Teritorijalna odbrana – Poslednja linija

Većina država danas ima sličan ili isti princip organizovanja oružanih snaga, u cilju odbrane i zaštite teritorije. Načelno, reč je o trostepenom pristupu: prvi stepen odbrane, odnosno udarnu snagu predstavlja aktivni sastav Oružanih snaga, koji se u većini zemalja kombinuje s profesionalnim vojnicima i regrutima na obaveznom ili dobrovoljnom služenju vojnog roka. Drugi stepen odbrane ( ali i drugih poslova vezanih za pitanja bezbednosti i samozaštite), pripada tzv. Nacionalnoj gardi kojom smo se bavili predstavljajući nacionalne garde SAD, Ruske Federacije i Ukrajine. Treću liniju predstavlja teritorijalna odbrana: popuna oružanih snaga vojno sposobnim stanovništvom prema vojno-evidencionim specijalnostima koje poseduju. Ta popuna se vrši po teritorijalnom principu. Kod svih ovih stepena i načina postoje i varijacije, specifičnosti koje zavise od geografskog položaja, religije, društvenog poretka, itd. 

LANDVER (land-zemlja, država, wehr-zaštita)

Pruska je februara 1813. godine počela sa formiranjem dobrovoljačkih odreda (Jägerdetachment), na osnovu kojih je, ukazom od 21. aprila iste godine stvoren Landver. Reč je o kategoriji drugog reda (ili drugog poziva, da se izrazimo našom nekadašnjom vojnom terminologijom) koja je obuhvatala vojne rezerve i prateće vojne formacije ne samo u Pruskoj, već i u Nemačkoj, Austrougarskoj i Švajcarskoj u XIX i početkom XX veka. Prema uslovima Tilzitskog mira (zaključenog između 13 i 25. juna  1807. godine po starom kalendaru u Tilzitu, sada Sovjetsk u Kalinjingradskoj oblasti, između Aleksandra Prvog i Napoleona posle Rata četvorne koalicije od 1806-1807. godine, u kom je Rusija pomagala Pruskoj), Pruska je bila prinuđena da šestostruko smanji svoju vojsku. Napoleonovi agenti brižno su pratili da rezervisti ne budu uključeni u logore za obuku, kako ne bi formirali prikrivene vojne jedinice. Landver drugog poziva je ukinut, a prvi poziv je ostao isključivo za pozadinsku aktivnost, pri čemu nije mogao da mobiliše dva dolazeća godišta s 20 napunjenih godina. Sveo se isključivo na petogodišnji saziv od 27. do 32. godine, na obveznike koji su odslužili stajaću vojsku i bili u njenoj rezervi. Ukupna obaveza prema Landveru smanjena je sa 19 na 12 godina. Takvo srozavanje Landvera smetalo je interesima liberalne burožazije koja je zbog toga počela očajničku borbu u Landtagu (Land-zemlja, tag-sabor), Državnom saboru. Ta borba je prestala tek kada je reformisana vojska pobedila u Austro-pruskom  ratu 1866. godine (Deutscher Krieg-sedmonedeljni rat, Nemački građanski rat ili Rat za ujedinjenje i rat braće -Bruderkrieg; u Italiji je nazvan “Treći italijanski rat za nezavisnost“).

Opolčanie ( ополчение)  u Rusiji

U Rusiji, zemlji koja se naglo, gotovo stihijski nezadrživo razvijala i širila, sukobi su bili svakodnevni, a životi i dobra bili su uvek ugroženi. Stoga je najpre formirana plemenska milicija (племенное ополчение), oružana formacija plemena koja se sastojala od svih odraslih muškaraca na čelu s vojskovođom. Oni nisu primali platu. To je bila oružana odbrana naselja, od strarogrčkih polisa na Krimu, rimskih limesa oko Hersona i brojnih srednjevekovnih kneževina, kako dinastičkih, tako i samozvanih. Plemenska milicija obuhvatala je sve punoletne građane jedne zajednice.

Na njenom čelu nalazio se komandant kog je postavljao nosilac vrhovne vlasti (monarh, aristokrastki savet, pa i narod). Tako formirana milicija mogla je da prima i platu. Takva milicija odgovarala bi najviše savremenoj nacionalnoj gardi. Postojala je i spontana milcija, kada bi se narod sam organizovao. Državna milicija u ruskom carstvu bila je rezerva oružanih snaga koja se sazivala za vreme rata, imala je pomoćni značaj i kvalitet. Činila su je lica koja su već služila kadrovski rok, ali i lica koja nisu bila sposobna za vojnu službu.  U to vreme po svemu je bila slična formacijama u Nemačkoj, Austriji i Engleskoj.

Landšturm u Austrougarskoj

AUSTRIJSKI LANDSTURM

Austrougarski Landšturm (Landsturm – poslednja odbrana) stvorena je šestog juna 1886. godine. To je bila rezerva oružanih snaga koja se sazivala u slučaju rata i imala je drugorazrednu (pomoćnu) vrednost. Činila su je, kao i u ruskoj miliciji, lica koja su odslužila vojni rok ili su iz nekog drugog razloga (ili fizičke nesposobnosti) bila oslobođena obavezne službe. Takav Landšturm postojao je i u Pruskoj, Holandiji i Švajcarskoj. Potpuno spremni rezervisti pozivani su u jedinice ranga brigada. Ostali su formirali lokalne bataljone i radne jedinice. U slučaju rata, ceo prvi poziv Landšturma mogao je da se regrutuje kako bi dopunio gubitak glavne oružane sile.

Finski Šuckori 

FINSKI TERITORIJALCI 1930.

Finska civilna garda (finski – Suojeluskunta, švedski  Skyddskåren) je dobrovoljna paravojna organizacija koja je stvorena 1918. godine u Finskoj za borbu protiv “crvenih“ Finaca i ruskih trupa prilikom građanskog rata u Finskoj. Poznata je na zapadu još i kao “Bela garda“. Godine 1940. primljena je u sastav oružanih snaga za vreme Zimskog rata (finski: talvisota, ruski: Зимняя война), kada je pokazala svrsishodnost takvog načina organizovanja odbrane. Aktivno su bili angažovani i tokom Drugog svetskog rata. Šuckor je raspušten 1944. godine.

Teritorijalna odbrana Druge španske republike

ŠPANSKA NARODNA ODBRANA U “TRI SLOBODNE GODINE“

Vlada Druge španske republike 19. jula 1936. godine  pod predsednikom Hoseom Hiralom naredila je naoružavanje naroda, i tako je počelo stvaranje radničko-seljačke milicije. O tom ratu pisali smo na našem portalu. To ovoj velikoj, nekada moćnoj državi, nije bilo prvi put. Za vreme Španske revolucije 1820-1823. godine (  Trienio Liberal – tri slobodne godine)vodila se borba za ukidanje feudalizma. Razlozi su bili brojni: društveno-ekonomska kriza, francuska okupacija od 1808-813. godine, odvajanje i gubljenje američkih kolonija. Početak revolucije bila je intervencija vojske u Kadizu. Kralj Fedrinand VII obnovio je ustav iz 1812. godine. U proleće 1820. godine stvorena su brojna “patriotska društva“ koja su podržavala buržoaske (građanske) reforme. Preuzetnici, trgovci, intelektualci, vojnici, zanatlije i mnogi drugi uključili su se u njihove aktivnosti, a društva su se vremenom pretvorila u političke partije. Preko 250 takvih partija igralo je važnu ulogu u političkoj borbi. Istovremeno, u gradovima su formirani odredi narodne milicije koje su preuzele na sebe oružanu borbu protiv kontrarevolucionarnih snaga. Trupe s juga, koje su počele ustanak u januaru 1820. godine pozvane su da nagledaju sukobe i da brane tekovine revolucije. Na čelu tih trupa bio je pukovnik Rafael Riego. Revolucija je ugušena odlukom Svete alijanse i vojnom intervencijom francuske armije, pukovnik Riego je obešen a narodna milicija rasformirana, a dobrim delom i likvidirana u nemilosrdnoj intervenciji.

ŠPANSKI DOBROVOLJCI U TRI SLOBODNE GODINE

Velika Britnija (British Local Defence Volunteers, Home Guard)

NARODNA GARDA VELIKE BRITANIJE

Britanski dobrovoljci lokalne odbrane (British Local Defence Volunteers) oformljeni su 13. maja 1940. godine, u doba debakla u Francuskoj, a neposredno pred operaciju Denkerk koja se odvijala od  26. maja do četvtog juna 1940. godine, kojom prilikom je spaseno 338.226 boraca, uključujući i 123.000 francuskih vojnika. U periodu od 14. maja do 22. jula transformisani su u  jedinice Teritorijalne dbrane (Home Guard). To je bila narodna milicija Velike Britanije koja je obezbeđivala teritoriju, na taj način olakšavajući brojne zadatke osnovnih Oružanih snaga tokom Drugog svetskog rata. Od osnivanja do 1944. godine kroz Teritorijalnu odbranu  prošlo je oko jedan i po milion građana koji nisu bili pogodni za vojnu službu prve borbene linije, ili su bili premladi ili prestari da služe u redovnim jedinicama. Te redovne jedinice proširile su period uzrasta za lica od 18 do 41 godine. Oni koji se nisu uklapali u taj interval služili su u rezervnim jedinicama, građanskoj policiji i civilnoj odbrani. Oko petina stanovnika ovog megalopolisa i drugih gradova bilo je u službi Teritorijalne odbrane ili na neki način doprinosilo opštim naporima. Glavni zadatak u prvo vreme bilo je sprečavanje nemačke invazije, a potom otklanjanje posledica bombardovanja, hvatanje špijuna, padobranaca oborenih aviona i, konačno, olakšavanje smeštaja i života invazionih trupa koje su se pripremale za Dan D.  

Treći Rajh – kolevka totalnog rata 

Od Napoleonove doktrine – “ceo narod vojska“, preko Klauzevica  koji je pisao o “neograničenom ratu“ , stigli smo do Eriha Lundendorfa koji je prvi upotrebio sintagmu “totalni rat“. 

NEMAČKI LANDSTURM 1915

Vermaht, tokom Vajmarske republike nazvan Rajsver, u Hitlerovo vreme sastojao se iz Armije (Heer), Ratne mornarice (Kriegsmarine) i Ratnog vazduhoplostva (Luftwaffe). Uz njih su se nalazile brojne bezbednosne (policijsko-partijske) strukture čija je međusobna netrpeljivost i nepoverenje prouzrokovala razne štete i ostavljalo prostor za obaveštajni rad. Ni to nije pomoglo kada se slobodni svet konsolidovao i počeo da uzvraća udarce, sabijajući nemačke trupe na njihovu teritoriju. 

Folkšturm ( Volkssturm) su jedinice narodne milicije stvorene poslednjih meseci Drugog svtkosg rata. U skladu sa Zakonom o odbrani pripadnici folkšturma su imali vojnu obavezu i po potrebi su uključivani u operacije redovnih oružanih snaga. Organizaciju je sproveo NSDAP (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei -Nacionalsocijalistička radnička partija Nemačke), vojno potčinjena Hajnrihu Himleru. Naređenje za formiranje izdao je Hitler 18. oktobra 1944. godine, na godišnjicu Bitke naroda (Völkerschlacht bei Leipzig, 16-19. oktobra 1813. godine). Mobilisana je populacija od 16 do 60 godina, ona koja nije iz raznih razloga pripadala ratnoj službi. Krajem 1944. godine u taj sastav uključene su i žene starije od 18 godina. Do maja 1945. godine kompletno je formirano oko 700 bataljona Folkšturma, iako je prema prvobitnim procenama bilo predviđeno formiranje 6.710 bataljona. 

Martin Borman je postao šef narodne milicije koja je bila direktno potčinjena organima NSDAP. Zbog nedostatka oficira, najviši rang je bio bataljon. Od šest do osam miliona Nemaca bilo je pozvano u ratni raspored. Ukoliko neko, zatečen na ulici, nije imao bilo kakav vojni dokument koji ga oslobađa regrutacije, bio bi streljan ili obešen na licu mesta. U prvoj kategoriji mobilisanih našli su se ljudi koji su bili u proizvodnji i oni su bili smešeteni po kasarnama. Bilo ih je oko 1.200.000 u 1.850 bataljona, od toga 400 u rubnim oblastima. U toj grupi nalazili su se članovi NSAD, kao i visoki zvaničnici SA, SS i NSKK (Nationalsozialistisches Kraftfahrkorps – paravojna organizacija za transport ) I NSFK (Nationalsozialistisches Fliegerkorps -paravojna vazduhoplovna organizacija).

Drugu kategoriju sačinjavali su zaposleni koji su bili važni za proizvodnju, pa su živeli u svojim stanovima. Takvih je bilo 2.800.000 ljudi u 4.860 bataljona, od toga 1.050 u pograničnim područjima.

U trećoj kategoriji nalazili su se mladi od 16-20 godina, oko 600.000 njih, raspoređenih u 1.040 bataljona.

Četvrta kategorija bili su invalidi i dobrovoljci stariji od 60 godina koji su mogli da čuvaju magacine, konclogore i ratne zarobljenike. Računalo se sa 1.400.000 ljudi u 2.430 bataljona.

To je bila idealna projekcija, a šta je stvarno postignuto već smo naveli.

Vervolf (vukodlak, pola čovek, pola vuk)

JEDNA OD POSLEDNJIH OBJAVA VERVOLFA APRIL 1945.

Nemci su u svojim idealnim planovima imali i predviđenu miliciju za partizanski rat u pozadini neprijateljskih trupa. Ove jedinice stvorene su na samom kraju rata. Po sličnom obrascu kao Folkšturm, tu su bili deca od 14-16 godina i stariji ljudi. Prolazili su kratak kurs obuke, medicinske pomoći, snalaženja na terenu i taktiku sabotaže. Tu formaciju zvanično je ukinuo Karl Denic, Hitlerov formalni naslednik.  

Jungfolk ( Deutsches Jungvolk -nemačka mladež)

JUNGFOLK SA SVOJIM ZASTAVAMA I FANFARAMA

Reč je o najmlađoj starosnoj grupi Hitlerove omladine (Hitlerjugend) koji su imali nadimak pimpf-vakcinisani). To su bila deca od 10 do 14 godina koji su po zakonu od prvog decembra 1936. godine mogli da budu mobilisani uključno s 1927. godištem(!).  Priključivanje Jungfolku je bilo dobrovoljno, a cilj okupljanja te populacije bilo je indoktrinacija mržnjom prema Jevrejima i zadojenost nacističkim idejama.

Teritorijalna odbrana Japana

Kokumin giju: sento tai 

JAPANSKI STUDENTI-TERITORIJALCI

Umesto da koriste mudrost Istoka, Japanci su se poveli za svojim saveznicima. Narodni dobrovoljački korpus bila je japanska milicija stvorena tokom 1945. godine radi poslednje odbrane. To je, praktično, bio preslikan Folkšturm, s tim što je komandant te grupacije bio po formaciji premijer, general armije Kuniaki Koniso, koji je dužnost premijera obavljao od 22. jula 1944. godine do sedmog aprila 1945. godine.

Kuba –  Milicias de Tropas Territoriales – MTT

PRIPADNICE NARODNE MILLICIJE KUBE

Teritorijalne jedinice Kube stvorene su na zaletu kubanske revolucije i želje da se očuvaju njene tekovine. Od dobrovoljačkih odreda “Milisinanos“ formirani su odredi teritorijalne milicije (Milicias de Tropas Territoriales – MTT). To je bila kubanska paravojna milicija sastavljena isključivo od građanskih dobrovoljaca. Osnovana je prvog maja 1980. godine i stavljena pod komandu Kubanskih revolucionarnih oružanih snaga (MINFAR – Ministro de las Fuerzas Armadas Revolucionarias). Time se i na Kubi prihvatio koncept opštenarodne odbrane, koja je do danas na snazi. Kao i Nacionalna revolucionarna milicija (Milicias Nacionales Revolucionarias-MNR), time je ojačana želja vlasti da se odbrane tekovine revolucije. Generalno govoreći, milicija je plaćena formacija kojoj se po potrebi izdaje lako naoružanje. 

PRVE JEDINICE KUBANSKE TERITORIJALNE ODBRANE

Jugoslavija – ONO i DSZ

ZASTAVA ONO I DSZ
ZNAK TERITORIJALNE ODBRANE SFRJ

Pomalo uspavana na lovorikama pobednika, SFRJ je zahvaljujući političkoj situaciji uspela da prevaziđe iskušenja vezana za operaciju “Dunav“, ulazak trupa VU u Čehoslovačku, radi održanja teorije “ograničenog suvereniteta“. Odmah potom, jedinice Teritorijalne odbrane stvorene su 1969. godine i bile su sastavni deo OS SFRJ. Ono što je u drugim zemljama bilo narodna milicija, kod nas je bila teritorijalna odbrana, pošto je izraz milicija već zauzeo SUP – služba unutrašnjih poslova, bezbednosna struktura zadužena za javni red i mir (sa svojim brojnim funkcijama, što je predmet posebnog teksta). Ta milicija (Narodna milicija, pa onda samo Milicija, a u novije vreme Policija) u slučaju rata priključivala se Oružanim snagama zajedno sa svojim rezervnim sastavom koji je formiran posle poznatih događaja u operaciji “Raduša“ 1972. godine. Svaka od republika imala je svoje jedinice TO, dok je Federacija održavala JNA sa svojim rezervnim sastavom. TO se sastojala od vojno sposobnih muškaraca i žena koji su u slučaju rata branili poznati teren ili proizvodne objekte iz kojih su mobilisani. Između jednog i tri miliona boraca između 15 i 65 godina moglo se uključiti u sastav jedinica TO, kao partizanske jedinice. U mirnodobsko vreme oko 860.000 ljudi prošlo je vojnu obuku.

TO se fokusirala na male jedinice lake pešadije, vezane za svoju teritoriju i dobro poznat teren. Osnovna formacija bila je četa. Više od 2.000 fabrika, opština i organizacija moglo je da formira takve jedinice. Na regionalnom nivou (nekada srezovi, zatim regioni, a zatim okruzi) formirani su bataljoni i pukovi koji su imali laku artiljeriju, sredstva PVO i izvesnu količinu oklopnih vozila. Obalske TO su mogle da izvršavaju i pomorske zadatke jer su imale topovnjače i obučene diverzante-ronioce. Mnogi pripadnici TO bili su istovremeno i vojni obveznici  JNA; organizacija logistike, snabdevanja i održavanja bila je decentralizovana, tako da su sve članice federacije, uključujući i autonomne pokrajine, imale svoje jedinice i magacine opreme. Pred raspad SFRJ država je donela uredbu kojom se svi magacini TO stavljaju pod nadležnost (i stražu) JNA, i to je bilo jedan od razloga ubrzavanja raspada države. Zabeleženi su slučajevi kada su TO nekih republika (Slovenije)  samoinicijativno nabavljali specijalnu opremu koju im je JNA oduzimala, o čemu je pisao Branko B. Bogdanović prilikom opisa nabavke američkih “Ingrama“. 

Narodna milicija Kine (Jiěfàngjūn mínbīng)

KINESKA TO NA PARADI

Ova formacija je odvojena od Oružanih snaga NR Kine. Za nju je odgovoran poseban Generalštab Narodno-oslobodilačke armije Kine ( NОАК -Zhōnggúo Rénmín Jiěfàng Jūn). U slučaju rata milicija učestvuje u borbenim dejstvima zajedno sa redovnom vojskom kao pomoćna snaga, samostalno se bori protiv neprijatelja, a služi i kao izvor popune trupa. To je ključna rezerva Oružanih snaga Kine. Jedinice Narodne milicije pomažu kod održavanja javnog reda i mira, sprovođenju spasilačkih akcija i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda. U miru ove trupe obavljaju stalnu obuku, zanavljaju zalihe i jačaju pozadinsku službu. Zakon o vojnoj obavezi NRK (PRC) predviđa da svi vojno sposobni muškarci od 18 do 35 godina, osim aktivne vojne službe, moraju biti uključeni u sistem milicije i u rezervnom sastavu. Takva milicija ima dva dela: kadrovski i običan. Kadrovske jedinice popunjavaju se vojnicima do 28 godina koji su odslužili vojni rok, kao i s odabranim licima s vojne obuke. Obične jedinice su rezervoar popune nespecijalizovanog građanstva, vojno sposobnog i starosno odgovarajućeg da služi u jedinicama Narodne milicije po pozivu.

Odreda ima dve vrste: borbeni i logistički. Ostali odredi su su rezervna masa obične milicije. Po potrebi i žene mogu biti primljene u sastav Narodne milicije.

SAD – Minitmen (Minuteman)

DOSELJENIČKA MILICIJA U AMERICI

U jednom od tekstova bavili smo se Nacionalnom gardom SAD. Međutim, postojala je i milicija severnoameričkih kolonista, stvorena za zaštitu od Indijanaca i britanskih trupa.  Minitmens (Minuteman-pojam za brzo okupljanje: minut+čovek, gerilac, tajni borac) su bili članovi samoorganizovane, slobodne milicije kolonista. Ta milicija pojavila se već u XVII veku boreći se protiv svih koji su mogli da je ugroze na još neobezbeđenim teritorijama – indijaci, kriminalci, tuđe vojske, a kasnije i engleske kraljevske trupe. O njima je tvorena romantična slika zbog aktivnog učešća u Sedmogodišnjem ratu (rat između Francuske i Britanije, koji je počeo Francusko-indijanskim ratom) i u američkom Ratu za nezavisnost.  Mladih farmera boraca do 30 godina, bilo je oko 13.000. Te jedinice su se veoma brzo (“u jednom minutu“) okupile i dočekale neprijatelja potpuno naoružane i spremne, te su tako i stekle ime. Na njihovoj osnovi stvorena je Kontinentalna armija, a u njihovu čast nazvana je i jedna vrsta ICBM koja je još uvek na borbenom dežurstvu. Početkom šezdesetih u SAD je stvorena praktično ilegalna organizacija istog imena koja je delovala po principima KKK, s tim da je njen cilj bilo istrebljenje komunista.

MINITMENI U BORBI

Teritorijalne odbrane , razne vrste milicija, postojale su i u drugim zemljama. Izdvojmo Holandiju koja je imala teritorijalne jedinice tokom Osamdesetogodišnjeg rata sa Španijom, kada je stvorena Utrehtska unija, osnova sadašnje države. U Poljskoj su tokom Poljsko-ukrajinskog rata 1918-1919. godine u odbrani Lavova učetvovali “Lavovski orlići“ ( Орлета Лвовские), а potom i u toku Sovjetsko-poljskog rata do 1921. godine.

POLJSKI “ORLIĆI“

U Meksiku je situacija bila takva da su narko-karteli pretili da preotmu državnu vlast, pa je meksička država osnovala narodnu miliciju za borbu protiv narkokartela ( Policía Comunitaria). Taj potez jeste ublažio uticaj i moć narkokartela, ali po cenu da je građansko stanovništvo podnelo velike žrtve, bilo kao pripadnici teritorijalne odbrane, bilo kao taoci u surovoj borbi za profit oko “belog zlata“.  

MEKSIČKI BORCI PROTIV NARKO-KARTELA

Kada je u samoproklamovanim državama DNR i LNR (Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici) izbio bunt protiv centralnih vlasti u Kijevu, formalni nosioci otpora bile su jedinice Opolčenija (teritorijalci).

Bez obzira na to što na forumima i portalima ovog tipa izbegavamo spominjanja ratnih dejstava na teritoriji nekadašnje SFRJ treba podsetiti da je na teritoriji SR Bosne i Hercegovine bila formirana paravojna formacija Patriotska liga, koja je potrajala od 1991. do 1992. godine.  Ona je zvanični prethodnik Oružanih sila BiH. Patriotsku ligu osnovao je general Sefer Halilović drugog maja 1991. godine s ciljem da okupi sve istomišljenike u borbi za nezavisnost Bosne i Hercegovine. Štab mu je bio u zgradi nekadašnjeg RSUP BiH. Prvi sastanak muslimanskih vođa i rukovodilaca Lige bio je 10. juna. Liga je aktivno učestvovala u formiranju vojnih jedinica i u borbi protiv JNA i srpskih teritorijalnih jedinica. U martu 1992. godine u njoj se nalazilo 98.000 ljudi iz osam regiona i 103(po nekima 109) opština i okruga. Ova liga se angažovala u odbrani Sarajeva. Njen rad prekinut je formiranjem Armije Bosne i Hercegovine.

Pisali smo Nacionalnu gardu Ukrajine. To nije jedina formacija koja se, pored regularnih snaga tamo bori. Ukrajinska teritorijalna odbrana ( Сили територіальної оборони Збройних сил України) je posebna grana Oružanih snaga Ukrajine koja se sama bavi organizacijom, pripremom i izvršavanjem zadataka na svom sektoru. Glavnokomandujući OS Ukrajine preko komandanta snaga TO direktno je zadužen za teritorijalnu odbranu. Od prvog januara, na osnovu Zakona o osnovama nacionalnog otpora“, stvorene su snage TO. Planirano je organizovanje 25 brigada (jedna po regionu) koje bi objedinile više od 150 bataljona. Formiranje TO trebalo je da bude završeno do 15. februara 2022. godine. Objektivna je pretpostavka da taj zadatak nije u potpunosti obavljen usled nastalih okolnosti. Trenutni komandant je general Jurij Galuškin.

Ostavite Vaš Komentar: