Američka kopnena vojska počela je da prilagođava postojeće zalihe artiljerijske municije novom načinu ratovanja, u kojem relativno jeftine bespilotne letelice preuzimaju zadatke nekada rezervisane za znatno složenije borbene sisteme. Iskustva iz Ukrajine pokazala su da dronovi mogu precizno izbacivati eksplozivna sredstva na položaje, vozila i druge ciljeve, ali su istovremeno otvorila pitanje bezbednosti i pouzdanosti takvog naoružanja. Poseban problem predstavljaju improvizovane prepravke standardnih granata, čija konstrukcija prvobitno nije bila namenjena izbacivanju iz vazduha.
Korišćenje minobacačkih projektila na dronovima nije nova ideja, niti potiče iz američkih vojnih laboratorija. Još tokom borbi za Mosul 2016. i 2017. godine, pripadnici Islamske države koristili su komercijalne kvadrokoptere za izbacivanje eksplozivnih sredstava na iračke položaje. Ruske i ukrajinske jedinice kasnije su ovu praksu razvile u mnogo većem obimu, koristeći različite vrste bespilotnih platformi i prilagođene municije.
Pentagon sada pokušava da takav način dejstva pretvori u standardizovanu vojnu sposobnost, bez oslanjanja na improvizacije koje vojnici izvode neposredno na terenu. Novi sistem razvijen je u okviru američkog Centra za naoružanje, a njegova osnovna prednost nije u stvaranju nove bombe, već u iskorišćavanju municije koja već postoji u vojnim skladištima. Prva ispitivanja sa bojevim projektilima pokazala su da je ovakav pristup tehnički izvodljiv.
MALET pretvara standardne minobacačke granate u vazduhoplovnu municiju
Američka vojska predstavila je 4. novembra sistem MALET (Munitions Air-dropped Lethal Effects Tool), razvijen u Centru za naoružanje komande DEVCOM u arsenalu Pikatinni, u Nju Džerziju. Reč je o uklonjivom dodatku koji omogućava da se standardne minobacačke granate kalibra 60 i 81 milimetar izbacuju iz bespilotnih letelica. Konstrukcija je namenjena upotrebi postojeće municije bez trajnih izmena na njenom telu.
Razvoj je počeo 2024. godine, kada su stručnjaci za upaljače i minobacačku municiju potražili rešenje za bezbedno prilagođavanje granata vazduhoplovnoj upotrebi. MALET obezbeđuje odgovarajuću funkciju upaljača i aerodinamičku stabilnost projektila tokom slobodnog pada, bez potrebe da vojnici ručno uklanjaju fabričke sigurnosne mehanizme. Ukoliko granata nije upotrebljena, dodatak se može ukloniti, a municija ponovo koristiti u standardnom minobacaču.
Granate kalibra 60 mm već uspešno izbačene iz drona u pokretu
Prema saopštenju američke vojske, stručnjaci DEVCOM-a sproveli su ispitivanja na više vojnih poligona, proveravajući pouzdanost upaljača, bezbednost i ponašanje projektila nakon izbacivanja. Tokom najnovije demonstracije korišćene su bojeve minobacačke granate kalibra 60 milimetara, izbačene iz bespilotne letelice tokom njenog kretanja. Projektili su nakon odvajanja zauzeli predviđeni položaj i detonirali unutar određene ciljne zone.
Rukovodilac projekta Bred Armstrong naveo je da su ispitivanja potvrdila napredak sistema, dok je stručnjak Rajan Gorman istakao mogućnost prilagođavanja i drugih vrsta municije. Kalibri 60 i 81 milimetar izabrani su zbog njihove široke zastupljenosti u vojnim zalihama i pogodnosti za veće bespilotne platforme. Američka vojska nije objavila cenu kompleta, broj planiranih primeraka niti datum početka serijske proizvodnje.
Amerikanci standardizuju ono što se godinama koristi u Ukrajini
Dosadašnja borbena iskustva pokazala su da je glavna prednost dronova-bombardera sposobnost preciznog izbacivanja municije bez neposrednog izlaganja operatera protivničkoj vatri. Ukrajinske snage razvile su čitav niz takvih platformi, dok je Rusija proširila upotrebu bespilotnih nosača različitih vrsta naoružanja, uključujući Gerbere koje iz vazduha ispuštaju manje FPV dronove. Američki MALET predstavlja drugačiji pristup, usmeren prvenstveno na standardizaciju municije, a ne na razvoj nove bespilotne letelice.
Njegova logistička prednost leži u mogućnosti korišćenja postojećih minobacačkih granata, bez stvaranja potpuno odvojenog lanca snabdevanja za specijalizovane bombe. Američki DEVCOM namerava da sistem uključi u veće vojne vežbe, gde će posade procenjivati praktičnost i pouzdanost kompleta. Sledeća faza obuhvata saradnju sa industrijskim proizvođačima i službama za nabavku, radi pripreme eventualne šire proizvodnje i uvođenja u jedinice.
