Kineski predsednik Si Đinping naredio je Narodnooslobodilačkoj armiji Kine (NOAK) da ubrza uvođenje veštačke inteligencije, autonomnih dronova i robotskih sistema u sve ključne borbene strukture. Naređenje je izdato tokom sastanka rukovodstva Komunističke partije uoči 99. godišnjice kineskih oružanih snaga, uz jasno postavljen rok za ostvarivanje vidljivih rezultata.
Do stogodišnjice osnivanja NOAK 2027. godine vojska mora da ostvari kvalitativan napredak u modernizaciji, komandovanju i sposobnostima za ratovanje visokog intenziteta. Si je zatražio ubrzanu izgradnju jedinstvenog „inteligentnog vojnog sistema“ u kojem će senzori, komunikacione mreže, precizno oružje i bespilotne platforme delovati kao jedna celina.
Veštačka inteligencija neće biti ograničena na pojedinačne istraživačke projekte, već će biti ugrađena u planiranje operacija, izbor ciljeva, logistiku, protivvazdušnu odbranu i komandovanje jedinicama. Poseban naglasak stavljen je na bespilotne letelice, robotska kopnena vozila, autonomna podvodna sredstva i bespilotne površinske platforme.
Njihov zadatak neće biti samo izviđanje, već ometanje, napadi, prenos podataka i koordinisano delovanje sa avionima, brodovima i jedinicama sa ljudskom posadom. Peking time pokušava da poveže ubrzano širenje mornarice, hipersonično oružje, lovce pete i šeste generacije i raketne snage u borbenu mrežu sposobnu da otkrije i napadne cilj pre nego što protivnik uspe da reaguje.
Od informatizovane ka inteligentnoj vojsci
Kineski vojni planeri razvoj savremenog ratovanja opisuju kao prelazak iz mehanizacije u informatizaciju, a zatim u inteligentno ratovanje. Prva faza podrazumevala je masovno opremanje vojske tenkovima, avionima, brodovima i raketama, dok je druga povezala te platforme digitalnim komunikacijama i sistemima za razmenu podataka.
Nova faza treba da omogući da veštačka inteligencija obrađuje ogromnu količinu informacija, prepoznaje obrasce i komandantima predlaže najefikasniji način dejstva. Takav sistem mogao bi da istovremeno analizira podatke sa satelita, radara, dronova, aviona, podmornica i kopnenih izviđačkih jedinica.
Cilj je skraćivanje vremena između otkrivanja mete i njenog gađanja. Umesto da podaci prolaze kroz više nivoa ljudskog odlučivanja, algoritmi bi automatski povezivali senzor sa odgovarajućom raketnom, vazduhoplovnom ili pomorskom jedinicom.
Ljudski komandanti zadržali bi kontrolu nad najvažnijim odlukama, ali bi njihova uloga sve više bila usmerena na odobravanje i nadzor operacija koje računarski sistemi pripremaju mnogo većom brzinom.
Rojevi dronova za kopno, more i vazduh
Kina već spada među najveće svetske proizvođače vojnih i civilnih dronova. Na kineskim sajmovima predstavljeni su borbeni dronovi velikog dometa, bespilotni pratioci lovaca, robotska oklopna vozila, autonomna podvodna sredstva i površinska plovila bez posade.
Veštačka inteligencija treba da omogući da ove platforme ne deluju kao odvojena sredstva, već kao koordinisane grupe. Roj dronova mogao bi da deli mete, menja raspored tokom leta i nastavi zadatak čak i nakon gubitka dela letelica.
Jedne platforme mogle bi da služe kao mamci za otkrivanje protivničkih radara, druge da sprovode elektronsko ometanje, dok bi treća grupa izvodila precizne udare. Bespilotne podmornice i površinska plovila mogla bi istovremeno da izviđaju pomorske pravce, traže protivničke brodove i prenose podatke obalskim raketnim jedinicama.
Takav pristup smanjuje rizik za pilote i posade, povećava broj raspoloživih platformi i omogućava napade zasićenja protiv skupe protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Civilni tehnološki sektor postaje deo ratne industrije
Veliku prednost Pekingu pruža ogroman civilni tehnološki sektor. Kompanije poput Huaveja, Tensenta i Alibabe, zajedno sa brojnim specijalizovanim firmama, razvijaju računarsko prepoznavanje slike, mašinsko učenje, obradu podataka i napredne komunikacione sisteme.
Kineska politika vojno-civilne fuzije omogućava da rešenja razvijena za komercijalno tržište brzo pređu u odbrambene programe. Algoritam namenjen autonomnoj vožnji može da se prilagodi robotskom vojnom vozilu, dok sistemi za prepoznavanje objekata mogu da budu ugrađeni u dronove ili raketne senzore.
NOAK zato ne mora svaki tehnološki korak da razvija od početka unutar vojne industrije. Ogromno domaće tržište, univerziteti, privatne laboratorije i državne kompanije stvaraju bazu iz koje vojska može da preuzima gotova ili prilagođena rešenja.
Softverski sloj preko nove kineske vojne sile
Sijevo naređenje dolazi u trenutku kada Kina ubrzano uvodi lovce pete generacije, testira borbene avione šeste generacije, širi flotu velikih razarača i raspoređuje hipersonično naoružanje. Same platforme ipak ne garantuju prednost ukoliko ne mogu da razmenjuju podatke i deluju kao jedinstven sistem.
Veštačka inteligencija treba da postane softverski sloj koji povezuje sve elemente kineske vojne moći. Radar razarača mogao bi da otkrije cilj i podatke prosledi lovcu, satelitu ili kopnenoj raketnoj bateriji, dok bi algoritam automatski izabrao sredstvo sa najboljom pozicijom za napad.
Rok postavljen za 2027. ne znači da će transformacija tada biti završena. Stogodišnjica NOAK predstavlja politički i vojni prag do kojeg kinesko rukovodstvo očekuje dokaz da dronovi, veštačka inteligencija i mrežno komandovanje više nisu eksperimentalni projekti, već deo stvarnih jedinica spremnih za borbu.
