Američko ratno vazduhoplovstvo izvelo je novo probno lansiranje interkontinentalne balističke rakete Minuteman III, jednog od najstarijih, ali i dalje ključnih elemenata američke nuklearne trijade. Raketa je lansirana 20. maja iz svemirske baze Vandenberg u Kaliforniji, a Pentagon je odmah naglasio da se radi o unapred planiranom i „rutinskom“ testu koji nema veze sa trenutnim globalnim krizama.
Takva pojašnjenja danas gotovo automatski prate svako američko ili rusko nuklearno testiranje. Međutim, sama činjenica da SAD i dalje intenzivno proveravaju sistem razvijen još tokom Hladnog rata dovoljno govori o tome koliko nuklearno odvraćanje ostaje centralni stub svetskog poretka.
Test označen kao GT-256 izveden je kao kompletna operativna provera sistema. Prema navodima Globalne udarne komande američkog vazduhoplovstva, cilj lansiranja bio je da se proveri rad pogonskog sistema, sistema navođenja i povratnog modula rakete tokom ekstremnih opterećenja u letu.
Amerikanci navode da ovakva lansiranja omogućavaju inženjerima da prate kompletnu putanju rakete i analiziraju ponašanje svih ključnih komponenti u realnim uslovima.
Podaci sa testa odmah se prosleđuju Ministarstvu rata, Ministarstvu energetike i Strateškoj komandi SAD kako bi se koristili za održavanje sistema, analize životnog ciklusa i planiranje buduće modernizacije.
„Naša sposobnost da sprovedemo ove rigorozne i realistične testove predstavlja osnov nacionalne bezbednosti“, izjavio je general Tomas Dejvis, komandant Globalne udarne komande.
„Ovo lansiranje potvrđuje spremnost naših interkontinentalnih balističkih raketa i sposobnost celog sistema da izvrši zadatak“, dodao je on.
Minuteman III predstavlja jednu od najvažnijih komponenti američke nuklearne trijade zajedno sa strateškim bombarderima i nuklearnim podmornicama. Sjedinjene Države su prethodno lansiranje ovih raketa izvršile u martu mesecu 2026. godine.
Raketa LGM-30G Minuteman III uvedena je u upotrebu još 1970. godine. Reč je o trostepenoj interkontinentalnoj balističkoj raketi na čvrsto gorivo, smeštenoj u ojačanim silosima širom američkog severa.
Iako je originalno projektovana za nošenje više nuklearnih bojevih glava, danas se uglavnom koristi u konfiguraciji sa jednom bojevom glavom W87, mada tehnički može nositi i do tri bojeve glave tipa W78.
Tokom testiranja raketa je više puta dokazala domet veći od 9.600 kilometara.
Američke strateške raketne snage trenutno raspolažu sa oko 400 operativnih Minuteman III raketa raspoređenih u bazama u Montani, Vajomingu, Severnoj Dakoti, Nebraski i Koloradu.
Problem za Pentagon je činjenica da sistem polako ulazi u sedmu deceniju službe.
Tokom proteklih 50 godina Amerikanci su praktično više puta rekonstruisali raketu kroz različite programe produženja životnog veka. Menjani su motori, elektronika, sistemi navođenja i komandne komponente, ali sama osnova sistema ostala je ista.
Američko ratno vazduhoplovstvo već godinama upozorava da pojedini elementi sistema dostižu granicu pouzdanosti.
Upravo zbog toga SAD razvijaju potpuno novu interkontinentalnu balističku raketu LGM-35A Sentinel, koja bi trebalo postepeno da zameni Minuteman III.
Nakon višegodišnjih analiza, Pentagon je još 2014. doneo odluku da je održavanje postojećeg sistema dugoročno skuplje i rizičnije od razvoja potpuno nove rakete.
Plan je da Sentinel ostane u operativnoj upotrebi sve do 2075. godine.
Američko ratno vazduhoplovstvo planira nabavku ukupno 634 rakete Sentinel, uz dodatne rakete namenjene testiranju i razvoju sistema.
Pored samih raketa, planirana je modernizacija stotina silosa i više od 600 objekata povezanih sa nuklearnim snagama. Pentagon paralelno pokreće demontažu starih interkontinentalnih Minuteman II, a do 282 raketna motora će biti uništeno.
Prvobitni plan predviđao je da Sentinel počne da zamenjuje Minuteman III već 2029. godine, ali program već sada prati rast troškova i tehničke komplikacije.
Trenutno se testiraju motori prve i druge faze nove rakete, dok bi prvo lansiranje moglo biti izvedeno sa lansirne platforme umesto direktno iz silosa. SAD takođe grade i novi prototip silosa po modularnom principu.
SAD takođe razvijaju novu nuklearnu bojevu glavu W87-1 i novi povratni modul Mk21A, koji razvija kompanija Lockheed Martin. Ovo znači da Vašington paralelno pokušava da održava sistem iz vremena Hladnog rata i istovremeno gradi njegovog naslednika za eru novih velikih sila i mogućeg nuklearnog nadmetanja u 21. veku.
Posebno je zanimljivo što se ova testiranja odvijaju u trenutku kada i Rusija i Kina ubrzano modernizuju svoje strateške raketne snage.
Moskva već uvodi sisteme poput „Sarmata“ i hipersoničnog „Avangarda“, dok Kina ubrzano širi mrežu novih silosa za svoje interkontinentalne rakete.
Zbog toga današnje lansiranje Minutemana III nije samo tehnički test stare rakete. U pitanju je i poruka da nuklearna trijada ostaje srce američke vojne strategije, čak i u eri dronova, sajber rata i veštačke inteligencije.
Super!
Svaki uspesan test prastarog “Minuteman III” oznacava da su Amerikanaci posle toga u minusu za jos jednu funkcionalnu raketu koja se vise ne proizvodi jos od ’70., a validne zamene im nema na vidiku.
To sto USA bira ispravne rakete za demonstraciju testiranja nam porucuje da ce im u strateskim rezervama ostati jedino neispravne.
Toj raketi je odavno mesto u muzeju.
Rusi su rakete iz tog doba odavno rashodovali i uveli daleko savremenije rakete. Ako ne prođe novo štampanje dolara koje treba uvaliti celom svetu onda će uvođenje novih sistema biti dovedeno u pitanje.