Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo izgubilo je 29. jula još jedan američki lovac F-16 tokom borbene misije presretanja ruskih vazdušnih ciljeva. Komanda Vazduhoplovstva saopštila je da je kontakt sa avionom nestao dok je delovao na jednom od pravaca fronta. Prema preliminarnom ukrajinskom izveštaju, na letelici se dogodila „vanredna situacija“, zbog koje je pilot morao da se katapultira.
Potraga je uspešno završena, pilot je pronađen i prebačen u zdravstvenu ustanovu radi pregleda. Njegov život nije ugrožen, dok na zemlji nisu prijavljene žrtve niti oštećenja infrastrukture. Mesto pada nije objavljeno, a na terenu rade istražitelji, vojni stručnjaci i posebna komisija koja treba da utvrdi uzrok gubitka.
Ruski izvori tvrde da kvar nije bio slučajan i da je F-16 stradao tokom susreta sa dronom Geranj, verovatno usled pogotka, sudara ili prolaska kroz njegove ostatke. Pojedini kanali otišli su korak dalje, navodeći da je avion naišao na posebno prilagođeni Geranj naoružan raketom za napad na vazdušne ciljeve. Ukrajinska strana takav scenario ponovo nije potvrdila, već ponavlja priču o vanrednoj situaciji tokom borbenog leta.
Peti priznati gubitak, najmanje šesti prema brojnim izvorima
Nova nesreća predstavlja peti gubitak F-16 koji su javno priznale ukrajinske vlasti od dolaska prvih aviona tokom leta 2024. godine.
Prvi je izgubljen 26. avgusta 2024. tokom odbijanja velikog ruskog raketnog i dronskog napada. Tridesetogodišnji pilot Aleksej Mes poginuo je nakon što je kontakt sa avionom nestao dok se približavao sledećem cilju. Pojedini ukrajinski poslanici kasnije su tvrdili da je avion mogao biti greškom pogođen sistemom Patriot, dok zvanična istraga nije javno ponudila konačan odgovor i verovatno nikad ni neće.
Drugi priznati F-16 izgubljen je 12. aprila 2025, kada je tokom borbene misije poginuo dvadesetšestogodišnji pilot Pavlo Ivanov. Ukrajina ni tada nije objavila sve okolnosti njegovog pada, dok je rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo da je avion oboren.
Treći gubitak dogodio se 16. maja 2025. tokom noćnog presretanja ruskih dronova. Pilot je, prema ukrajinskom saopštenju, prethodno uništio tri vazdušna cilja, a zatim iz avionskog topa napao četvrti. Na avionu je i tada nastala „vanredna situacija“. Pilot je uspeo da usmeri F-16 dalje od naseljenog mesta i katapultira se.
Četvrti avion pao je 29. juna 2025. tokom jednog od najvećih kombinovanih ruskih udara. Tridesetdvogodišnji pilot Maksim Ustimenko poginuo je nakon što je njegov F-16 oštećen tokom presretanja raketa i dronova.
Pad od 29. jula 2026. zato je peti zvanično priznati gubitak. Računica da je reč o najmanje šestom avionu zasniva se na izveštajima o još jednom F-16 koji je navodno ranije oboren ili uništen na zemlji, ali taj slučaj Kijev nije uneo u svoj javni bilans.
Javni podaci o isporukama takođe nikada nisu bili potpuni. Holandija je namenila Ukrajini 24 aviona, dok je Danska obećala 19 i tokom 2025. godine „završavala isporuku preostalih letelica“. Norveških šest aviona još nije bilo stiglo do proleća 2026, dok je Belgija tek najavila sedam letelica za ovu godinu, od kojih su četiri namenjene za rezervne delove, a samo tri za operativnu upotrebu.
Gruba računica zasnovana na 43 holandska i danska aviona, bez kasnijih belgijskih isporuka, ostavlja maksimalnih 38 F-16 nakon pet priznatih gubitaka. Uračunavanje još nepriznatih uništenih aviona spustilo bi taj broj dodatno. Takođe, borbeno raspoloživa flota je manja, jer deo aviona mora biti na redovnom održavanju, remontu, obuci ili služiti kao izvor rezervnih delova.
Geranj odavno nije samo kamikaza dron
Ukrajinski F-16 se u većini slučajeva ne šalju duboko prema liniji fronta, gde bi bili izloženi ruskim lovcima Su-35, raketama veoma velikog dometa i slojevitoj protivvazdušnoj odbrani. Njihov glavni posao postalo je presretanje krstarećih raketa i dronova iznad ukrajinske pozadine.
Takva upotreba potpuno smanjuje rizik od klasične vazdušne borbe, ali stvara novi problem. Piloti moraju da prilaze sporim Geranima na maloj udaljenosti kako bi pokušali da ih obore jeftinijim raketama kratkog dometa ili još povoljnijom municijom iz avionskog topa u cilju manjeg rasipanja novca poreskih obvezika na Zapadu. Zaista, direktan prolazak kroz oblak fragmenata i eksploziju bojeve glave može ozbiljno oštetiti usisnik vazduha, motor, kabinu ili upravljačke površine F-16.
Naoružani Geranj odavno nije samo eksperimentalna pretnja. Rusija je još prošle godine počela da koristi i verzije Geranja namenjene napadu na ukrajinske helikoptere i avione koji nastoje da ih presreću. Ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila je podatke o Geranju-2 serije E sa ugrađenim prenosivim sistemom Verba.
Zabeležene su i varijante sa sovjetskom infracrveno vođenom raketom vazduh-vazduh R-60. Već početkom februara 2026. godine oboren je ukrajinski helikopter Mi-24 upravo raketom R-60 lansiranom sa Geranj drona. Ukrajinska 11. brigada armijske avijacije „Herson“ potvrdila je gubitak helikoptera i čitave posade tokom borbenog zadatka, ali nije saopštila uzrok pada.
Takva kombinacija ne pretvara spori dron u lovca. Geran ima ograničenu brzinu, nosivost i manevarske sposobnosti, dok raketa zahteva povoljan položaj i zahvat toplotnog odraza cilja. Sama pojava naoružanih dronova ipak prisiljava ukrajinske pilote da Geran više ne posmatraju kao potpuno pasivnu metu.
Dakle, zaista postoji mogućnost da je upravo jedna od tih varijanti odgovorna za najnoviji pad F-16. Druga mogućnost je sudar sa samim dronom ili njegovim ostacima nakon pogotka iz avionskog topa, scenario koji je već pominjan kod ranijih ukrajinskih gubitaka tokom noćnog presretanja.
Komisija na mestu pada sada prikuplja ostatke aviona, podatke iz sistema letelice i informacije sa zemaljskih radara. Ukrajinsko saopštenje nije navelo koliko je ciljeva pilot napao pre nego što je kontakt sa F-16 nestao.
