Američki programi lovaca nove generacije ulaze u fazu u kojoj tehničke karakteristike aviona više nisu jedino pitanje. Pentagon sada mora da procenjuje koliko projekata njegova industrijska baza zaista može da iznese istovremeno.
Problem se ne rešava prostim povećanjem budžeta. Razvoj borbenog aviona šeste generacije zahteva veoma uzak krug stručnjaka, specijalizovane proizvodne kapacitete i godine rada koje se ne mogu kupiti preko noći. Ratno vazduhoplovstvo i Ratna mornarica SAD pritom imaju različite zahteve i svaki rod želi sopstveni avion.
Takva situacija prvi put ozbiljno stavlja na probu granice američkog sistema koji je decenijama mogao da vodi više skupih programa paralelno. Odluke donesene tokom pripreme budžeta za 2026. pokazale su da Pentagon više ne smatra da se svaki projekat može razvijati punom brzinom. Kongres je pokušao da promeni taj račun dodatnim novcem. Industrijski problem je, međutim, ostao. Poređenje sa Kinom dodatno pojačava pritisak na Vašington.
F/A-XX skoro pa završio na klupi
Pentagon je tokom planiranja budžeta za fiskalnu 2026. godinu odlučio da prednost da F-47 Ratnog vazduhoplovstva, dok je razvoj F/A-XX Ratne mornarice praktično usporen. Za mornarički program bila su predviđena ograničena sredstva dovoljna da se projekat ne ugasi, ali ne i da napreduje tempom prvobitno planiranim za lovac koji treba da nasledi postojeće palubne avione.
Obrazloženje Pentagona bilo je neuobičajeno otvoreno. Sjedinjene Države nemaju neograničen broj specijalizovanih inženjera niti dovoljno industrijskih resursa da dva potpuno odvojena programa šeste generacije istovremeno guraju kroz najzahtevnije razvojne faze.
F-47 je već dobio status prioritetnog programa i ulazi u period u kojem razvoj zahteva sve veći broj ljudi, testiranja i proizvodnih resursa. Kongres se usprotivio praktičnom zamrzavanju F/A-XX i obezbedio dodatni novac kako bi Ratna mornarica nastavila program. Time je rešen problem finansiranja, ali ne i pitanje ko će oba aviona projektovati, testirati i kasnije proizvoditi.
Vajt: Kao prvo, nedostaju ljudi
General Dejl R. Vajt, direktor za ključne velike sisteme naoružanja u Ratnom vazduhoplovstvu SAD, kao prvo ograničenje nije izdvojio novac, već stručni kadar.
„Zapravo, radi se o sposobnosti upravljanja ukupnim resursima, pri čemu su na prvom mestu ljudski resursi“, rekao je Vajt.
Kod programa ove složenosti nije dovoljan veliki ukupan broj zaposlenih. Potrebni su inženjeri sa iskustvom u oblastima poput stelt konstrukcije, aerodinamike, pogonskih sistema, senzora, softvera i integracije naoružanja, a isti profili potrebni su na više najskupljih američkih vojnih projekata.
Drugo ograničenje pojavljuje se kada razvoj počne da prelazi prema proizvodnji.
„Kao drugo, kada se pređe na temu proizvodnje, pitanje je da li imamo dovoljno kapaciteta da proizvodimo tom brzinom?“, rekao je Vajt.
Njegova izjava direktno otvara pitanje da li američka industrija može da pretvori više paralelnih razvojnih programa u velike proizvodne serije bez usporavanja jednog od njih.
Problem zahvata više američkih programa
Vajt je naglasio da ograničenja nisu specifična samo za F-47 i F/A-XX.
„To vidimo kod više platformi“, rekao je, navodeći da Ministarstvo odbrane zbog toga mora da pravi kompromise između različitih programa.
Američka odbrambena industrija istovremeno razvija nove avione, motore, rakete, senzore i druge sisteme koji koriste iste kompanije, podizvođače i visokospecijalizovane stručnjake.
Takva struktura postaje posebno opterećena kada nekoliko velikih projekata istovremeno stigne do faze u kojoj više nije dovoljno projektovati prototip, već treba uspostaviti proizvodne linije i stabilan lanac dobavljača.
F-47 i F/A-XX tako postaju samo najvidljiviji primer mnogo šireg problema o kojem Pentagon sada govori otvoreno.
Kina već testira dva potpuno različita lovca
Američka situacija dolazi u trenutku kada kineske kompanije Čengdu i Šenjang već vode dva zasebna programa lovaca nove generacije kroz letna ispitivanja započeta 2024. godine. Pritom, ne radi se o dve varijante istog projekta.
Jedna kineska konstrukcija razvijena je kao izuzetno velika borbena letelica sa naglaskom na veliki dolet i unutrašnju nosivost, nezvanično nazvana J-36. Drugi avion, nezvanično J-50, predstavlja odvojen projekat sa potpuno drugačijom konfiguracijom i zahtevima.
Kineska industrija paralelno sa novim lovcima nastavlja serijsku proizvodnju dva različita tipa lovaca pete generacije.
SAD trenutno serijski proizvode jedan tip lovca pete generacije, F-35, dok njihov prioritetni projekat šeste generacije još nije započeo letna ispitivanja u okviru sadašnje razvojne faze. F-47 bi prema planu trebalo prvi put da poleti do 2028. godine.
Sa druge strane, kineske konstrukcije u vazduhu još od 2024. godine imaju višegodišnju prednost u prikupljanju podataka, promenama konstrukcije i ispitivanju sistema tokom leta.
F/A-XX pokazuje gde se pojavljuje granica
Ratna mornarica SAD nije ostala bez F/A-XX zato što joj takav avion nije potreban, već zato što je Pentagon procenio da paralelno ubrzavanje dva programa može da preoptereti raspoložive resurse.
Tu se vidi razlika između finansijske mogućnosti da se program odobri i industrijske mogućnosti da se on sprovede. Dodatna sredstva Kongresa mogu da sačuvaju F/A-XX od gašenja, ali ne stvaraju trenutno nove projektantske timove, proizvodne hale i mrežu kvalifikovanih dobavljača.
Sličan problem postaje još ozbiljniji kada dva programa traže slične tehnologije u približno isto vreme, jer prioritet jednog automatski utiče na tempo drugog. Kod F/A-XX Pentagon je već jednom pokušao da reši taj sukob usporavanjem mornaričkog projekta.
Izbor proizvođača je trebalo da bude završen u avgustu ove godine, rok je probijen, a sada Pentagon, prema Rojtersu, već sedi na odluci koju još nije objavio. Podsetimo, u finalu su ostali Boeing i Northrop Grumman, dok je Lockheed Martin još ranije ispao iz konkurencije.
F-47 za sada ostaje na planiranom kursu
Šira zabrinutost zbog industrijske baze nije, prema Vajtu, dovela do problema u samom programu F-47. On je naveo da je višegodišnji rad na sazrevanju tehnologije i smanjenju rizika omogućio programu da u razvoj uđe sa značajnom početnom prednošću.
„Kao što znate, dugogodišnji rad na sazrevanju tehnologije i smanjenju rizika pružio nam je ogromnu početnu prednost na ovom programu“, rekao je Vajt.
Prema njegovim rečima, planirani raspored za sada nije ugrožen.
„Izuzetno sam ponosan na ono što je tim postigao i na ono što nastavlja da radi svakog dana. I dalje smo čvrsto na putu da ostvarimo cilj i izvedemo let tokom mandata ove administracije. Dakle, trenutno ne vidimo nikakve prepreke pred sobom.“
