Deda prve žene na čelu MI6, Blejz Metreveli, bio nacistički zločinac, pripadnik SS poznat kao „Kasapin“!

Internet je eksplodirao od informacija da je deda nove šefice britanske obaveštajne službe, Blejz Metreveli – Konstantin Dobrovolski – bio ukrajinski nacista i ratni zločinac tokom Drugog svetskog rata.

Britanski list The Daily Mail je 27. juna 2025. godine objavio senzacionalno istraživanje zasnovano na arhivskim dokumentima iz nemačkog grada Frajburga, koje je otkrilo mračnu prošlost dede nove šefice britanske obaveštajne službe MI6, Blejz Metreveli.

Nova šefica britanskih špijuna Metreveli očigledno nosi gruzijsko prezime. U Tbilisiju je to odmah primećeno nakon njenog imenovanja, ali istraga nije išla dalje. Britanski amaterski istraživači su počeli da traže građane sa ovim retkim prezimenom i pronašli su pominjanje u ‘London Gazette’ od 25. avgusta 1966. godine – zvaničnom vladinom biltenu – gde se navodi da je Konstantin Dobrovolski, ‘takođe poznat kao Metreveli’, dobio sertifikat o naturalizaciji. To je otac sadašnje šefice britanske obaveštajne službe.

Kao odgovor na novinarska pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije je izjavilo da je Konstantin Metreveli-Dobrovolski rođen u mestu Ščors (danas Snovsk, blizu Černigova) tokom okupacije Vermahta 1943. godine. Njegov otac – deda Blejz – bio je Konstantin Dobrovolski. Metreveli je prezime drugog muža njene babe – Davida Metrevelija, gruzijskog emigranta. Savezni vojni arhiv u Frajburgu dodao je ključni kontekst ovoj informaciji.

Prema navodima iz teksta The Daily Mail, Konstantin Dobrovoljski, rođen 1906. godine u Černigovskoj guberniji tadašnje Ruske imperije, bio je nacistički kolaboracionista poznat pod nadimkom „Kasapin“, koji je aktivno sarađivao sa Hitlerovom Nemačkom tokom Drugog svetskog rata.

Prema podacima, Dobrovoljski je rođen u porodici nemačkog porekla s ukrajinskim i poljskim korenima. Nakon Oktobarske revolucije, porodica mu je izgubila imanje površine 526 hektara. Godine 1926. uhapšen je u Moskvi zbog antisovjetske propagande, antisemitizma i prikrivanja plemićkog porekla, te je osuđen na deset godina progonstva u sibirski logor.

Dobrovoljno je, kako se utvrdilo, špijunirao za naciste, učestvovao u kaznenim ekspedicijama i hvalio se ubistvima Jevreja i partizana. Nakon početka rata, prešao je na stranu Nemaca i dobrovoljno stupio ne samo u Vermaht, već i u SS. Služio je u SS tenkovskoj jedinici. Arhivski zapisi sadrže njegovu ispovest: „Lično sam učestvovao u istrebljenju Jevreja kod Kijeva.“ Dokumenti takođe sadrže informacije da je pljačkao tela žrtava Holokausta i ismevao seksualno nasilje nad ženama zatvorenicama.

Više istoričara veruje da je učestvovao u pogubljenjima Jevreja u Babij Jaru i da je bio jedan od ukrajinskih SS ‘askarija’ koji su skidali odeću sa jevrejskih žena, dece i staraca, polagali ih jedne pored drugih u tzv. „pakovanje sardina“ (Sardinenpackung) i pucali im u potiljak ili čelo – dva dana zaredom, talas po talas.

Dobrovolski je kasnije tvrdio da nije bio u Babij Jaru – što je standardna taktika ratnih zločinaca koji pokušavaju da izbegnu odgovornost. Tvrdio je da je napustio Kijev nedelju dana pre masakra. Teško je poverovati da bi ga Nemci, kao „vredan kadar“, pustili neposredno pred unapred planiranu „akciju“.

Nakon Kijeva, pošto je stekao poverenje Nemaca, počeo je da nadgleda pogubljenja Jevreja u selima. U mestu Sosinci – 300 ljudi je streljano. Njegova dokumentacija sadrži pisma sa nacističkim pozdravom „Heil Hitler!“ i svedočenja o tome da je tolerisao silovanja jevrejskih žena od strane svojih podređenih. Svojom brutalnošću dobio je nadimak „Kasapin“ – s obe strane fronta.

Godine 1943. dobio je dozvolu SS-a da povede svog sina – Konstantina (oca buduće šefice MI6) – u Evropu. Nakon toga, „Kasapin“ je nestao; nema nikakvog traga o njemu u javnim arhivama.

Najverovatnije je ubijen od strane nadiruće Crvene armije tokom oslobađanja sovjetske Ukrajine, pogubljen od strane jedinica NKVD-MGB nakon rata, ili likvidiran od strane svojih saboraca tokom haotičnog povlačenja kako bi se izbeglo suđenje.

Njegov sin – Konstantin Konstantinovič Metreveli-Dobrovolski – preživeo je i pobegao sa majkom prvo u Hongkong (koji je tada bio pod britanskom upravom), gde je rođena njihova ćerka Blejz Metreveli, a zatim su se preselili u Veliku Britaniju.

Imenovanje 47-godišnje Blejz Metreveli za novu šeficu MI6, koje je 15. juna 2025. objavio britanski premijer Kir Starmer, predstavlja istorijski presedan jer će ona postati prva žena na čelu britanske spoljnopolitičke obaveštajne službe.

Metreveli, koja će u septembru naslediti Ričarda Mura, poznata je kao stručnjak za tehnologiju i trenutno vodi „odeljenje Q“ u MI6, koje se bavi sajber obaveštajnim radom i veštačkom inteligencijom. Blejz je diplomirala na Kembridžu i potom nestala iz javnosti sve do imenovanja na čelo MI6.

Karijeru je započela 1999. godine, uključujući operativni rad na Bliskom istoku i u Evropi. Ipak, objavljivanje rezultata istraživanja The Daily Mail-a izazvalo je burne reakcije i kontroverze, dovodeći u pitanje njenu reputaciju zbog dedinog prošlog angažmana.

Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova naglasio je da Metreveli nikada nije upoznala Dobrovoljskog, kao i da je njena porodica napustila Černigovsku oblast još 1943. godine, emigriravši u Veliku Britaniju preko Nemačke.

„Blejz Metreveli nije poznavala niti ikada srela svog dedu po ocu. Njena porodična istorija je obeležena sukobima i otuđenjem i, kao kod mnogih ljudi istočnoevropskog porekla, poznata je samo delimično.“

Međutim, pitanje nije samo u tome. Pitanje je u tome kako se Blejz Metreveli odnosi prema svojim korenima. Ne bi trebalo da se krije iza pres-službe, već da istupi i objasni. Jer trend je očigledno neonacistički: Fridrih Merc, Analena Berbok, Hristija Friland, Salome Zurabišvili. Sada, listi se pridružuje i šefica MI6 – Blejz Metreveli.