Rusija je navodno prvi put dobila jednu od najtežih severnokorejskih taktičkih balističkih raketa, Hvasong-11C, koja se van Severne Koreje često vodi pod oznakom KN-30. Tvrdnju je iznela Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine, prema kojoj su se ove rakete pojavile u ruskim zalihama zajedno sa ranije korišćenim KN-23 i KN-24.
Kijev procenjuje da je Rusija do jula raspolagala sa približno 50 severnokorejskih raketa ova tri tipa. Oko 90 severnokorejskih vojnika navodno je stiglo u Voronješku oblast, gde bi mogli da opslužuju do šest lansirnih sistema. Rusko Ministarstvo odbrane nije javno iznosilo podatke o eventualnoj isporuci KN-30, dok Moskva i Pjongjang detalje vojne saradnje uglavnom ne objavljuju.
Sama pojava Hvasong-11C bila bi značajna zato što ovaj projektil nije samo još jedna varijanta već korišćene porodice KN-23. Severna Koreja ga je razvijala upravo oko mnogo veće bojeve glave, uz zadržavanje mobilnosti, čvrstog goriva i specifične putanje leta.
Pjongjang je još pre pet godina javno demonstrirao karakteristike koje ga čine znatno drugačijim od klasičnog Iskandera. Ukoliko su podaci GUR-a tačni, ukrajinsko ratište moglo bi postati prvo mesto na kojem će ova teška verzija biti proverena u stvarnim borbenim uslovima.
Najnovija tvrdnja predstavlja nastavak ranijih ukrajinskih izveštaja. GUR je 5. avgusta naveo da je Pjongjang već poslao oko 40 raketa KN-23 i KN-24, dok je u Voronješkoj oblasti planirano formiranje severnokorejske raketne jedinice sa šest lansera i ukupno do 120 raketa. Tada KN-30 još nije bila navedena među već isporučenim projektilima.
KN-30 je nastala kao mnogo teža grana porodice Hvasong-11
Hvasong-11C prvi put je javno prikazana tokom vojne parade u Pjongjangu u januaru 2021. godine. Već spolja je bilo jasno da se ne radi o standardnom KN-23: raketa je bila duža, imala je izmenjen prednji deo i nalazila se na većem petoosovinskom transporteru-lanseru.
Pravo objašnjenje stiglo je 25. marta iste godine. Severnokorejska Akademija odbrambenih nauka lansirala je dve nove taktičke balističke rakete. Prema tadašnjem saopštenju KCNA, projektil je koristio osnovne tehnologije prethodno razvijene taktičke rakete, ali je njegova bojeva glava povećana na čak 2,5 tone.
Pjongjang je naveo da su obe rakete pogodile cilj udaljen 600 kilometara. Tokom testa potvrđen je i unapređeni motor na čvrsto gorivo, kao i ono što su severnokorejski konstruktori opisali kao nisku klizeću putanju sa ponovnim podizanjem projektila tokom leta.
Takva putanja je važnija od same maksimalne brzine. Za razliku od klasične balističke rakete koja većim delom prati relativno predvidljivu paraboličnu putanju, Hvasong-11 porodica može da menja visinu i putanju tokom leta. Time se otežava računanje tačke presretanja i smanjuje vreme koje PVO ima za reakciju.
Zanimljivo je da je južnokorejska vojska prvobitno procenila domet tog testa na oko 450 kilometara, ali je mesec dana kasnije svoju procenu promenila na približno 600 kilometara, odnosno praktično prihvatila broj koji je prvobitno objavio Pjongjang. Kao razlog početne greške navedena je praznina u radarskoj pokrivenosti izazvana zakrivljenošću Zemlje i neobičnom putanjom rakete.
Dve i po tone potpuno menjaju vrstu ciljeva
Najzanimljivija karakteristika KN-30 nije domet već masa bojeve glave. Klasične taktičke balističke rakete uglavnom prave kompromis između dometa i količine eksploziva koju nose. Bojeva glava od 2,5 tone predstavlja sasvim drugačiju kategoriju udara od projektila sa nekoliko stotina kilograma eksploziva.
Takva raketa posebno je pogodna za velike i čvrste ciljeve: utvrđene komandne centre, skladišta, aerodromsku infrastrukturu, industrijska postrojenja i druge objekte kod kojih jedan pogodak mora da izazove veliko fizičko razaranje.
Upravo zato je u ruskim vojnim komentarima nakon pojavljivanja najnovijih informacija posebno pomenuta mogućnost upotrebe protiv velikih infrastrukturnih objekata poput mostova.
Domet se, naravno, menja sa masom bojeve glave. Za konfiguraciju od 2,5 tone Pjongjang je demonstrirao let od 600 kilometara, dok se za druge konfiguracije pojavljuju procene većeg dometa, približno 800 do 900 kilometara.
Hvasong-11C dobila još težu sestru sa bojevom glavom od 4,5 tone
Severnokorejski razvoj se nije zaustavio na 2,5 tone. Pjongjang je u julu 2024. objavio test nove varijante označene Hvasongpho-11C-4.5, odnosno Hvasong-11C-4.5. Sama oznaka otkriva ključnu razliku: raketa je projektovana za “supertešku” konvencionalnu bojevu glavu mase čak 4,5 tona.
Tokom julskog testa korišćena je teška simulirana bojeva glava, a proveravana je stabilnost leta na maksimalnoj udaljenosti od 500 kilometara i minimalnoj od 90 kilometara. Informaciju je objavila kineska Sinhua prenoseći podatke severnokorejske KCNA.
Još ozbiljnija provera usledila je 18. septembra 2024. godine. Hvasong-11C-4.5 tada je lansirana sa stvarnom superteškom konvencionalnom bojevom glavom od 4,5 tone prema cilju na udaljenosti od 320 kilometara. Severna Koreja je navela da su testirani preciznost pogotka i razorna moć same bojeve glave.
U pitanju je velika razlika u odnosu na tvrdnju da je “bilo izveštaja” o mogućoj bojevoj glavi od 4,5 tone. Pjongjang je takvu raketu javno imenovao i najmanje dva puta objavio njena ispitivanja.
Da li je upravo ta najteža verzija ušla u serijsku proizvodnju i da li je eventualno stigla u Rusiju, iz sadašnjih podataka GUR-a se ne može zaključiti. Ukrajinska služba govori o KN-30 odnosno Hvasong-11C, dok je Hvasong-11C-4.5 zasebno označena teška varijanta iste razvojne linije.
Do šest lansera i severnokorejske posade u Rusiji
Još zanimljiviji deo ukrajinskih tvrdnji jeste prisustvo severnokorejskog osoblja. GUR je početkom avgusta naveo da bi oko 90 pripadnika severnokorejskih raketnih jedinica trebalo da bude raspoređeno u sastavu ruske 112. raketne brigade u Voronješkoj oblasti. Ukrajinska služba tada je govorila o šest lansera i planiranom arsenalu od čak 120 severnokorejskih raketa.
Prema istom izvoru, Severna Koreja je između 2023. i 2025. Rusiji već isporučila oko 150 balističkih raketa.
Najnovija informacija sada toj slici dodaje KN-30. Ranije severnokorejske KN-23 i KN-24 već su pominjane u vezi sa ruskim napadima na Ukrajinu, dok bi dolazak Hvasong-11C označio prelazak na projektil sa znatno težom bojevom glavom.
Vojna saradnja dve zemlje u međuvremenu ima i formalnu političku osnovu kroz Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji predviđa uzajamnu pomoć u slučaju oružanog napada. Ruska strana zato nema poseban razlog da javno objavljuje broj, tip ili raspored severnokorejskih raketa koje eventualno dobija, dok Kijev ima očigledan razlog da što detaljnije prati njihovo pojavljivanje.
Posebno zato što KN-30 nije projektil koji je nastao juče. Pjongjang je još 2021. demonstrirao 2,5 tone na 600 kilometara, a tri godine kasnije istu razvojnu liniju doveo je do Hvasong-11C-4.5 sa bojevom glavom od čak 4,5 tone. Ukoliko se KN-30 zaista sada nalazi u Voronješkoj oblasti, sledeći podatak koji će biti mnogo važniji od obaveštajnih procena biće prvi zabeleženi borbeni let ove rakete.
Licno nemam nista protiv sve da je to i istina. A ukrima se moze posavetovati sledece- ne trazite vraga, jer cete ga obavezno i dobiti, nemate nikakve zastite ni od ruskih raketnih napada, bolje cutite.
Nesrecni Zapad i njihova sluga Ukrajina jos uvek naivno fantaziraju da u realnom ratu mogu pobediti sa pomocu medija.