F-16 je projektovan kao lovac koji protivniku ne mora da priđe dovoljno blizu da bi pilot video metu golim okom. Radari, rakete srednjeg dometa i infracrveno vođeni projektili decenijama su razvijani upravo da bi se borba vodila pre nego što protivnički avion ili drugi vazdušni cilj stigne neposredno pred nos lovca.
Ukrajinski piloti sada sve češće rade suprotno. Razlog nije neka nova taktička inovacija, već mnogo jednostavniji problem: raketa nema dovoljno. F-16 zato mora da prilazi dronovima i drugim vazdušnim ciljevima toliko blizu da ih napada svojim ugrađenim topom M61A1 Vulkan kalibra 20 mm.
Takav način presretanja jeste moguć i već je više puta korišćen. Međutim, potpuno menja rizik misije. Lovac koji ispaljuje raketu može da ostane na znatno većem odstojanju. Pilot koji želi da upotrebi top mora da priđe cilju na nekoliko stotina metara, pronađe odgovarajući ugao napada i vodi računa o delovima oborenog cilja.
Rakete se troše na dronove i krstareće projektile
Ukrajinska flota F-16 prvenstveno se koristi za protivvazdušne zadatke, posebno za presretanje ruskih krstarećih raketa i bespilotnih letelica. Za tu namenu avioni su iz više zemalja NATO-a dobili rakete AIM-9 Sidewinder kratkog dometa i AIM-120 AMRAAM srednjeg dometa, kao i povoljnije APKWS II od SAD.
AIM-120 omogućava napad na znatno većoj udaljenosti uz radarsko navođenje, dok AIM-9 koristi infracrvenu glavu za samonavođenje. Tehnički podaci ukazuju da raketa APKWS II košta približno 30.000 dolara, dok rakete AIM-9 ili AIM-120 imaju cenu veću od 450.000, pa i preko milion dolara po komadu za AIM-120 AMRAAM.
Ako se uzme u obzir da ruski dronovi imaju procenjenu cenu proizvodnje od 15.000-20.000 dolara na više, u zavisnosti od verzije, jedino upotreba APKWS II teoretski uspostavlja bolji ekonomski balans u odnosu troškova. Ipak, taj odnos dodatno komplikuju dronovi-mamci Gerbera od šperploče, koji dodatno zasićuju odbranu.
Problem nastaje kada takvo oružje mora redovno da se troši na veliki broj dolazećih ciljeva. Rakete vazduh-vazduh nisu projektovane kao jeftina municija za masovno obaranje dronova. Njihova proizvodnja zahteva vreme, a iste zalihe potrebne su američkim i evropskim vazduhoplovstvima.
Svaki talas desetina ili stotina vazdušnih ciljeva zato dodatno opterećuje ograničene ukrajinske rezerve.
M61 Vulkan vraća lovca u neposrednu blizinu cilja
F-16 poseduje šestocevni rotacioni top M61A1 Vulkan kalibra 20 mm. Oružje ima veoma visoku brzinu paljbe i prvobitno je zamišljeno kao poslednje sredstvo za blisku vazdušnu borbu, kao i za napade na pojedine kopnene ciljeve.
Protiv relativno sporih dronova top može biti veoma efikasan. Cena municije je takođe neuporedivo manja od cene vođene rakete.
Finansijska računica ipak nije jedini faktor. Pilot mora da dovede avion veoma blizu cilja, što kod dronova napunjenih eksplozivom nosi dodatni rizik.
Pogođena bespilotna letelica ne nestaje. Njeni delovi nastavljaju da se kreću kroz vazduh i mogu pogoditi lovac koji leti neposredno iza nje. Kod krstarećih raketa i mlaznih dronova problem je još izraženiji zbog njihove veće brzine.
Nedostatak nije ograničen na avijaciju
Ukrajinski problem sa municijom PVO mnogo je širi od raketa koje nose F-16. Kijev se već duže žali na nedostatak presretača za sisteme Patriot, posebno onih namenjenih obaranju balističkih raketa.
Isti pritisak postoji i kod drugih sistema protivvazdušne odbrane.
Zapadne države zato moraju istovremeno da održavaju sopstvene zalihe, snabdevaju Ukrajinu i povećavaju proizvodnju municije čija godišnja potrošnja pre rata nije planirana za sukob ovakvog intenziteta i dužine.
F-16 tu samo pokazuje isti problem na drugoj visini.
Polovni avioni zavise od novih raketa
Ukrajina je F-16 dobila iz evropskih zemalja koje su svoje starije verzije postepeno povlačile iz upotrebe. Sami avioni potiču iz konstrukcione generacije davno razvijene tokom Hladnog rata, ali njihova današnja borbena vrednost u velikoj meri zavisi od modernizovane elektronike, radara i savremenog naoružanja koje nose.
Bez dovoljnog broja raketa taj odnos se menja. F-16 ostaje sposoban da leti, otkriva cilj i presreće ga, ali pilot mora da nadoknadi nedostatak vođenog oružja približavanjem i upotrebom topa.
Takva situacija posebno pokazuje koliko je pogrešno borbenu sposobnost vazduhoplovstva meriti samo brojem aviona. Lovac bez odgovarajuće municije nije ista borbena platforma kao identičan avion sa punim izborom raketa.
Ukrajinski F-16 sada upravo na tome daju praktičnu demonstraciju: tehnologija koja je decenijama razvijana da pilota drži što dalje od cilja mora da ustupi mesto topu kada skladište raketa počne da se prazni.
