Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna planove za nabavku kineskih raketnih sistema zemlja-vazduh dugog dometa HQ-9. Ako se ta nabavka realizuje, biće to najveći iskorak srpske protivvazdušne odbrane još od uvođenja kineskog FK-3, odnosno izvozne verzije sistema HQ-22, u naoružanje Vojske Srbije.
HQ-9 je vodeći kineski višenamenski sistem protivvazduhoplovne odbrane velikog dometa. Po ulozi se najčešće poredi sa ruskim S-300 i S-400, iako je razvijan u kineskom industrijskom, radarskom i komandnom okruženju. Za Srbiju bi njegova nabavka značila ulazak u kategoriju odbrane koju do sada nije imala: stvarni dugometni sloj PVO, namenjen zaštiti šire teritorije, ključnih gradova, industrijskih centara, vojnih baza i komandnih tačaka.
Do sada je srpska protivvazdušna odbrana poslednjih godina građena stepenasto. Kratki sloj čine kineski HQ-17AE, ruski Pancir-S i drugi sistemi za zaštitu trupa i važnih tačaka. Srednji i deo dugog sloja pokriva FK-3. Modernizovani S-125 i dalje postoji u strukturi, ali je to sistem sovjetskog porekla, ograničene mobilnosti i drugačije generacije. HQ-9 bi bio prvi ozbiljan pokušaj da se iznad svega toga postavi viši, teritorijalni kišobran.
Od FK-3 do HQ-9: kineska linija postaje kičma PVO Srbije
Srbija je još 2020. ugovorila kupovinu kineskog FK-3. Prva baterija dopremljena je u aprilu 2022. transportnim avionima Y-20, a ubrzo zatim sistem je i javno prikazan. Kasnije su usledile dodatne nabavke, uz plan da se FK-3 koristi za pokrivanje velikih gradova i privredno-industrijskih centara poput Beograda, Novog Sada i Niša.
FK-3, izvozna verzija HQ-22, postao je okosnica nove srpske PVO. Namenjen je presretanju aviona, krstarećih raketa, taktičkih raketa vazduh-zemlja, teških helikoptera i bespilotnih letelica. U odnosu na nasleđene sisteme, doneo je modernije radare, mobilnost i mogućnost rada u savremenijem komandnom okruženju.
Na tehničkom zboru u Kruševcu 2024. javno je prikazan i HQ-17AE, kineski sistem kratkog dometa za sve vremenske uslove, namenjen zaštiti jedinica i objekata na daljinama do 15 kilometara i visinama do osam kilometara. Sistem može istovremeno da gađa četiri cilja, a tipična baterija uključuje komandno vozilo, lansirna vozila, vozila za pretovar i logističku podršku.
HQ-17AE je kineski naslednik filozofije sistema Tor, ali u savremenoj točkaškoj konfiguraciji 6×6, sa sposobnošću dejstva protiv precizno navođene municije, krstarećih raketa, vođenih bombi, raketa vazduh-zemlja, aviona, helikoptera i dronova. Srbija ga je nabavila preko kineske kompanije China Precision Machinery Import-Export Corporation, u trenutku kada ruski Pancir S1M zbog rata u Ukrajini nije mogao da bude isporučen.
U tom nizu HQ-9 ne bi bio izolovana kupovina, već nastavak već vidljivog pravca: srpska PVO se sve više oslanja na kineske sisteme, jer oni nude modernu tehnologiju, brzu isporuku, manju političku cenu od ruskih sistema i već postojeću kompatibilnost sa onim što je Beograd nabavio prethodnih godina.
Zašto nije kupljen S-400
Srbija je ranije ozbiljno razmatrala ruske sisteme velikog dometa, pre svega S-300PMU-2 i S-400. Ruski bataljon S-400 bio je raspoređen u Srbiji u oktobru 2019. godine tokom vežbi, što je tada široko tumačeno kao način da se srpske snage upoznaju sa njegovim mogućnostima.
S-400 je za Beograd bio logična želja. Srbija je 1999. godine bila izložena NATO agresiji i bombardovanju, a upravo je pitanje zaštite vazdušnog prostora ostalo jedna od najvećih strateških trauma i slabosti. Sistem takvog dometa imao bi veliki vojni i politički značaj.
Problem je bila cena koja nije bila samo finansijska. Zapadni pritisak, uključujući pretnje sankcijama, bio je jedan od glavnih razloga zbog kojih Srbija nije nastavila ka nabavci S-400, uprkos ruskim ponudama fleksibilnih uslova plaćanja.
Kineski HQ-9 sada otvara drugačiji put. On omogućava da se deo sposobnosti koje je Srbija tražila kroz ruski S-400 dobije uz manji rizik od direktnog sankcionog udara. NATO države imaju razvijen mehanizam pritiska na izvoz ruskog oružja, dok ekvivalentan režim prema kineskom oružju nije jednako institucionalizovan.
To ne znači da će nabavka HQ-9 proći bez političkih reakcija. Zapad pažljivo prati svaku kinesku isporuku Srbiji, naročito posle FK-3, HQ-17AE i raketa CM-400AKG. Razlika je u tome što kineski pravac Beogradu ostavlja više manevarskog prostora nego direktna kupovina najpoznatijih ruskih sistema u trenutku otvorenog rata Rusije i NATO-a preko Ukrajine.
Šta HQ-9 donosi u odnosu na postojeću PVO
HQ-9, odnosno „Crvena zastava 9“, u NATO kodifikaciji CH-SA-9, predstavlja kineski sistem dugog dometa sposoban za protivvazduhoplovnu i protivraketnu ulogu. Razvoj programa počeo je još sedamdesetih godina, dok je puna razrada usledila kasnije, pod uticajem kineskog iskustva sa sovjetskim i ruskim sistemima porodice S-300.
Prema dostupnim podacima, raketa je duga oko 6,8 metara, mase približno dve tone, sa bojevom glavom od oko 180 kilograma. Maksimalna brzina prelazi četiri maha. Operativni domet zavisi od verzije i najčešće se navodi od 120 do više od 200 kilometara, dok se za modernizovane varijante pominju i veće vrednosti. Plafon dejstva u pojedinim procenama ide do 50 kilometara.
Sistem koristi kombinaciju inercijalnog navođenja, korekcija u srednjem delu putanje i radarskog samonavođenja u završnoj fazi. Kod modernijih varijanti pominju se unapređeni radari, elektronika, otpornost na ometanje i bolja sposobnost praćenja više ciljeva.
Za Srbiju je ključna njegova mobilnost. Lanseri, radari, komandna vozila i prateća oprema montirani su na kamione, što omogućava premeštanje posle dejstva. U okruženju u kojem bi potencijalni protivnik raspolagao satelitima, izviđačkim avionima, dronovima, elektronskim izviđanjem i preciznim oružjem, statična PVO je previše ranjiva. Mobilan sistem može da promeni položaj, sakrije se, koristi mamce i smanji šansu za uništenje u prvom talasu udara.
Kineska elektronika kao glavni argument
Jedan od razloga zbog kojih se HQ-9 sve češće pominje kao ozbiljna opcija jeste kineski napredak u elektronici, radarima i obradi podataka. Rusija i dalje ima snažnu raketnu školu, naročito u oblasti velikih dometa i brzih presretača, ali Kina je poslednjih godina izgradila ogromnu industrijsku prednost u elektronici, senzorima, komponentama, proizvodnji i digitalnoj integraciji.
Upravo zato se u delu analiza tvrdi da HQ-9 u pojedinim segmentima može imati moderniju elektroniku i senzore od ruskih sistema, uključujući S-400. Takve ocene treba uzeti oprezno, jer borbena vrednost sistema ne zavisi samo od hardvera, već od obuke posada, integracije, radarske slike, komandne mreže i taktičke upotrebe.
U srpskom slučaju, prednost kineskog sistema nije samo u njegovim deklarisanim karakteristikama. Prednost je u tome što se uklapa u već započet kineski lanac nabavki: FK-3, HQ-17AE, moguće dodatne baterije, kineske rakete za MiG-29 i sve veća tehnička povezanost sa kineskom odbrambenom industrijom.
Kosovo, NATO i potreba za asimetričnom odbranom
Srbija ne gradi PVO u praznom prostoru. Kontinuirane tenzije oko Kosova, koje većina članica NATO-a priznaje kao nezavisnu državu i podržava politički i vojno, ostaju jedan od glavnih bezbednosnih razloga za jačanje odbrane. U pozadini je i iskustvo 1999. godine, kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju upravo kako bi sproveo kosovsku secesiju.
Za Srbiju je problem što ne može da gradi vojnu ravnotežu klasičnim pariranjem NATO-u. Ne može imati avijaciju, satelite, tankere, leteće radare i udarne kapacitete uporedive sa Alijansom. Zato je realna strategija asimetrična: učiniti svaki napad skupljim, rizičnijim i politički komplikovanijim.
HQ-9 bi u tom smislu bio sredstvo odvraćanja. Ne bi mogao da garantuje neprobojno nebo, jer takva zaštita ne postoji, ali bi promenio računicu svakog planera koji razmatra vazdušnu kampanju. Avioni, krstareće rakete, dronovi, leteći radari i platforme za elektronsko ratovanje morali bi da računaju sa većim dometom srpske PVO.
Posebno je važna kombinacija sa FK-3 i HQ-17AE. Dugometni sistem tera protivnika da deluje opreznije i dalje od ciljeva. Srednji sloj zatvara prostor oko gradova i infrastrukture. Kratki sloj štiti trupe, baze i same baterije od dronova, krstarećih raketa i preciznog oružja. To je logika slojevite odbrane koju Srbija pokušava da izgradi poslednjih godina.
CM-400AKG i kineski paket za Srbiju
Najava HQ-9 ne dolazi sama. Srbija je već ušla u novu fazu vojne saradnje sa Kinom i kroz vazduhoplovno naoružanje. U martu su objavljene slike srpskog MiG-29 sa kineskim raketama CM-400AKG, koje je Beograd kupio za svoje ratno vazduhoplovstvo.
CM-400AKG je raketa vazduh-zemlja velike brzine, namenjena napadima na ciljeve velike vrednosti na kopnu i moru. Prema podacima proizvođača, može dostići brzine od 4,5 do 5,5 maha, mada deo analitičara smatra da se takve brzine ostvaruju samo u određenim fazama leta. Raketa koristi polubalistički profil, motor na čvrsto gorivo, kombinaciju inercijalnog navođenja, satelitske korekcije i završnog radarskog ili infracrvenog samonavođenja.
Teži oko 900 kilograma, sa bojevom glavom od oko 200 kilograma, a domet se procenjuje od 100 do 240 kilometara, zavisno od profila lansiranja. Može da gađa radare, komandne centre, vojne baze, položaje PVO i ratne brodove.
Ako se potvrdi puna integracija CM-400AKG na srpske MiG-29, to znači da je Srbija dobila udarnu sposobnost koju ranije nije imala. Lovci koji su uglavnom posmatrani kao platforme za vazdušnu borbu i dežurstvo sada dobijaju mogućnost brzog udara po ciljevima na velikoj udaljenosti.
U kombinaciji sa HQ-9, slika postaje jasnija: Beograd ne kupuje samo pojedinačne sisteme, već pokušava da poveže kinesku PVO, udarne rakete i moguće buduće avione u širu arhitekturu odvraćanja.
JF-17, J-10C i budućnost posle MiG-29
Srpski MiG-29 ne mogu trajati beskonačno. Njihova modernizacija i integracija novog naoružanja produžavaju upotrebljivost, ali dugoročno će morati da budu zamenjeni. U javnim analizama kao moguće kineske opcije pominju se JF-17 Block 3 i J-10C.
JF-17 Block 3 bio bi povoljnija i politički jednostavnija opcija, sa modernom avionikom, radarom sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom i kineskim raketama. J-10C bio bi mnogo ozbiljniji lovac, skuplji, sposobniji i bliži kategoriji savremenih višenamenskih aviona srednje klase.
Srbija je već ugovorila francuske Rafale, što znači da se buduće ratno vazduhoplovstvo neće nužno oslanjati samo na jedan pravac. Ipak, kineska oprema ostaje privlačna jer nudi visok odnos cene i sposobnosti, manju političku zavisnost od zapadnih dozvola za upotrebu i već otvorene logističke kanale.
Zapadno oružje često dolazi sa političkim ograničenjima, režimima izvozne kontrole i pitanjem da li će u krizi biti moguće koristiti sve sposobnosti bez saglasnosti proizvođača. Kinesko oružje Beogradu nudi veći stepen autonomije, makar uz rizik dodatnog političkog pritiska sa Zapada.
HQ-9 nije čarobni štit
Nabavka HQ-9, ako se realizuje, ne bi značila da Srbija dobija neprobojnu odbranu. Primeri iz poslednjih ratova pokazuju da savršena PVO ne postoji. Izrael i SAD nisu uspeli da spreče svaki iranski projektil i dron. Ruski sistemi u Ukrajini takođe nisu neprobojni. Zapadni sistemi poput Patriota pokazuju realne sposobnosti, ali i ograničenja kada su izloženi masovnim, kombinovanim udarima.
HQ-9 je ozbiljan sistem, ali nije nepobediv. Njegova efikasnost zavisi od rasporeda, radarske mreže, obučenosti posada, elektronske zaštite, maskiranja, mobilnosti, broja baterija i integracije sa drugim slojevima. Sistem dugog dometa koji stoji sam i statično može biti otkriven i gađan. Sistem koji se kreće, koristi mamce, radi sa drugim radarima i ima zaštitu kratkog dometa postaje mnogo teži cilj.
U Pakistanu i Iranu HQ-9 se posmatra kao sistem koji menja lokalnu računicu, ali ni tamo nije bez kontroverzi. Tokom kratkog pakistansko-indijskog sukoba u maju 2025. pojavile su se suprotstavljene tvrdnje o njegovoj efikasnosti, uključujući tvrdnje o obaranju indijskih aviona i zapadne tvrdnje da se sistem nije pokazao dovoljno uspešnim. Takvi podaci nisu zvanično potvrđeni i ostaju deo informacionog rata.
Kada smo kod informacionog rata, zapadni izvori takođe tvrde da bi američki avion za elektronsko ratovanje EA-18G Growler mogao da ugrozi HQ-9B u slučaju vazdušne kampanje. To nije dokaz da je sistem slab, već podsetnik da se svaka savremena PVO mora posmatrati kao deo šire mreže, ne kao samostalna „superraketa“.
Srbija između Kine, Rusije i Zapada
Kineski HQ-9 bi Srbiji doneo sposobnost koju ruski S-400 politički nije mogao da donese bez ogromne cene. Beograd se poslednjih godina sve više oslanja na kineska rešenja upravo zato što ona popunjavaju rupe koje Zapad ne želi da popuni bez uslova, a Rusija zbog rata i sankcija sve teže može brzo da isporučuje.
Kina dobija pouzdanog korisnika u Evropi, realne podatke o upotrebi sistema u drugačijem okruženju i politički signal da može da prodre na tržište koje je decenijama bilo pod pritiskom NATO i ruskog nasleđa. Srbija dobija slojevitu PVO, udarne rakete za MiG-29 i mogućnost da u budućnosti bira između više izvora.
Najava HQ-9 zato nije samo vest o jednoj bateriji ili jednom ugovoru. Ona se nadovezuje na FK-3, HQ-17AE i CM-400AKG, i pokazuje da se srpska modernizacija sve više kreće kineskom linijom: od kratkog dometa, preko srednjeg sloja, do dugometnog sistema koji bi prvi put ozbiljno promenio sliku neba iznad Srbije.
Jel to znači i da u Budapest spremaju apartmane a u Srb vikendice kad počne bežanija kao za vreme bombardovanja?
Ovde sve junačine od 13-15 godina koji ne podkežu vojnom pozivu….zato ne drobite gluposti pošto niste probali kako pliva podrum kao čamac na Tisi…poz iz EU
Ja čekam granice iz Jalte!!!
Нема од тога ништа.Купити се неће.Али можете замислити да се купи, санкције без даљњег, крај, гашење светла у овој земљи.
Ko se za Kinezom jos usrecio?
Ko ne zna Kinezi u Kini su isti k’o i oni nasi Kinezi iz kineskih trznih centara.
A u slucaju ne d’o Bog rata, kojim marsutom cemo dovoziti nove rakete za te sisteme?
Pa istom marsutom kojom bi se dovozilo rusko naoruzanje.
Za pare se uvek nadje marsuta, to vidimo iz poslednjih ratova. Ni sankcije ne pomazu, sverc je bog rata.
Bacanje novca,,Ameri pogodise sve i Ruske i Iranske PVO susteme,ali Yu ofjcirsja droga jos deluje u Srbiji Droga zvana bacanje novca na PVo i Avione.jb te se bo lr. Snici .A mene plhackaju yu oficiri.
Kako to mislite “Beograd nije imao”?
Valjda Srbija nikad nije imala, nije samo Beograd Srbija.
Na šta bi ličilo su napisali Srbija dva puta u naslovu? Mare vidi se da si načitan.
Čista politička kupovina. Sistem se pokazao kao izuzetno loš. Ipak je to kineski proizvod. Ali vrhunski politički potez. Miloš Obrenović 2.0.
opsta situacija ,a i ,,ljubav ,,engleza, amerikanaca i nemaca prema srbima, namece ozbiljno verovanje da samo cekaju ,ponovo, neki izgovor da nas napadnu ,dovrse zapoceto 1999, a ujedno skinu sramotu, zaste svoju bolesnu hegemonisticku zelju. Stim u vezi treba nam napredno naoruzanje posebno PVO .Licno nisam siguran da je kinesko dobar izbor.
Ovaj barem nabavlja i 90 postro sto je rekao je doslo ili dolazi ulaze se u vojsku vise nego iko do sada predhodnici su topili tenkove unistavale opremu i da su ostali do sada pitanje kakvu i koliku vojsku bi imali .Sto se tice nas samih polovina ako ne i veci procenat nezna da navede ni pet nasih vojskovodja heroja mnogi stranci vise znaju o nasim slavnim herojima nego mi sami o cemu onda pricati.Kod nas je sada izdajnik onaj koji jaca vojsku i drzavu kako tako a nije izdajnik onaj sto ju je unistavao koji je za bilo sta cekao saglasnost Brisela i SAD i na njihov mig aminovao koji je i ono malo tehnike topio i unistavao koji su o Kosovu aminovali kako im se kaze a onda gurnuli vruc krompir drugome u ruke a sada optuzuju i za ono sto su sami potpisali i dogovorili i za sve ostalo..
ISTINA od prvog do poslednjeg slova !!!
Kome su trebali poluispravne grobine T34 i T55 pa da se ne pretope u staro gvoždje. Vojske imaju armate, merkave, leoparde….
Ali Beograd nije imao!
Da se ne lažemo, svi u Srbiji znaju da je opremanje i modernizacija neophodnost, ali niko ne gaji iluzije da nam je vojska nešto sposobnija od npr. fudbalske reprezentacije – bolji su menadžeri od fudbalera – pa je kvalitetan profi kadar bio primoran da napusti službu, a njihovo mesto treba da popune regruti koje će osposobiti za 2 i po meseca (!) motivisani napoleonovskim napredovanjem pukovnika Vulina tokom njegovog 15-dnevnog služenja vojnog roka…
Svi se naoružavaju intenzivno pa moramo i mi, ali preduslov za pravi napredak je to da budemo svesni situacije koju valja popraviti, a to je da je već neko vreme prioritetna misija Vojske (proksi) Srbije politički marketing političkog vođstva koje pretenduje na “laskavu” titulu najvećih izdajnika u srpskoj istoriji, a zatim omogućavanje fantastične zarade smutljivim tipovima na izvozu domaće vojne opreme…
Reci lijepo da ne voliš Srbiju i Srbe, a ne da nam ovako umotano prodajes neke priče za malu djecu. Da li postoji ikakva teoretska šansa da neko bude veći izdajnik od onih što su bili prije ove vlasti? Pa neće ova vlast ponjeti sa sobom sva sredstva koja su napravljena i nabavljena, a ko ce braniti Srbiju ce se naći, bitno da imaju sa čime da ratuju, a do sada nisu imali ovakva oružja ni u sinovima…
Sve su to isti ljudi, oni iz prethodne vlasti.
Juče objavljeno da kupujemo J 10 lovce i + školsko borbene avione, vi danas ovo, a ja bih voleo da je tako da nisu izbori na pragu. A znase obećanje ludom radovanje.
Juce je spomenuto da uzimamo neke avione ali nije spomenut niti jedan model. Jos uvek se ne zna koji.
Да, али досадашње искуство говори да је је набављено све што је Вучић рекао. А ово није сигурно договорено јуче. Видећемо рецимо за годину да ли је прича празна. Мислим да није али .. видећемо
Zato 40.000 Srba radi u Hr…. ekonomski tajger
Brate ,nemas pojma…budi konkretan..
…
Uskoro će vaši dolaziti na rad kod nas
Mark my words..