Pentagon planira da demilitarizuje i uništi stotine raketnih motora sa dekomisionisanih interkontinentalnih balističkih raketa Minuteman II. Američke svemirske snage, preko Direkcije za osigurani pristup svemiru Komande svemirskih sistema, objavile su 30. aprila 2026. godine Zahtev za informacijama, tražeći industrijske kapacitete za sprovođenje ovog složenog procesa.
Dokument, označen kao RSLP-Demil2026 i kojim upravlja Program za lansiranje raketnih sistema, predstavlja nastavak sličnog obaveštenja objavljenog u maju 2025. godine. To jasno pokazuje da program već više od godinu dana analizira tržište i precizira tehničke zahteve pre nego što pređe u formalnu fazu nabavke. Rok za odgovore postavljen je na 15. maj 2026.
Vlada SAD je identifikovala najmanje 91 motor tipa SR-19 i 87 motora M55 kojima je potrebna demilitarizacija, ukupno najmanje 178 jedinica. Postoji i mogućnost dodatnih 41 motora SR-19 i 63 motora M55, čime bi ukupan broj mogao da dostigne 282.
Planirani ugovor predviđa trajanje od pet godina, uz mogućnost produženja za još pet, što znači da bi maksimalni period izvođenja radova mogao iznositi deset godina. Procena je da će godišnje biti obrađeno najmanje 12, a najviše 48 motora. Ovaj raspon odražava neizvesnost u pogledu kapaciteta izvođača, logistike i tempa kojim se motori mogu ukloniti iz skladišta i transportovati do postrojenja za obradu.
Minuteman II: druga generacija američkih ICBM
Minuteman II bio je druga generacija američkih kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa. Raspoređivan je u podzemnim silosima širom Sjedinjenih Država od ranih šezdesetih godina, sve do povlačenja u skladu sa sporazumom START I iz 1991. godine, koji su potpisale SAD i Sovjetski Savez.
Raketa je imala dvostepeni dizajn na čvrsto gorivo. Motor M55 predstavljao je prvi stepen, čelično kućište mase oko 22.800 kilograma i dužine 7,6 metara, koje je obezbeđivalo početni potisak. Drugi stepen bio je SR-19, sa titanijumskim kućištem mase 6.400 kilograma i dužine 4,3 metra, zadužen za nastavak ubrzanja ka suborbitalnoj putanji.
Oba stepena koristila su čvrsto gorivo na bazi amonijum perhlorata, istog oksidansa koji je korišćen u pojačivačima čvrstog goriva Spejs šatla. Ovaj oksidans je bio kombinovan sa gorivom i vezivima u gumeno jedinjenje koje, kada se zapali, oslobađa ogromnu količinu energije.
Uništavanje ovih motora nije rutinski tehnički posao. Čvrsto gorivo ostaje hemijski reaktivno decenijama nakon proizvodnje. Najčešće korišćena metoda demilitarizacije je ispiranje, proces u kojem se voda pod visokim pritiskom koristi za uklanjanje pogonskog goriva iz kućišta motora.
Ovaj postupak proizvodi vodu opterećenu amonijum perhloratom, što zahteva pažljivo upravljanje otpadom. U Zahtevu za informacijama posebno se traži da potencijalni izvođači opišu svoju sposobnost rukovanja takvim otpadnim tokovima i da potvrde usklađenost sa lokalnim i saveznim standardima zaštite životne sredine.
Alternativne metode, poput kontrolisanog sagorevanja, takođe postoje, ali nose sopstvene bezbednosne i ekološke izazove. Vlada želi da sagleda čitav spektar mogućih pristupa pre donošenja konačne odluke.
Težina i dimenzije kao logistički izazov
Fizičke karakteristike motora nameću posebne zahteve za transport i skladištenje. M55, mase gotovo 23 tone i dužine oko 7,5 metara, zahteva specijalizovanu opremu za transport i objekte sposobne da prime i bezbedno skladište takve komponente.
SR-19, sa titanijumskim kućištem od legure 6AL-4V, materijala široko korišćenog u vazduhoplovstvu, dodatno komplikuje proces. Titanijum je vredan, ali zahteva specifične metode obrade nakon uklanjanja goriva.
Motori su trenutno uskladišteni u kampu Navaho u Arizoni. Zahtev za informacijama ispituje da li izvođači mogu koordinisati transport sa te lokacije do svojih postrojenja, pod pretpostavkom da vlada obezbedi specijalizovane poluprikolice za prevoz raketnih motora.
Demilitarizacija mora biti sprovedena do takozvane 5X sertifikacije, što predstavlja najviši standard Ministarstva odbrane za onemogućavanje ponovne upotrebe vojnih komponenti.
U praksi to znači potpuno uklanjanje pogonskog goriva, trajno onesposobljavanje kućišta kao pogonskog sistema i detaljno dokumentovanje svih komponenti kroz proces odlaganja. Ovaj nivo rigoroznosti odražava obaveze u okviru sporazuma o kontroli naoružanja i osetljivost strateških sistema.
RSLP: između svemira i demilitarizacije
Program za lansiranje raketnih sistema, RSLP, ne bavi se samo uništavanjem. Godinama je upravljao konverzijom penzionisanih vojnih balističkih raketa u lansirna vozila za male satelite, koristeći motore Minuteman i drugih sistema za jeftiniji pristup svemiru za vladine korisne terete.
Ipak, nisu svi motori pogodni za prenamenu. Oni koji ne mogu biti iskorišćeni u svemirskim programima moraju biti bezbedno demilitarizovani.
Činjenica da je novi Zahtev za informacijama objavljen godinu dana nakon prvog sugeriše da je inicijalni odziv industrije bio ograničen ili da su zahtevi morali biti dodatno precizirani.
Drugi poziv, sa potencijalnim desetogodišnjim periodom izvođenja i detaljnijim tehničkim specifikacijama, ukazuje na zreliji i precizniji pristup akviziciji. U pozadini se odvija tiha tranzicija, uklanjanje preostalih komponenti druge generacije nuklearnih sistema, treća nastavlja da služi, a dok nova generacija ulazi u planove.
