Sjedinjene Države su krajem prošle godine kineske dronove DJI praktično zatvorile van američkog tržišta, označavajući ih kao potencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Sada, devet meseci kasnije, američko ratno vazduhoplovstvo odlučilo je da ih kupi za jednu od najosetljivijih vojnih instalacija u zemlji.
Reč je o vazduhoplovnoj bazi F.E. Warren u Vajomingu, jednoj od samo tri američke baze koje upravljaju interkontinentalnim balističkim raketama Minuteman III. Kineski dronovi neće biti uvedeni u američku operativnu flotu, već će glumiti protivnika tokom obuke jedinica koje čuvaju raketne položaje. Razlog zbog kojeg Pentagon traži baš originalne DJI platforme još je zanimljiviji od same kupovine.
Američki proizvođači, prema obrazloženju američkog Ratnog vazduhoplovstva, ne mogu dovoljno verno da reprodukuju njihove radio-frekventne potpise, elektronske protokole i karakteristike leta. Drugim rečima, kineska tehnologija koju je Vašington pokušao da izbaci sa svog tržišta sada mu je potrebna kako bi naučio kako da se od nje brani.
Nabavka tako prilično precizno pokazuje koliko je DJI postao dominantan standard među komercijalnim dronovima i koliko je teško napraviti realističnu protivdronovsku obuku bez originalnog kineskog proizvoda. Dronove će koristiti 90. eskadrila za bezbednosne raketne operacije, čiji je zadatak zaštita kompleksa strateških raketa Minuteman III. U dokumentaciji se ta uloga opisuje kao misija nuklearne bezbednosti u kojoj neuspeh nije prihvatljiv.
Šest kineskih dronova za nuklearnu bazu
Američko ratno vazduhoplovstvo traži ukupno šest DJI letelica. Na spisku se nalaze dva obnovljena kvadrokoptera DJI Mavic 2 Pro, dva DJI Mini 3 Pro i dva sistema DJI Avata 2 sa pripadajućom opremom.
Narudžbina uključuje i šest uređaja za ispuštanje tereta iz vazduha, čime tokom vežbi može da se simulira ne samo izviđački dron, već i mala bespilotna platforma sposobna da prenese i odbaci teret.
Različiti modeli predstavljaju i različite probleme za odbranu. Mavic je tipičan komercijalni kvadrokopter pogodan za osmatranje i prenošenje tereta, Mini predstavlja veoma mali cilj, dok Avata pripada FPV kategoriji sa drugačijim načinom leta i znatno agresivnijim manevrisanjem.
Dronovi će biti korišćeni protiv radara, sistema za elektronsko ratovanje, ometača i drugih sredstava namenjenih otkrivanju i neutralisanju malih bespilotnih letelica.
Cilj nije da američki operateri gađaju nešto što približno liči na DJI, već da sistemi budu testirani protiv stvarnih elektronskih i komunikacionih karakteristika letelica sa kojima bi mogli da se susretnu tokom pravog incidenta.
Američke kopije nisu dovoljno dobre
U obrazloženju nabavke Ratno vazduhoplovstvo navodi procenu prema kojoj DJI kontroliše između 80 i 85 odsto svetskog tržišta komercijalnih dronova.
Takva dominacija znači da se DJI sistemi pojavljuju gotovo svuda gde su jeftini civilni dronovi pretvoreni u sredstva za izviđanje, korekciju vatre ili napad.
Njihovi radio-frekventni potpisi, komunikacioni protokoli i elektronsko ponašanje vlasnička su rešenja kineske kompanije. Upravo zato američka platforma sličnih dimenzija i performansi ne mora predstavljati odgovarajuću metu za testiranje sistema elektronskog ratovanja.
Pentagon je tako došao do prilično neugodnog zaključka: za ozbiljnu obuku protiv DJI-ja potreban mu je DJI.
To posebno dobija na težini zato što F.E. Warren ne čuva obična skladišta ili administrativne objekte. Reč je o ogromnom kompleksu strateških nuklearnih snaga, gde bi čak i mali dron mogao da posluži za izviđanje, snimanje procedura obezbeđenja, ispitivanje reakcije jedinica ili prenošenje tereta.
SAD su samo nekoliko meseci ranije potpuno zabranile DJI
Ovde se nova nabavka direktno nastavlja na priču o kojoj smo pisali 30. novembra 2025. godine. SAD su tada najavile potpunu zabranu uvoza novih dronova kineske kompanije DJI od 23. decembra, uz obrazloženje da kineski sistemi predstavljaju potencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Odluka je obuhvatala DJI dronove, njihove komponente, dodatnu opremu i sisteme za upravljanje, a dolazila je posle godina američkih optužbi da podaci prikupljeni kineskim letelicama mogu predstavljati bezbednosni rizik. DJI je takve tvrdnje odbacivao.
Vašington je istovremeno pokušavao da podstakne razvoj domaćih alternativa, ali je već tada bilo očigledno koliko je teško zameniti kineskog proizvođača koji je tržište osvojio kombinacijom cene, pouzdanosti, optike, autonomije i razvijenog softvera.
Nova nabavka za F.E. Warren sada taj problem prikazuje u još neobičnijem obliku. Američkoj vojsci ne treba samo zamena za kineski dron. Potreban joj je baš kineski dron zato što domaća zamena nije dovoljno dobra da ga uverljivo imitira kao protivnika.
Kineski hardver ostaje, originalni softver ne
Pentagon pritom očigledno nije promenio stav o mogućim bezbednosnim rizicima DJI sistema.
Pre upotrebe kineski dronovi biće modifikovani softverom RIZER. Prema obrazloženju Ratnog vazduhoplovstva, taj sistem treba da nadjača originalni firmver i napravi izolovanu konfiguraciju koja sprečava slanje telemetrije, fotografija ili drugih podataka stranim subjektima i povezivanje sa osetljivim američkim vojnim mrežama.
Amerikanci, dakle, žele originalni kineski hardver, njegove elektronske potpise i karakteristike leta, ali istovremeno pokušavaju da uklone deo softvera kojem ne veruju.
Slične DJI platforme navodno traži ili već koristi i vazduhoplovna baza Malmstrom u Montani, još jedna od tri američke instalacije za Minuteman III.
Time ono što je pre nekoliko meseci izgledalo kao još jedan korak u američkom odvajanju od kineske tehnologije dobija prilično ironičan nastavak. Kada smo krajem 2025. pisali o zabrani DJI-ja, jedan od glavnih problema bio je upravo nedostatak američke alternative koja bi kineskom proizvođaču mogla da parira. Sada je taj jaz stigao sve do odbrane nuklearnog arsenala: kineski dronovi su dovoljno opasni da budu zabranjeni, ali istovremeno dovoljno dobri i rasprostranjeni da ih američko ratno vazduhoplovstvo mora kupiti kako bi naučilo kako da ih otkriva i obara.
