Američki vojno-transportni avion C-17 Globemaster III morao je da prekine let ka Antarktiku i vrati se na Novi Zeland nakon upozorenja o planiranoj ruskoj raketno-svemirskoj aktivnosti u području Južnog okeana. Avion je 18. avgusta poleteo iz Krajstčerča i krenuo prema američkim istraživačkim bazama na Antarktiku, ali je misija završena mnogo ranije nego što je planirano.
Razlog nije bio kvar na avionu niti problem sa vremenom, već vazduhoplovno upozorenje o aktivnosti koja je mogla predstavljati opasnost za letelice na toj ruti. Informaciju je novozelandskim vlastima prosledila ruska državna organizacija nadležna za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
Novi Zeland je zatim izdao odgovarajuće upozorenje pilotima, nakon čega je američka posada procenila da nastavak leta nije opravdan. C-17 se okrenuo iznad okeana i vratio na aerodrom sa kojeg je poleteo. Čitav let trajao je približno dva i po sata. Sam događaj pokazuje koliko i rutinska vojna logistička misija može postati komplikovana kada prolazi preko jednog od najudaljenijih vazdušnih prostora na planeti.
Zapadni izveštaji opisuju razlog za upozorenje prilično neodređenim izrazom svemirska aktivnost potencijalno opasna za avijaciju. Kasnije je novozelandska Uprava za civilno vazduhoplovstvo pojasnila da se radilo o unapred planiranom ruskom raketnom lansiranju i mogućim opasnostima koje ono može predstavljati za međunarodni vazdušni prostor.
C-17 proveo dva i po sata u vazduhu
Američki avion leteo je pod pozivnim znakom ICE28. Prema podacima praćenja leta koje prenose izvori iz vazduhoplovstva, C-17 je poleteo iz Krajstčerča oko 9 časova po lokalnom vremenu i nastavio prema jugu, u pravcu Antarktika.
Nakon prijema upozorenja, avion je promenio kurs. U Krajstčerč se vratio neposredno pre 11.30, što znači da je u vazduhu proveo oko dva i po sata.
Nije bilo vanrednog sletanja niti tehničkog problema na samom avionu. Posada je jednostavno odustala od nastavka misije nakon što je procenjeno da bi planirana raketna aktivnost mogla predstavljati rizik na delu planirane rute.
Takva odluka u ovom delu sveta ima dodatnu težinu. Letovi između Novog Zelanda i Antarktika prolaze kroz ogromna prostranstva okeana, sa veoma malo alternativnih aerodroma i gotovo nikakvom mogućnošću brzog preusmeravanja na drugu kopnenu destinaciju.
Kada avion jednom nastavi duboko prema jugu, izbor rezervnih opcija postaje veoma ograničen.
Rusija unapred obavestila Novi Zeland
Zanimljiv detalj u ovom događaju jeste način na koji je upozorenje stiglo do američke posade.
Ruske vazduhoplovne vlasti unapred su obavestile novozelandske kolege o planiranoj raketnoj aktivnosti. Novozelandska Uprava za civilno vazduhoplovstvo zatim je izdala NOTAM, standardno vazduhoplovno obaveštenje kojim se piloti i operateri upozoravaju na privremene opasnosti ili ograničenja u vazdušnom prostoru.
U ovom slučaju nije prijavljeno da je ruska raketa neočekivano ušla u putanju američkog aviona niti da je bilo neposrednog susreta dve strane. Radilo se o preventivnoj reakciji na najavljenu aktivnost. Prvobitna formulacija u zapadnim medijima o “svemirskoj aktivnosti” verovatno je doprinela utisku misterioznog događaja jer nije odmah bilo jasno da li se upozorenje odnosi na lansiranje rakete, pad delova rakete, povratak nekog objekta kroz atmosferu ili drugu vrstu aktivnosti.
Novozelandske vlasti nisu objavile tačan tip ruske rakete, ali dostupni podaci ukazuju da se verovatno nije radilo o testiranju borbene rakete. U istom periodu Rusija je sa kosmodroma Pleseck pripremala lansiranje lake rakete-nosača Kosmos 2555 (MKA-R) Angara-1.2 sa poverljivim vojnim teretom.
Specijalizovani izvori su još 10. avgusta taj let uneli u raspored upravo na osnovu vazduhoplovnih upozorenja o mogućem padu raketnih delova. Zbog toga je moguće da je upravo planirano lansiranje Angare-1.2 bilo ‘svemirska aktivnost’ zbog koje se američki C-17 vratio u Krajstčerč.
Ogroman vazdušni prostor južno od Novog Zelanda
Upozorenje se odnosilo na deo Okeanskog regiona letnih informacija Novog Zelanda, ogromno područje koje obuhvata približno 30 miliona kvadratnih kilometara iznad Tihog i Južnog okeana. Reč je o jednom od najpraznijih i najizolovanijih prostora na Zemlji, gde se udaljenosti ne mere desetinama ili stotinama, već hiljadama kilometara.
Da bi se razumela razmera ovog područja, dovoljno je pogledati prema Point Nemu, tački u južnom Pacifiku koja se smatra najudaljenijom lokacijom od bilo kog kopna na planeti. Najbliže ostrvo ili obala udaljeni su oko 2.690 kilometara u svakom pravcu. Toliko je izolovana da se, kada Međunarodna svemirska stanica prođe iznad nje na visini od oko 420 kilometara, astronauti u orbiti nalaze fizički šest puta bliže toj tački nego bilo koji čovek na kopnu.
Kontrola kod tako udaljenih područja znatno se razlikuje od upravljanja vazdušnim saobraćajem iznad kontinentalne Evrope ili Severne Amerike. Razdaljine su enormne, radarska pokrivenost ograničena, a veliki deo komunikacije i praćenja oslanja se na satelitske i proceduralne sisteme.
Svaka planirana raketna ili svemirska aktivnost zato zahteva precizno definisanje potencijalno opasnih zona. Poseban problem predstavljaju stepeni raketnih sistema koji se nakon lansiranja vraćaju kroz atmosferu i padaju u unapred određene oblasti okeana.
Čak i kada je verovatnoća neposrednog susreta sa civilnim ili vojnim avionom veoma mala, operateri mogu odlučiti da izbegnu čitavu zonu dok upozorenje ne istekne.
Let bio deo američke antarktičke logistike
C-17 nije leteo ka Antarktiku zbog borbene misije. Let je bio deo sezonske američke logističke operacije kojom se na kontinent prevoze istraživači, oprema, hrana i drugi materijal potreban za funkcionisanje antarktičkih stanica.
Krajstčerč predstavlja jednu od glavnih polaznih tačaka za američke letove prema Antarktiku. Američko ratno vazduhoplovstvo svake godine obavlja seriju ovakvih misija, posebno u periodima pripreme za početak intenzivnije letnje istraživačke sezone na južnoj hemisferi.
Ovoga puta, međutim, logistička ruta ukrstila se sa planiranom ruskom raketno-svemirskom aktivnošću nekoliko hiljada kilometara od glavnih vojnih područja u kojima se dve države svakodnevno susreću.
Bez incidenta, ali sa neobičnim završetkom
Ipak, tek na kraju cele priče pojavljuje se detalj koji prilično menja utisak koji ostavlja formulacija o “misterioznoj svemirskoj aktivnosti” zbog koje je američki avion morao da se vrati. Ruske vazduhoplovne vlasti nisu iznenada zatvorile prostor niti su tokom leta C-17 pokrenule nenajavljenu aktivnost. Moskva je danima unapred obavestila Novi Zeland o planiranom raketno-svemirskom lansiranju i mogućoj zoni pada delova rakete, nakon čega je novozelandska CAA izdala standardni NOTAM.
Još zanimljivije, samo upozorenje nije predstavljalo zabranu letenja kroz tu oblast. Novozelandske vlasti su navele da operatori sami procenjuju rizik i odlučuju da li će kroz označeni prostor poslati avion. Drugim rečima, ruska strana je svoju aktivnost najavila, Novi Zeland je upozorenje prosledio, a američko ratno vazduhoplovstvo je ipak poslalo C-17 iz Krajstčerča prema Antarktiku, da bi ga nakon više od dva sata leta vratilo na polazni aerodrom.
Ukoliko između poletanja i okretanja aviona nije došlo do neke nove promene parametara upozorenja, pravo pitanje glasi zašto je američki ICE28 uopšte poleteo na rutu za koju je rizik već bio poznat. “Misteriozna svemirska aktivnost” tako na kraju izgleda mnogo manje misteriozno od odluke američkog planiranja leta.
