Sistemi protivvazdušne odbrane Pancir-S1 ponovo su bili u centru pažnje tokom intenzivnih vežbi srpske 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane. Posade ruskih sistema kratkog dometa obučavale su se za brzo zauzimanje vatrenih položaja, prelazak iz marševskog u borbeni režim i ponovno premeštanje nakon izvršenja zadataka.
U savremenom ratovanju mobilnost više nije samo prednost, već jedan od ključnih uslova preživljavanja protivvazdušne odbrane. Sistem koji uspešno obori neprijateljski cilj, ali ostane predugo na istom položaju, može brzo postati nova meta.
Vežbe srpskih jedinica pokazuju da se pažnja sve više usmerava na realne zahteve modernog bojišta, gde dronovi, krstareće rakete i druga sredstva napada niskih visina menjaju način na koji se organizuje zaštita važnih objekata i jedinica.
Pancir-S1 upravo je razvijen za takvo okruženje, gde je potrebno kombinovati brzo reagovanje, sopstvenu pokretljivost i mogućnost borbe protiv velikog broja različitih vazdušnih ciljeva.
Sistem Pancir-S1 u sastavu srpske PVO
Bataljon 250. raketne brigade PVO tokom obuke je uvežbavao postupke koji predstavljaju osnovu rada mobilnih protivvazdušnih jedinica: kretanje do određenog položaja, pripremu za dejstvo, otkrivanje i praćenje ciljeva, lansiranje naoružanja i brzo napuštanje položaja.
Takav način rada poznat je kao princip „dejstvuj i promeni položaj“. Njegova suština je da jedinica ne ostaje dugo na mestu sa kojeg je otkrila svoju aktivnost. Nakon uključivanja radara, lansiranja raketa ili otvaranja vatre, protivnik može pokušati da odredi lokaciju sistema i izvrši protivudar artiljerijom, raketama, dronovima ili drugim sredstvima.
Zbog toga moderna protivvazdušna odbrana više nije samo pitanje dometa rakete i snage radara. Jednako važni postaju vreme potrebno za postavljanje sistema, brzina reakcije posade i sposobnost da se položaj promeni pre nego što neprijatelj izvrši napad.
Pancir-S1 kombinuje dve vrste naoružanja
Ruski sistem Pancir-S1 projektovan je kao mobilni kompleks za zaštitu vojnih jedinica i važnih objekata na malim i srednjim visinama. Njegova glavna karakteristika jeste kombinacija raketnog i topovskog naoružanja na jednoj platformi.
Sistem raspolaže raketama zemlja-vazduh namenjenim dejstvu na ciljeve na većim udaljenostima, dok dva automatska topa kalibra 30 mm omogućavaju borbu protiv ciljeva na kraćim rastojanjima.
Ovakva kombinacija posebno je značajna u vremenu kada su male bespilotne letelice postale jedno od najčešćih sredstava izviđanja i napada. Upotreba skupe rakete protiv malog drona često nije ekonomski opravdana, pa topovsko naoružanje daje mogućnost jeftinijeg odgovora na deo pretnji.
Pancir može da deluje protiv različitih ciljeva, uključujući avione, helikoptere, krstareće rakete, vođene bombe i bespilotne letelice. Radar i elektrooptički senzori omogućavaju otkrivanje i praćenje ciljeva, dok posada bira najpogodnije sredstvo dejstva u zavisnosti od vrste i udaljenosti pretnje.
Rat dronova promenio ulogu sistema kratkog dometa
Iskustva iz svih savremenih sukoba pokazala su da čak i najnapredniji sistemi protivvazdušne odbrane moraju da računaju na veliki broj jeftinih bespilotnih letelica. Male letelice mogu da služe za izviđanje, navođenje drugih sredstava ili direktne napade na položaje.
Zbog toga sistemi kratkog dometa ponovo dobijaju veliki značaj. Njihova uloga više nije samo zaštita od aviona i helikoptera, već i stvaranje poslednjeg sloja odbrane oko važnih objekata i jedinica.
Pancir-S1 je upravo namenjen toj ulozi. Njegova vrednost nije samo u sposobnosti da obori cilj, već i u činjenici da može da bude raspoređen relativno blizu jedinica koje štiti, brzo promeni položaj i reaguje na različite vrste pretnji.
Srbija gradi slojevitu PVO mrežu
Nabavka sistema Pancir-S1 deo je šireg procesa modernizacije srpske protivvazdušne odbrane. Sistem kratkog dometa predstavlja donji sloj zaštite u strukturi koja uključuje i kineski raketni sistem zemlja-vazduh FK-3, odnosno HQ-22, namenjen dejstvu na većim udaljenostima.
Takva organizacija omogućava da različiti sistemi pokrivaju različite nivoe pretnji. Pancir je namenjen neposrednoj zaštiti i borbi protiv ciljeva na manjim visinama, dok sistemi poput HQ-22 obezbeđuju širi prostor dejstva protiv složenijih ciljeva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u junu najavio i nabavku kineskog raketnog sistema HQ-9, koji bi trebalo da predstavlja najviši sloj buduće mreže protivvazdušne odbrane Srbije.
U takvoj konfiguraciji HQ-9 bi imao ulogu sistema dugog dometa, HQ-22 srednjeg dometa, dok bi Pancir-S1 predstavljao pokretni zaštitni sloj za najosetljivije zone i jedinice.
Vežbe 250. raketne brigade zato nisu samo rutinska obuka posada. One pokazuju kako se protivvazdušna odbrana prilagođava novom obliku vazdušnog rata, u kojem brzina premeštanja, zaštita od dronova i sposobnost preživljavanja na bojištu postaju jednako važni kao i sam domet rakete.
Za Srbiju, koja poslednjih godina kombinuje ruske i kineske sisteme PVO, cilj je stvaranje višeslojne mreže u kojoj različite platforme pokrivaju različite vrste opasnosti. Pancir-S1 u toj strukturi nije najdalekometniji sistem, ali predstavlja element koji treba da zaštiti ono što se nalazi najbliže liniji potencijalnog udara.
