Severnokorejski KN-23 postao precizniji u Ukrajini: raketa nalik Iskanderu pogađa sa greškom do 5 metara

Severnokorejska taktička balistička raketa KN-23, poznata i kao Hvasong-11A, prema navodima više ukrajinskih izvora pokazuje znatno bolju preciznost nego ranije. Na ukrajinskom ratištu sada se pominje kružna verovatna greška od svega 1 do 5 metara, što ovaj sistem pomera iz kategorije masovnog balističkog oružja u zonu vrlo preciznih udara po tačkasto izabranim ciljevima.

KN-23 je prvi put potvrđeno intenzivno korišćen u rusko-ukrajinskom ratu u januaru 2024. godine. Od tada se koristi kao dopuna ruskom sistemu Iskander-M, čime je Severna Koreja dobila ono što većini proizvođača oružja nedostaje: realno borbeno testiranje na ratištu visokog intenziteta.

Poboljšanje preciznosti može biti rezultat dva paralelna procesa. Prvi je povratna informacija sa fronta, odnosno analiza od strane ruskih stručnjaka stvarnih pogodaka, promašaja, ponašanja rakete u letu i reakcije protivvazdušne odbrane. Drugi je tehnološki napredak u samoj Severnoj Koreji, čiji je odbrambeni sektor dobio snažan podsticaj kroz izvoz u Rusiju i novac koji se vraća u proizvodnju, razvoj i modernizaciju.

Severnokorejski odgovor na Iskander

KN-23 ima niz vidljivih sličnosti sa ruskim Iskanderom-M. To je otvorilo prostor za pretpostavke da je severnokorejski program mogao imati korist od transfera tehnologije, konsultacija ili drugih oblika ruske podrške. Međutim, razvoj KN-23 otišao je u pravcu koji se ne može svesti samo na kopiranje.

Severnokorejski program se u nekim aspektima pokazao širim i fleksibilnijim od ruskog pandana. Pjongjang je proizveo veći broj varijanti i prilagodio raketu za lansiranje sa mnogo raznovrsnijih vozila. To je važan detalj, jer pokazuje da Severna Koreja ne posmatra KN-23 kao jedan zatvoren sistem, već kao porodicu oružja koja se širi po dometu, bojevoj glavi, lansirnim platformama i ulozi na ratištu.

Istraživačka služba Kongresa SAD još nakon ulaska sistema u upotrebu ocenila je da KN-23 predstavlja „najznačajniji napredak“ Severne Koreje u oblasti taktičkog oružja. U izveštaju je posebno istaknuto da je raketa primećena kako izvodi složene manevre u završnoj fazi leta, namenjene zbunjivanju protivničkih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Lakši pandan, KN-24, takođe je privukao pažnju zbog sposobnosti navođenja i manevrisanja u letu radi preciznog udara. Time Severna Koreja ne razvija samo rakete koje lete daleko, već sisteme koji pokušavaju da prežive susret sa modernom odbranom i pogode cilj sa što manjim odstupanjem.

Hvasong-11Ma i severnokorejski skok ka hipersoničnom klizanju

U oktobru 2025. godine severnokorejski odbrambeni sektor predstavio je naslednika KN-23, označenog kao Hwasong-11Ma. Reč je o sistemu koji koristi hipersonično klizno telo koje stvara uzgon i ima male kontrolne površine. Prema dostupnim opisima, to je jedan od najambicioznijih pravaca razvoja severnokorejskog taktičkog raketnog oružja.

Novi sistem na prvi pogled zadržava isti transporter-montažer-lanser kao KN-23, kao i sličan donji deo rakete. Razlika je u gornjem segmentu, gde se nalazi klizno vozilo koje bi trebalo da se odvoji blizu vrha faze pojačanja. Posle toga bi nastavilo let drugačijom putanjom, uz mogućnost manevrisanja i teže predvidivog prilaska cilju.

Rusija za sada nije predstavila uporedivo složen taktički tip rakete te kategorije. Upravo zato je Hwasong-11Ma važan signal: Severna Koreja ne ostaje samo na proizvodnji konvencionalnih balističkih sistema, već pokušava da u taktičku klasu uvede elemente hipersoničnog klizanja.

Za Južnu Koreju i zapadne planere, KN-23 je već predstavljao problem zbog sposobnosti da izbegne otkrivanje i presretanje od strane sistema protivraketne odbrane AEGIS, koje su isporučile Sjedinjene Države. Varijanta sa hipersoničnim kliznim vozilom trebalo bi da bude još složeniji cilj, jer kombinuje brzinu, manevrisanje i nepredvidljiviju putanju.

KN-23B: veća raketa za veće ciljeve

Među razvijenim varijantama, KN-23B zauzima posebno mesto. To je veća verzija sa produženim dometom i znatno uvećanom bojevom glavom od 2.500 kilograma. Prvi put je testirana 25. marta 2021. godine.

Zbog većih dimenzija, KN-23B koristi transportni lanser sa deset točkova, za razliku od originalnog KN-23, koji koristi lanser sa osam točkova. Ta razlika nije samo tehnička fusnota. Veća raketa znači veću bojevu glavu, veći domet i sposobnost udara po tvrđim, većim ili bolje zaštićenim ciljevima.

Upravo te osobine verovatno objašnjavaju zašto se ova varijanta smatra vrednom na ukrajinskom ratištu. U ratu u kojem se stalno gađaju skladišta, komandna mesta, položaji protivvazdušne odbrane, logističke tačke i infrastruktura, raketa sa velikom bojevom glavom i sve boljom preciznošću ima ozbiljnu praktičnu vrednost.

Severna Koreja kao oslonac ruskog artiljerijskog i raketnog rata

Uloga Severne Koreje u ruskom ratnom naporu nije ograničena samo na balističke rakete. Delimično kao posledica naglog smanjenja ruskog odbrambenog sektora i kopnenih snaga posle raspada Sovjetskog Saveza, ruska vojska se u pojedinim segmentima pokazala zavisnom od spoljne dopune, naročito kada je rat prerastao u dugotrajno iscrpljivanje.

Istraga Rojtersa objavljena u aprilu 2025. godine navela je da su se mnoge ruske artiljerijske jedinice gotovo potpuno oslanjale na municiju iz Severne Koreje. Prema tim nalazima, najmanje šest ruskih artiljerijskih jedinica dobijalo je između 50 i 100 procenata svoje municije iz te zemlje.

To otkriva mnogo širu sliku od same rakete KN-23. Severna Koreja je za Rusiju postala izvor masovne municije, ali i partner čiji se sistemi sada proveravaju u realnom ratu. Za Pjongjang je to prilika da zaradi, unapredi proizvodnju, dobije borbene podatke i pokaže da njegova vojna industrija više nije samo tema propagandnih parada.

Za Moskvu, KN-23 i severnokorejska municija predstavljaju način da se rastereti domaća proizvodnja, popune zalihe i održi pritisak na ukrajinskom frontu. Za Severnu Koreju, ukrajinsko ratište je laboratorija u kojoj se njene rakete ne ocenjuju na poligonu, već protiv stvarne protivvazdušne odbrane, realnih ciljeva i neprijatelja koji svaki pogodak analizira.

Poboljšanje preciznosti KN-23 zato nije samo tehnički detalj već signal da se severnokorejsko raketno oružje razvija kroz rat, novac i povratne informacije sa fronta. Sistem koji je nekada posmatran kao severnokorejska verzija Iskandera sada dobija sopstveni profil: više varijanti, veće bojeve glave, manevrisanje, mogući hipersonični naslednik i sve ozbiljnija preciznost na terenu.