Meka je ponovo dospela u središte sukoba koji je mnogo stariji od savremenih raketa, dronova i saudijsko-iranskog rivalstva. Saudijska Arabija tvrdi da su Huti 15. septembra poslali dron prema gradu i da je letelica oborena pre ulaska u zabranjeni vazdušni prostor.
Huti su optužbu odbacili. Isto su učinili i 2017. godine, kada ih je Rijad optužio da su balističkom raketom pokušali da gađaju Meku, dok su oni tvrdili da je cilj bio aerodrom u Džedi.
Nije poznato šta je zaista bila krajnja meta poslednjeg napada. Saudijska verzija događaja politički je izuzetno korisna Rijadu jer protivnika predstavlja kao snagu spremnu da ugrozi najsvetije mesto islama.
Time priča prestaje da bude samo vojna. Optužba direktno dodiruje pitanje legitimiteta saudijske vlasti nad Mekom i Medinom. Upravo oko tog pitanja muslimanski svet vodi sporove gotovo od nastanka islama.
Današnja dinastija Saud upravlja svetim gradovima tek nešto više od jednog veka.
Meka je vekovima menjala gospodare
Prorok Muhamed osvojio je Meku 630. godine, posle čega su gradom upravljali prvi kalifi. Sa širenjem islama centri političke moći selili su se daleko od Hidžaza.
Omejadi iz Damaska držali su Meku i Medinu od 661. do 750. godine. Nasledili su ih Abasidi iz Bagdada.
Kasnije su lokalni šerifi Meke upravljali Hidžazom, ali su često priznavali vlast udaljenih kalifata i dinastija.
Od početka 16. veka do raspada Osmanskog carstva oba grada bila su pod suverenitetom Istanbula.
Posle Prvog svetskog rata kontrolu je preuzelo Hašemitsko Kraljevstvo Hidžaz.
Abdulaziz Ibn Saud osvojio je Meku 1924. godine. Hidžaz je zatim uključen u njegovu državu, a 1932. postao deo Saudijske Arabije.
Današnja saudijska kontrola zato predstavlja samo poslednje poglavlje mnogo duže istorije.
Kaba je već bila bombardovana i opljačkana
Sukobi oko svetih mesta nisu novost.
Tokom opsade Meke 683. godine omejadska vojska koristila je katapulte protiv grada. Kaba je tada oštećena u požaru.
Još teži napad dogodio se 930. godine kada su Karmati upali u Meku tokom hadža.
Ubijen je veliki broj hodočasnika, a Crni kamen je odnet iz Kabe i vraćen tek više od dve decenije kasnije.
Najveće islamsko svetilište tako je više puta bilo meta upravo unutarmuslimanskih sukoba.
Pobuna koja je 1979. zatvorila Veliku džamiju
Jedan od najdramatičnijih događaja u savremenoj istoriji Meke dogodio se 1979. godine.
Naoružana grupa predvođena Džuhajmanom el-Otajbijem zauzela je Veliku džamiju, optužujući saudijsku kraljevsku porodicu za korupciju i preveliku bliskost sa Zapadom.
Pobunjenici su proglasili Muhameda Abdulaha el-Kahtanija očekivanim Mahdijem i pozvali muslimane da odbace vlast dinastije Saud.
Usledila je višednevna opsada.
Prema zvaničnim podacima, poginulo je više od stotinu pripadnika saudijskih snaga bezbednosti, više od stotinu pobunjenika i nekoliko desetina hodočasnika.
U planiranju završnog napada Saudijcima je pomagao i mali tim francuskog GIGN.
Posle sloma pobune 63 zarobljena učesnika su pogubljena, uključujući Džuhajmana.
Iran odavno osporava saudijsko starateljstvo
Islamska revolucija u Iranu otvorila je novu fazu spora.
Ruholah Homeini tvrdio je da Meka i Medina ne mogu biti tretirane kao posed jedne dinastije i da svetim mestima treba upravljati u interesu čitavog muslimanskog ummeta.
Sukob je dostigao vrhunac tokom hadža 1987. godine.
Iranski hodočasnici organizovali su protest, nakon čega je došlo do krvavog sukoba sa saudijskim snagama.
Poginulo je više od 400 ljudi, među njima gotovo 300 Iranaca.
Teheran je posle toga dodatno pojačao zahteve da se upravljanje svetim mestima internacionalizuje.
Ali Hamenei je i decenijama kasnije ponavljao da Meka i Medina pripadaju svim muslimanima, a ne jednoj državi.
Ideja međunarodne uprave nikada nije nestala
Slične ideje pojavljivale su se i van Irana.
Pojedini turski autori i verski krugovi predlagali su model po kojem bi Meka dobila poseban status nalik Vatikanu, dok bi upravljanje bilo povereno telu Organizacije islamske saradnje.
Takav predlog za Saudijsku Arabiju bio bi politički gotovo neprihvatljiv.
Saudijski kralj nosi titulu Čuvara dve svete džamije, a kontrola nad Mekom i Medinom jedan je od najvažnijih izvora verskog legitimiteta monarhije.
Gubitak ekskluzivnog starateljstva zato ne bi bio samo administrativna promena, već udar na samu političku arhitekturu saudijske države.
Jedan dron, mnogo stariji spor
Današnji sukob oko Meke vodi se u drugačijem tehnološkom okruženju, ali je politička suština poznata.
Saudijska Arabija tvrdi da je sprečila napad Huta na najsvetiji grad islama. Huti tvrde da Meka nije bila meta.
Iza njih stoji širi regionalni sukob u kojem Rijad ima podršku SAD i zapadnih saveznika, dok se Huti oslanjaju prvenstveno na Iran.
Optužba za napad zato ne nosi samo vojnu težinu.
Ona udara direktno na verski legitimitet protivnika i istovremeno vraća u prvi plan pitanje koje nikada nije potpuno zatvoreno: da li Mekom i Medinom treba da upravlja država na čijoj se teritoriji nalaze ili zajednica kojoj ta mesta verski pripadaju.
