Ukrajina je na izložbi MSPO u poljskom Kjelcu predstavila samohodnu lansirnu jedinicu sistema Koral, koji se opisuje kao domaće sredstvo za presretanje aviona i balističkih ciljeva.
Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da je reč o novom ukrajinskom sistemu PVO. Ipak to nije slučaj.
Koral se u ukrajinskim razvojnim programima pojavljuje još 2016. godine, a njegovo ime, izgled i osnovni koncept javnosti su poznati najmanje pet godina.
Novo je nešto drugo: prvi put je prikazana konkretna samohodna lansirna jedinica, dok je sama raketa u međuvremenu toliko porasla da više nije slična maketi koju je KB Luč pokazivao 2021. godine.
Koral je prvobitno bio brodska raketa
Razvojno-konstruktorski rad na Koralu počeo je 2016. kao projekat rakete za brodski sistem PVO.
Konstruktorski biro Luč, najpoznatiji široj javnosti po protivbrodskoj raketi Neptun, je zatim koncept proširio na univerzalnu raketu koja bi mogla da se koristi sa kopnenih i pomorskih lansera, a razmatrana je čak i avionska verzija klase vazduh-vazduh.
Puna maketa predstavljena je na izložbi „Oružje i bezbednost 2021“. Tada je Koral imao deklarisanu masu oko 300 kg, bojnu glavu od 25 kg, dužinu 4,33 metra i maksimalni prečnik 260 mm.
Domet koji je sam KB Luč tada navodio bio je oko 30 km, odnosno 30-40 km u zavisnosti od konfiguracije, uz visinu dejstva oko 10 km.
Generalni konstruktor Oleg Korosteljov procenjivao je da je tehnička osnova projekta završena približno 70 odsto. Pet godina kasnije, nema javnih podataka koji bi potvrdili da je Koral uveden u operativnu upotrebu.
Nova raketa je znatno veća
Primerak prikazan 2026. godine više nije isti projektil po dimenzijama. Nova verzija ima masu od oko 450 kg, od čega 36 kg otpada na bojnu glavu. Dužina je povećana na 4,8 metara, maksimalni prečnik na 300 mm, raspon krila na 835 mm, a upravljačkih površina na 685 mm.
Navođenje kombinuje inercijalni sistem, radio-korekciju i aktivnu radarsku glavu za samonavođenje.
Proizvođač ga sada predstavlja kao projektil za uništavanje vazdušnih i balističkih ciljeva, uz mogućnost dejstva protiv radarski uočljivih kopnenih i površinskih meta.
Lanser je postavljen na češku Tatru T-815-7 u konfiguraciji 8×8, šasiju koju ukrajinska vojna industrija već koristi za više raketnih sistema.
Odakle onda priča o dometu preko 100 kilometara?
Tu se nalazi i zanimljiv deo priče. KB Luč 2021. nije razvijao samo Koral, već čitavu porodicu sistema PVO.
RK-10 trebalo je da pokrije najkraće domete, Koral zonu od približno 30-40 km, dok je poseban projekat SD-300 bio namenjen ciljevima na udaljenosti preko 100 km. SD-300 je koristio deo tehnologija razvijenih za rakete Vilha i takođe je bio projekat KB Luč.
Zato kasnije izjave ukrajinskih zvaničnika o domaćem sistemu „tipa Koral“ sa dometom preko 100 kilometara ne mogu automatski da se prenesu na originalnu raketu Koral iz 2021. godine.
Postojao je i potpuno odvojen Kilčenj KB Južno, zamišljen kao mnogo teži sistem velikog dometa, sa deklarisanom mogućnošću dejstva na aerodinamičke ciljeve do 280 km.
U okviru procesa potrage za rešenjima problema akutnog nedostatka presretača na Zapadu, američki portal TWZ je pisao da bi raketa PVO sistema „Koral“ možda mogla biti kompatibilna sa lanserima S-300, pa čak i Patriot.
Tri različita programa vremenom su u medijskim tekstovima počela da se mešaju. MSPO 2026 nije predstavljanje potpuno novog ukrajinskog sistema PVO. Projekat koji postoji deset godina ponovo pojavio u izmenjenom obliku, ovog puta sa prvi put javno prikazanim samohodnim lanserom.
Najvažniji podatak i dalje nedostaje: sadašnji stvarni domet nove, 50 odsto teže rakete nije objavljen, niti postoje javno dostupni rezultati ispitivanja koji bi pokazali kakve balističke ciljeve Koral može da presretne.
