Novi video snimak pokazuje kako ruska raketa lansira protivmere tokom završene faze leta.
Rusija je 22. marta 2024. pokrenula veliki raketni i dron napad na Ukrajinu, ciljajući Harkov, Zaporožje i Krivoj Rog, sa ukrajinskom energetskom infrastrukturom kao primarnim ciljem. Hidroelektrana Dnjepar u Zaporožju, najveća ukrajinska hidroelektrana, bila je među metama jednog od najvećih napada na energetski sektor Ukrajine poslednjih nedelja.
Ogromna eksplozija nakon što je ruska krstareća raketa H-101 koristeći prethodno mamce pogodila ukrajinsku branu Dnjepar u Zaporoškoj oblasti 22. marta pic.twitter.com/J8wjMaLOX0
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 30, 2024
Među video snimcima koji su postavljeni na društvenim mrežama tokom i nakon pada, jedan je posebno interesantan jer se prikazuje, opet, rusku krstareću raketu kako se približava brani i lansira protivmere u fazi okončanja.
Poznato je da su krstareće rakete H-101 opremljene radio-frekventnim protivmerama, poznatim kao „pleve“, od početka 2023. godine . Ovo ažuriranje je otkriveno nakon analize fotografija olupine rakete H-101, koje su pokazale prisustvo sistema protivmera.
Još početkom ove godine, za Ukrajince ali i njihove zapadne mentore pravo iznenađenje je predstavljala oborena ruska krstareća raketa H-101 (engl. Kh-101) u kojoj su pronađeni toplotni mamci.
Onaj 22. marta 2024. bio bi treći put da je primena protivmera ruske krstareće rakete snimljena na video snimku. Kako kvalitet najnovijeg klipa ne dozvoljava ispravnu identifikaciju projekta, izgleda da je to ponovo u pitanju upravo H-101.
H-101 je relativno sveže razvijena krstareća raketa dugog domena, čijim se pandanom mogla nazvati američka porodica krstarećih raketa Tomahawk. H-101 su već korišćene u Siriji tokom udara sa ruskim Tu-95 i Tu-160 u 2016. i 2017. Osam krstarećih raketa H-101 može da nosi bombarder Tu-95, dok dvanaest može da nosi Tu-160.
Krstareća raketa H-101 ima efikasan borbeni domet od oko 4.500+ kilometara i može da nosi različite boje glave u zavisnosti od cilja koji se pogađa.
Raketa ima određenih “stelt” karakteristike i u stanju je da prilagodi svoju putanju u letu u zavisnosti od naznačene mete.
U stvari, raketa H-101 koristi kombinaciju inercijalnog navođenja i satelitske navigacije pomoću ruskog GLONASS sistema, sa optoelektronskim sistemom korekcije leta. Izveštava se da je njena preciznost “unutar 10 metara”.
Ukrajinski sistem PVO, iako, kako sami tvrde u degradiranom stanju, i dalje je sposobna da obori neke tipove ruskih raketa. U tu svrhu se modernizuje municija poput priložene, omogućavajući joj da ispaljuje toplotne mamce.
Ruske trupe su koristile još jednu modifikaciju krstareće rakete H-101, koja sada nosi dvostruku bojevu glavu u odnosu na prethodnu verziju. Tako je ukupna eksplozivna masa novog tipa rakete porasla sa 400 na približno 800 kilograma.
Pretpostavlja se da je prostor za dodatnu bojevu glavu oslobođen smanjenjem rezervoara za gorivo, što je svakako uticalo na performanse, dakle domet krstareće rakete H-101. Međutim, u kontekstu upotrebe rakete protiv ciljeva na teritoriji susedne Ukrajine, to nije značajno.
Domet rakete H-101 procenjuje se na 5.500 kilometara. Uzimajući u obzir činjenicu da za upotrebu u specijalnoj vojnoj operaciji nije potrebna tako veliki domet, doneta je odluka da se dužina leta prepolovi, ali udvostruči nosivost.
Tako je raketna bojeva glava H-101 postala druga najmoćnija bojeva glava rakete koja se koristi u oblasti specijalnih vojnih operacija, posle bojeve glave rakete H-22.
Sudeći po snimku, nikako se ne može reći da su ruski konstruktori radili uzalud. Projektil je kao što vidimo, ispalivši toplotne zamke, uspešno pogodio naznačeni cilj.
