sredstava. Jedini tenk koji su uspeli da stvore bio je A7V koji je najpravljen u svega 20 primeraka, tako da je Nemcima ostalo da se koriste samo zaplenjenim engleskim i francuskim tenkovima. 

Ratna mornarica

Ovaj vid oružanih snaga bio je drugi po veličini u Evropi, posle britanskog. Ona je tradicionalno bila najopremljeniji i najspremniji deo carske Nemačke. 

Ratno vazduhoplovstvo

Počeci ovog vida vežu se za izgradnju dirižabala, nazvanih po glavnom konstruktoru, grofu Ferdinandu fon Cepelinu. Oni su bili velika opasnost i izvesno vreme mogli su bez ikakvih posledica da bombarduju gradove i položaje neprijatelja. Jedna od prvih žrtava bio je grad Antverpen koji je bombardovan već 14. avgusta 1914. godine.

Kada je počela intenzivnije da deluje PVO, dirižabli su prešli na noćna dejstva. Avioni su korišćeni u osnovnoj nameni kao izviđači da bi tek 1915. godine, omasovljenjem protivničke avijacije, počeli da razvijaju lovce i bombardere. Ono u čemu su bili najuspešniji bili su teški bombarderi Gota (Gotha).

Konjica

Konjanici su bili naoružani cevastim gvozdenim kopljima dužine 220 cm, širokim mačevima i karabinom modela 1898. Podoficiri su umesto karabina nosili revolvere. Svaki konjanik je imao po 75 metaka. I konjanici su dužili inžinjerijsku opremu na nivou eksadrona – osam lopata i osam sekira.

Jedan deo je vožen zajedno s eksplozivom. Svaki konjički puk imao je mostovi park za prelaze do 16 metara raspona. Rezerva hrane za konjanike bila je za jedan dan, a za prateća zaprežna vozila do tri dana.

Inžinjerija

Niži činovi bili su naoružani puškama obrasca 1898 sa bajonetom i specijalnim tesakom koji je s jedne strane bio testerast. Svaki pionir nosio je po 60 metaka. Pribog za ukopavanje često je nošen ručno, a veći delovi opreme su voženi.

Snabdevanje i materijalno obezbeđenje je bilo formacijski propisano kao u pešadiji. Korpusni pontonski park mogao je da postavi most dužine od 124 so 155 metara (četiri ”kozlića”, 26 pontona, 39 kolica).

Službe veze

Ova služba se u to vreme smatrala elitom i bila je tehnički najopremljenija. Korpusna telegrafska odeljanja (četiri voda) imali su 86 kilometara poljskog kabla, 24 relejne dvosmerne stanice, 24 telefona, dva automobila i 16 bicikala. 

Signalno odeljenje se sastojalo iz od tri telegrafske patrole i šest signalnih ekipa. Svaka signalna ekipa imala je heliograf i signalne lampe, a raspolagali su i sa 18 telegrafskih  stubova, jednim automobilom i dva motocikla. 

Energetska čvorišta sastojala su se od osam mobilnih stanica koje su mogle da dobace energiju do 200 kilometara i jednog automobila. Telegrafska patrola od dva tima, pripojena svakom konjičkom puku imala je jedan telefonski aparat, četiri kilometra lake provodničke žice, uređaj za regulisanje protoka struje i 350 metara vodootpornog kabla.

Telefonsko odeljenje imalo je tri grupe. Svako od njih je pokrivalo osam kilometara veze s četiri telefonska aparata. Pešadijsko telefonsko odeljenje (pri svakom puku) imalo je četiri aparata i 12 kilometara žice. 

Poljsko vazduhoplovno odeljenje

Svako odeljenje imalo je dva balona u obliku zmaja zapremine 600 m³, jednu motalicu (vitlo) i rezervu gasa za dva napajanja. Gas se nalazio u cevima na 12 vozila sa šest osovina (gasna kolona). Viša vojna uprava raspolagala je sa deset upravljajućih balona. 

Motociklisti

U pešadiji su bila dva motociklista po četi, tri na štab bataljona i dva pri štabu puka. U konjici ih je bilo šest do osam u puku. Artiljerci su dužili jedan motor za štab puka, dva za bateriju i jedan za opšte praćenje kolone. U automobilskim jedinicama za prevoz teškog  tereta formiran je bio vojni teretni voz koji se sastojao od automobila i prikolice nosivosti do šest tona. Deset takvih vozova činilo je teretnu kolonu. 

Uniforma

Postojale su dve vrste uniforme: mirnodopska i poljska (terenska, ratna). Poljska se šila od dve vrste sukna: sivo-zelenog za lovačko poterne odrede i sivo-zemljanog za ostale jedinice. Epolete i oznake na šlemovima bile su zaštine boje (low wisible). Na epoletama je štampan broj puka, a dugmad na šinjelima su bila metalna. Čizme visoke, smeđe boje. Šinjel je bio iste boje i za mirnodopske i za ratne uslove (crno-sive boje).

Kuhinja i snabdevanje

Pekarska kolona sastojala se od 12 pokretnih pekara koje su mogle da za dan proizvedu 23 tone porcija. Provijantna kolona sastojala se 27 četvoroosovinskih ili 36 dvokolica, a transportna kolona za prevoz drugih prehrambenih potrebština imala je čak 60 dvokolica. Takva kolona obezbeđivala je četvorodnevno snabdevanje ljudi za ceo korpus, ali i trodnevnu zalihu hrane za grla, što je predstavljalo potrebe polovine konjičke divizije.    

Poljska bolnica

Pored stacionara i vojnih bolničkih vozova, postojale su i poljske, prifrontovske bolnice. Svaka od njih mogla je da obradi do 200 bolesnih i ranjenih, a konjski deo i do 107 konja. Prilikom premeštanja korišćena su dva ešalona.

Kao što se može videti, Nemačka je prilično spremno ušla u ovaj rat. Međutim, i nju, kao i druge države, iznenadila je pojava koja je u istoriju ratovanja ušla pod nazivom topovsko meso (Kanonenfutter, Chair à canon, food for powder, cannon fodder, пушечное мясо, пушечный корм).

Ovaj pojam pojavio se još u ”Henriju IV” Vilijema Šekspira kao simbol besmislenog stradanja; međutim, savremeno značenje dobio je u jednom spisu Šatrobrijana (O Bonaparti i Burbonima) iz 1814. godine. Tek je Veliki rat pokazao kako se pravi račun bez krčmara. Masovne, neselektivne pogibije stotina hiljada vojnika u prvi plan su izbacile artiljeriju, ali i industriju, odnosno logistiku. Pobedile su moćnije industrije i to je bio onaj deo računice koji pedantni Nemci nisu predvideli.