Tulipan konačno dobio konkurenciju: Srbija pravi ogromni minobacač TSMB M-25 kalibra 203 mm

Decenijama je sovjetski 2S4 Tulipan predstavljao gotovo usamljenu kategoriju artiljerijskog naoružanja. Dok su se vodeće vojne sile okretale haubicama sve većeg dometa, ovaj ogromni minobacač zadržao je sposobnost da izuzetno teškim projektilima razara bunkere, podzemna skloništa i utvrđene položaje. Njegova konstrukcija pokazala se toliko specifičnom da je veoma mali broj država pokušao da razvije nešto slično.

Međutim, iskustva savremenih ratova ponovo su otvorila pitanje vrednosti artiljerije koja ne pokušava da gađa najdalje, već da jednim pogotkom proizvede znatno veće razaranje. Utvrđenja, duboko ukopani položaji i objekti zaštićeni debelim slojevima armiranog betona ne mogu se uvek efikasno uništiti standardnom artiljerijskom municijom. Istovremeno, sveprisutni izviđački dronovi nameću zahtev da se i najteža oruđa brzo premeštaju nakon dejstva.

Upravo između ta dva zahteva nastao je neobičan projekat srpske vojne industrije. Njegovi konstruktori odlučili su da spoje veliku razornu moć sa pokretljivošću kamionske platforme, automatizovanim punjenjem i savremenom elektronikom. Rezultat je jedno od najzanimljivijih domaćih artiljerijskih oruđa poslednjih godina, čije mogućnosti zaslužuju poređenje sa čuvenim ruskim Tulipanom.

TSMB M-25: Srpski odgovor na tešku artiljeriju za uništavanje utvrđenja

Teški samohodni minobacač TSMB M-25 kalibra 203 milimetra razvijen je u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, prema zahtevima Ministarstva odbrane Srbije. Javnosti je predstavljen tokom vojne parade „Snaga jedinstva” u septembru 2025. godine, a zatim i na međunarodnom sajmu naoružanja Partner. Njegova osnovna namena jeste uništavanje posebno utvrđenih položaja, bunkera, rovovskih sistema i drugih ciljeva za koje standardna artiljerijska municija nema dovoljnu razornu moć.

Sistem je postavljen na terensko vozilo FAP 2026 sa pogonom 6×6, čime je izbegnuta potreba za razvojem posebne guseničarske šasije. Prema podacima predstavljenim na sajmu Partner, borbena masa vozila iznosi približno 19 tona, najveća brzina na putu dostiže 80 kilometara na čas, a autonomija kretanja oko 800 kilometara.

Reč je o oruđu koje kombinuje osobine teškog minobacača i haubice. Veliki uglovi elevacije omogućavaju gađanje ciljeva zaklonjenih prirodnim preprekama i utvrđenjima, dok konstrukcija cevi i mehanizama za opaljenje potiče iz domaćeg artiljerijskog iskustva.

TSMB M-25 predstavlja i nastavak razvoja novih domaćih artiljerijskih sistema prikazanih tokom sajma Partner 2025, ali sa znatno drugačijim pristupom od samohodnih haubica Nora. Njegov prioritet nije gađanje ciljeva udaljenih 40 ili 50 kilometara, već dejstvo teškim projektilima po utvrđenjima na manjim rastojanjima.

Projektil od 100 kilograma: Kolika je stvarna razorna moć?

Najupadljivija karakteristika srpskog sistema jeste municija kalibra 203 milimetra. Standardni projektil mase približno 100 kilograma sadrži oko 27 kilograma eksplozivnog punjenja, dok njegova dužina iznosi oko 1,75 metara. Prema podacima Vojnotehničkog instituta, početna brzina projektila dostiže približno 400 metara u sekundi.

Za poređenje, standardna artiljerijska granata kalibra 155 milimetara najčešće ima masu između 40 i 47 kilograma, uz znatno manje eksplozivno punjenje. Srpski projektil zato nosi više nego dvostruko veću ukupnu masu, a količina eksploziva može biti nekoliko puta veća, u zavisnosti od vrste municije koja se koristi za poređenje.

Prema podacima predstavljenim tokom sajma Partner, zona razornog dejstva projektila TSMB M-25 može dostići približno 75 metara. Ta vrednost ne znači da se svaki cilj unutar tog poluprečnika automatski uništava, jer učinak zavisi od vrste upaljača, podloge, zaklonjenosti cilja i konstrukcije bojeve glave.

Ministarstvo odbrane navodi da program obuhvata i municiju namenjenu probijanju utvrđenja, kao i termobarične projektile. Predviđen je razvoj projektila sa dodatnim raketnim pogonom, koji bi omogućili povećanje dometa, dok se kao jedna od mogućnosti pominje i ugradnja kompleta za precizno navođenje.

Posebno je važna proizvodnja namenske municije. Pošto kalibar 203 milimetra nije deo uobičajenog minobacačkog arsenala Vojske Srbije, razvoj novog oruđa zahteva i odgovarajuće projektile, upaljače, pogonska punjenja i proizvodnu infrastrukturu.

Automatski punjač i tri projektila u minuti

Konstruktori TSMB M-25 iskoristili su pojedina rešenja jugoslovenske haubice M-65 kalibra 155 milimetara, nastale na osnovi američke konstrukcije M114. Međutim, novi sistem dobio je cev znatno većeg kalibra, dužine 24 kalibra, odnosno približno 4,9 metara.

Oruđe poseduje automatski sistem za punjenje projektila mase 100 kilograma. Za razliku od klasičnih minobacača koje posada puni ručno, TSMB koristi mehanizam koji dovodi projektil do usta cevi, pri čemu se oruđe tokom ciklusa punjenja vraća u odgovarajući horizontalni položaj.

Prema objavljenim karakteristikama, projektovana brzina gađanja iznosi do tri projektila u minuti. To je značajna vrednost za oruđe ovog kalibra, naročito ako se ima u vidu da pojedinačna granata ima masu približnu masi odraslog čoveka.

Vertikalno usmeravanje obuhvata uglove od nula do 75 stepeni, dok je horizontalno pomeranje cevi približno 23,5 stepeni na svaku stranu. Ovakav raspon omogućava promenu cilja unutar vatrenog sektora bez potrebe za pomeranjem celog kamiona.

Posadu čine četiri pripadnika: vozač, komandir, nišandžija i pomoćnik nišandžije. Oklopljena kabina pruža balističku zaštitu, dok automatizacija smanjuje fizičko opterećenje ljudi prilikom rukovanja izuzetno teškim projektilima.

Tulipan protiv TSMB M-25: Gde je prednost ruskog, a gde srpskog sistema?

Sovjetski 2S4 Tulipan, uveden u naoružanje početkom sedamdesetih godina, koristi minobacač kalibra 240 milimetara. Njegova standardna visokoeksplozivna mina ima masu približno 130 kilograma, dok posebni projektili sa dodatnim raketnim pogonom mogu težiti oko 228 kilograma.

Tulipan standardnom municijom gađa ciljeve na udaljenostima do približno 9,6 kilometara, dok domet raketno potpomognutih projektila dostiže oko 19–20 kilometara. Srpski TSMB M-25 ima deklarisani domet do 12,5 kilometara standardnim projektilom, a za buduću municiju povećanog dometa još nisu objavljene konačne vrednosti.

Razlika postoji i u pokretljivosti. Ruski sistem koristi guseničarsku šasiju mase približno 27,5 tona, dok je srpsko oruđe lakše i postavljeno na kamion sa šest pogonskih točkova. Guseničarska platforma ima prednost prilikom savladavanja određenih vrsta zahtevnog terena, dok kamionska konstrukcija omogućava brže premeštanje putevima i jednostavniju logistiku.

Posebno je zanimljivo poređenje brzine gađanja. Tulipan zbog veličine municije i načina punjenja ostvaruje približno jedan hitac u minuti, dok je za TSMB M-25 deklarisano do tri hica u istom periodu. Međutim, ove vrednosti treba posmatrati u okviru odgovarajućih postupaka punjenja i pripreme, a ne kao garanciju neprekidnog dejstva tom brzinom.

Ruski minobacač ima i važnu prednost koju srpski sistem tek treba da dostigne: višedecenijsku operativnu upotrebu i razvijenu porodicu specijalizovane municije. Među najpoznatijim rešenjima nalazi se laserski vođena mina 1K113 Smeljčak, namenjena preciznom uništavanju posebno važnih ciljeva.

Za TSMB M-25 predviđena je mogućnost ugradnje kompleta za precizno navođenje, ali javno dostupni podaci još ne potvrđuju završetak razvoja takve municije niti njeno uvođenje u naoružanje.

Zašto vojske ponovo razmatraju minobacače ogromnog kalibra?

Osnovna prednost teških minobacača jeste mogućnost da velikom količinom eksploziva dejstvuju po ciljevima nedostupnim direktnoj artiljerijskoj vatri. Strma putanja projektila pogodna je za napade na položaje iza uzvišenja, ukopane objekte i određene vrste fortifikacija koje su manje izložene dejstvu projektila sa položenijom putanjom.

Rat u Ukrajini pokazao je da duboka utvrđenja i složeni rovovski sistemi nisu izgubili značaj. Ruske snage nastavile su da koriste Tulipan za napade na utvrđene položaje, dok su ukrajinski FPV dronovi već pokazali koliko su ovakva velika artiljerijska oruđa ranjiva nakon otkrivanja.

Upravo tu dolazi do izražaja konstrukcija srpskog sistema. TSMB M-25 razvijen je sa naglaskom na kratko zadržavanje na vatrenom položaju, automatizovano upravljanje vatrom i brzo povlačenje nakon ispaljivanja projektila.

Sistem za upravljanje vatrom obuhvata inercijalnu navigaciju, balistički računar sa specijalizovanim softverom, radio-vezu i računar nišandžije. Time se omogućava proračun elemenata za gađanje i priprema dejstva bez dugotrajnog ručnog određivanja položaja oruđa.

Posebno je važna mogućnost povezivanja sa izviđačkim bespilotnim letelicama. Otkrivanje cilja dronom, prenos koordinata artiljerijskoj jedinici i brza korekcija vatre mogu znatno povećati učinak projektila od 100 kilograma, ali zahtevaju pouzdanu komunikaciju i odgovarajuću preciznost čitavog sistema.

Da li će Vojska Srbije dobiti serijski TSMB M-25?

TSMB M-25 predstavlja razvojni projekat Vojnotehničkog instituta, a Ministarstvo odbrane ga je javno prikazalo među sredstvima ratne tehnike u razvoju. To znači da njegovo predstavljanje na paradi i sajmu naoružanja ne treba poistovećivati sa završenim ispitivanjima ili početkom serijske proizvodnje.

Za sada nisu objavljeni konačni rezultati svih gađanja, planirani broj oruđa, cena sistema niti rok eventualnog uvođenja u operativne jedinice. Poznate su projektovane tehničke karakteristike, osnovna konstrukcija i porodica municije koja se razvija zajedno sa oruđem.

Najvažniji sledeći korak biće potvrda performansi tokom gađanja, posebno preciznosti na maksimalnom dometu, pouzdanosti automatskog punjača i vremena potrebnog za zauzimanje i napuštanje vatrenog položaja. Od rezultata tih ispitivanja zavisiće da li će Srbija dobiti serijski proizveden teški samohodni minobacač sposoban da preuzme deo zadataka za koje je decenijama korišćen sovjetski Tulipan.