Ruski lovački avion Su-35S izveo je neuobičajenu misiju iznad severoistočne Ukrajine, u trenutku kada se sve više pažnje usmerava na stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i sposobnost ruske avijacije da deluje bliže neprijateljskim sistemima nego ranije.
Prema dostupnim navodima, ruski višenamenski lovac ušao je u vazdušni prostor pod kontrolom Ukrajine iznad Sumske oblasti, preleteo područje u blizini grada Uhroidi i lansirao vođenu raketu H-59/69 prema cilju u okolini grada Sumija. Nakon izvršene misije avion se vratio u ruski vazdušni prostor u oblasti Kurska.
Ukoliko se ovi navodi potvrde, događaj bi predstavljao značajno odstupanje od obrazaca koji su obeležili veći deo sukoba. Ruski taktički avioni poslednjih godina uglavnom su izbegavali dublje prodiranje iznad ukrajinske teritorije, oslanjajući se na lansiranje raketa i kliznih bombi sa distance, izvan dometa najvećeg broja ukrajinskih sistema PVO.
Pojava Su-35S bliže ukrajinskoj vazdušnoj odbrani zato otvara pitanje da li Moskva procenjuje da se odnos rizika promenio i da li rusko vazduhoplovstvo pokušava da pronađe nove načine za korišćenje svoje avijacije.
Su-35S kao alat za ispitivanje ukrajinske odbrane
Su-35S spada među najnaprednije ruske lovce četvrte generacije. Za razliku od klasičnih zadataka presretanja ili pratnje, njegova kombinacija senzora, elektronske zaštite i velikog borbenog potencijala omogućava mu da obavlja i složenije misije u blizini protivničke zone dejstva.
Avion je opremljen radarom Irbis-E velike snage, jednim od najmoćnijih radarskih sistema ugrađenih na lovačke avione, kao i dodatnim sistemima za elektronsko izviđanje i ometanje. Takva kombinacija omogućava pilotu da ranije otkrije pretnje, proceni situaciju i pokuša da smanji verovatnoću uspešnog dejstva neprijateljske PVO.
Upravo zbog tih karakteristika Su-35S je pogodna platforma za misije u kojima se proverava reakcija protivnika. Rusija ima veći broj ovih aviona u operativnoj upotrebi, zbog čega bi njihovo korišćenje u rizičnijim zadacima predstavljalo manji gubitak nego angažovanje ograničenijeg broja naprednijih aviona poput Su-57.
Su-57 je do sada bio jedini ruski lovac za koji postoje javno dostupni podaci o složenijim misijama u blizini ukrajinske protivvazdušne odbrane. Njegove stelt karakteristike i napredni senzorski sistemi daju mu veću sposobnost preživljavanja u takvom okruženju.
Zašto bi Rusija rizikovala prodor lovca iznad Ukrajine
Najzanimljiviji deo ovog događaja nije samo lansiranje rakete, već sama putanja aviona. Za klasičan udar na udaljeni cilj nije bilo potrebno da Su-35S ulazi u ukrajinski vazdušni prostor, što otvara mogućnost da misija nije imala samo udarnu funkciju.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je let poslužio kao test ukrajinske protivvazdušne odbrane. Prodor ograničene dubine mogao je da pruži informacije o tome koliko brzo reaguju radari, koliko brzo se aktiviraju raketne baterije i gde postoje praznine u sistemu osmatranja.
Savremena protivvazdušna odbrana nije samo pitanje broja raketa. Ona zavisi od povezanosti radara, komandnih centara, vremena reakcije i sposobnosti da se brzo proceni da li je određeni cilj vredan potrošnje skupog presretača.
Za rusku avijaciju posebno je važno da utvrdi gde se nalaze aktivne baterije i koje oblasti imaju slabiju zaštitu. Za Ukrajinu je problem što mora da rasporedi ograničene resurse na ogromnoj teritoriji.
Patriot postao ključni oslonac ukrajinske PVO
Ukrajinska protivvazdušna odbrana poslednjih godina prolazi kroz složen proces. Sovjetski sistemi S-300 činili su osnovu njene dugometne zaštite, ali su tokom rata pretrpeli gubitke i zahtevaju stalno održavanje i dopunu raketa.
Zbog toga su zapadni sistemi, posebno američki MIM-104 Patriot sa raketama PAC-2 i PAC-3, postali najvažniji deo ukrajinske odbrane protiv balističkih raketa i aviona na većim udaljenostima.
Međutim, Patriot nije sistem koji može pokriti celu državu. Broj baterija i presretača je ograničen, dok su same rakete izuzetno skupe i zahtevne za proizvodnju. Svako masovno korišćenje tih sistema protiv različitih vazdušnih pretnji postavlja pitanje dugoročne održivosti zaliha.
Pojedini analitičari zato smatraju da ruska avijacija sve pažljivije procenjuje trenutke kada može da prihvati veći rizik. Ukoliko Moskva proceni da su određene oblasti slabije zaštićene, mogla bi češće pokušavati kratkotrajne prodore ili složenije vazdušne misije.
Sumska oblast postaje važna tačka vazdušnog nadmetanja
Sumska oblast ima poseban značaj zbog geografskog položaja. Granica sa ruskom Kurskom oblašću omogućava ruskim avionima da brzo priđu zoni operacija i isto tako brzo se povuku iza sopstvenog sistema zaštite.
Za razliku od dubokih udara prema unutrašnjosti Ukrajine, operacije uz granicu omogućavaju ruskoj avijaciji da koristi kraće vreme leta, podršku sopstvenih radara i veću blizinu aerodroma.
Ukrajina se zbog toga suočava sa teškim zadatkom. Potpuna zaštita severoistočne granice zahtevala bi veliki broj radara, lansera i dovoljne količine presretača, što je teško postići čak i uz zapadnu pomoć.
Rusija bi takvu situaciju mogla pokušati da iskoristi promenom pravaca prilaza, vremena napada i visine leta, tražeći trenutke kada određeni deo ukrajinske odbrane nije optimalno raspoređen.
Eventualni prodor Su-35S zato nije samo priča o jednom letu jednog aviona. On predstavlja deo šire borbe za informacije, u kojoj obe strane pokušavaju da otkriju koliko je protivnik zaista sposoban da reaguje kada se promeni obrazac dejstva.
Ukoliko rusko vazduhoplovstvo zaista počne češće da prihvata rizik bližeg delovanja, to bi moglo označiti novu fazu u odnosu između ruske taktičke avijacije i ukrajinske protivvazdušne odbrane.
