Nove fotografije japanskog lovca F-2 sa krstarećom raketom veoma dugog dometa potvrdile su da je Tokio ušao u praktičnu fazu testiranja jednog od najvažnijih programa svog novog ofanzivnog arsenala. Oružje se u dostupnim izveštajima označava kao Tip 25, dok ga zvanična dokumentacija japanskog Ministarstva odbrane uglavnom vodi kao unapređenu raketu zemlja-brod Tip 12 u verziji koja se lansira iz vazduha.
Nova raketa predstavlja duboku preradu prvobitnog sistema Tip 12, čiji je domet iznosio približno 200 kilometara, dok se za novu verziju navodi oko 1.000 kilometara. Japan njome više ne dobija samo sredstvo za odbranu obale, već krstareću raketu sposobnu da napadne brodove daleko od japanskih ostrva i odabrane ciljeve na kopnu.
Integracija na F-2 omogućava da domet aviona i projektila budu spojeni u udarni kompleks čiji bi teorijski doseg od matične baze mogao da se približi 1.800 kilometara. Takva računica zavisi od profila leta, količine goriva, borbenog tereta, pravca prilaska i potrebe da se avion bezbedno vrati, ali i dalje pokazuje razmere promene.
Japanski piloti više ne bi morali da prilaze neposredno zoni pokrivenoj savremenim kineskim sistemima protivvazdušne odbrane kako bi napali pomorske formacije u Istočnom kineskom moru. Raketa bi mogla da bude lansirana iz vazdušnog prostora iznad japanskih ostrva ili sa prilaznih pravaca udaljenih stotinama kilometara od cilja.
Tokio tako pretvara F-2, avion nastao tokom Hladnog rata kao specijalizovani lovac za odbranu japanskih ostrva i napade na brodove, u jednu od glavnih platformi za konvencionalne udare dugog dometa. Program se uklapa u širu odluku Japana da razvije takozvane stand-off sposobnosti, odnosno oružje koje omogućava dejstvo izvan neposrednog dometa protivničke odbrane.
Japansko Ministarstvo odbrane zvanično potvrđuje razvoj vazduhoplovne, kopnene i brodske verzije unapređenog Tipa 12, kao i prilagođavanje aviona F-2 za nošenje tog oružja.
Od protivbrodske rakete do sredstva za duboke udare
Prvobitni Tip 12 razvijen je kao kopnena protivbrodska raketa, namenjena baterijama koje bi sa japanskih ostrva zatvarale pomorske prolaze i ugrožavale protivničke desantne snage. Nova verzija zadržava protivbrodsku ulogu, ali dobija višestruko veći domet, novu elektroniku i mogućnost lansiranja sa različitih platformi.
Japanska Agencija za nabavke, tehnologiju i logistiku navodi da unapređeni Tip 12 treba da poboljša sposobnost dejstva protiv površinskih plovila, uz razvoj posebne nove protivbrodske rakete za patrolne avione. Zvanični planovi istovremeno predviđaju kopnenu, brodsku i vazduhoplovnu konfiguraciju unapređenog sistema.
Prema japanskim izvorima navedenim u dostavljenom materijalu, raketa kombinuje inercijalno navođenje, satelitsku navigaciju i završni sistem za prepoznavanje slike. Takva kombinacija trebalo bi da joj omogući korekciju putanje tokom većeg dela leta i razlikovanje pojedinačnih brodova u složenom pomorskom okruženju.
Za protivbrodsku raketu nije dovoljno samo stići do približnih koordinata cilja. Ratni brod tokom leta projektila može da promeni pravac i pređe desetine kilometara, zbog čega su potrebni podaci sa satelita, patrolnih aviona, bespilotnih letelica, radara sa obale ili drugih platformi.
Otvoreni izvori navode i smanjen radarski odraz, kao i profil leta na maloj visini iznad mora. Nisko letenje skraćuje vreme koje brodski radar ima za otkrivanje, klasifikovanje i presretanje projektila, posebno kada raketa prilazi iza radarskog horizonta.
Mogućnost napada na kopnene ciljeve predstavlja još značajniju promenu. Japan je decenijama svoje raketne sisteme opisivao prvenstveno kao sredstva za neposrednu odbranu ostrva, dok nova generacija oružja omogućava udare po aerodromima, komandnim objektima, skladištima, radarskim položajima i drugoj infrastrukturi udaljenoj duboko od obale.
F-2 i raketa zajedno pokrivaju Istočno kinesko more
Borbeni radijus F-2 zavisi od visine leta, količine naoružanja, spoljnih rezervoara i vremena provedenog u zoni zadatka. U dostavljenom materijalu navodi se približno 830 kilometara, što u kombinaciji sa raketom dometa oko 1.000 kilometara daje teorijsku zonu udara od približno 1.800 kilometara od operativne baze.
Takva vrednost ne treba da se tumači kao garantovani borbeni domet u svakoj misiji. Avion mora da sačuva gorivo za povratak, zaobilaženje protivničke odbrane, moguće manevrisanje i nepredviđene događaje.
Dopunjavanje gorivom u vazduhu dodatno bi proširilo zonu dejstva, ali bi uvelo zavisnost od tankera, koji su veliki, spori i izuzetno vredni ciljevi. Raketa dometa 1.000 kilometara omogućava F-2 da obavi značajan deo misija bez približavanja tankera opasnoj zoni.
Avioni raspoređeni na jugu Japana mogli bi da pokriju veći deo Istočnog kineskog mora, prilaze arhipelagu Rjukju i pravce prema kineskoj obali. Pomorske formacije više ne bi bile ugrožene samo kopnenim baterijama raspoređenim na ostrvima, već i lovcima koji mogu brzo da promene pravac napada.
Mobilna vazduhoplovna platforma otežava protivniku da unapred odredi odakle će projektili biti lansirani. F-2 može da poleti sa jednog aerodroma, primi podatke tokom leta i napadne sa severa, juga ili istoka, u zavisnosti od rasporeda kineskih brodova i protivvazdušne odbrane.
Nedostatak stelt karakteristika ostaje ozbiljno ograničenje. F-2 je avion četvrte generacije sa spoljnim nosačima i radarskim odrazom koji ga čini ranjivim u dubini prostora pokrivenog savremenim lovcima i raketnim sistemima.
Domet novog oružja upravo služi da nadoknadi taj problem. Avion ne mora da prodre iznad kineske obale niti da prilazi pomorskoj grupi na nekoliko desetina kilometara, već raketu može da ispali sa bezbednije udaljenosti.
Deo mnogo većeg japanskog raketnog programa
Unapređeni Tip 12 nije izolovan projekat. Tokio paralelno razvija kopnene, brodske i podmorničke rakete dugog dometa, kao i domaći hiperbrzi klizeći projektil.
Japan je istovremeno odlučio da iz Sjedinjenih Država nabavi krstareće rakete Tomahavk. Američko oružje treba da obezbedi prelaznu sposobnost dok domaći sistemi ne uđu u punu operativnu upotrebu.
Japansko Ministarstvo odbrane takvo naoružanje opisuje kao sredstvo koje omogućava dejstvo sa velike udaljenosti uz smanjeno izlaganje pripadnika Snaga samoodbrane protivničkoj vatri. Nova politika označava prelazak sa gotovo isključivog presretanja napada na mogućnost udara po platformama i objektima sa kojih se napad priprema.
Za Kinu to znači da japanski aerodromi, brodovi, podmornice i kopnene baterije postaju različiti nosači oružja sličnog dometa. Uništavanje jednog tipa platforme ne bi uklonilo pretnju, pošto bi rakete mogle da budu raspoređene na više ostrva i lansirane iz nekoliko pravaca.
Flota F-2 broji približno 90 aviona, uključujući jednosedu borbenu verziju F-2A i dvosed F-2B. Stvarni broj raspoloživih letelica u svakom trenutku je manji zbog održavanja, obuke i remonta, ali čak i ograničen broj aviona može da izvede veliki raketni napad ukoliko svaki ponese više projektila.
Japanski F-16 koji je prerastao svog američkog pretka
Istorija F-2 počela je tokom osamdesetih godina, kada je Japan tražio naslednika domaćeg lovca F-1. Tokio je želeo avion sa velikim doletom iznad mora, snažnim radarom i sposobnošću nošenja teških protivbrodskih raketa.
Japan je 1987. izabrao američki F-16 kao osnovu novog programa, tada poznatog kao FS-X. Mitsubishi Heavy Industries postao je glavni izvođač, dok je američki General Dynamics, kasnije deo Lokid Martina, dobio ulogu ključnog partnera.
F-2 na prvi pogled liči na F-16, ali nije njegova obična licencna kopija. Krilo je približno četvrtinu veće, trup je produžen, repne površine su uvećane, a avion je dobio veći nos radi smeštaja japanskog radara.
Šira upotreba kompozitnih materijala smanjila je masu velikog krila i omogućila nošenje većeg tereta. Konstrukcija je prilagođena dugim patrolama iznad mora i upotrebi japanskih protivbrodskih raketa, što je od početka predstavljalo jednu od njegovih glavnih uloga.
Četiri prototipa XF-2 prošla su opsežna ispitivanja, koja su završena 2000. godine. Prvi serijski avion predat je Japanskoj odbrambenoj agenciji u septembru iste godine.
Ukupno je proizvedeno 98 primeraka, uključujući četiri prototipa. Jednosed F-2A namenjen je borbenim zadacima, dok dvosed F-2B služi prvenstveno za obuku, ali zadržava značajan deo borbenih sposobnosti.
Prvi serijski lovac sa AESA radarom
Jedna od najvećih zanimljivosti vezanih za F-2 jeste njegov radar J/APG-1. Japanski avion postao je prvi operativni serijski lovac na svetu opremljen radarom sa aktivnim elektronskim skeniranjem.
Takvi radari danas predstavljaju standard na najnovijim lovcima, ali su tokom devedesetih bili tehnološka novost. Antena nema potrebu da se mehanički okreće u svakom pravcu, već snop pomera elektronski, što omogućava brzo pretraživanje prostora, istovremeno praćenje više ciljeva i veću otpornost na ometanje.
Kasniji avioni dobili su poboljšani radar J/APG-2 i mogućnost upotrebe savremenijih japanskih raketa vazduh-vazduh. Modernizacije su postepeno pretvorile prvobitni protivbrodski lovac u znatno sposobniju višenamensku platformu.
F-2 je ostao i jedan od najskupljih aviona četvrte generacije svog vremena. Mala serija, zahtevana domaća proizvodnja, razvoj posebnog radara i širok prenos tehnologije znatno su podigli cenu u odnosu na standardni F-16.
Američke kompanije proizvodile su deo zadnjeg trupa, krila i drugih sklopova, dok je završno sklapanje obavljao Mitsubishi u Japanu. Lokid Martin program opisuje kao jedan od najvažnijih primera američko-japanske industrijske saradnje i prenosa tehnologije.
Cunami je gotovo uništio čitavu eskadrilu
F-2 je 11. marta 2011. pretrpeo jedan od najneobičnijih gubitaka u istoriji savremene vojne avijacije. Cunami izazvan velikim zemljotresom pogodio je bazu Macušima i poplavio 18 dvosedih aviona F-2B koji su se nalazili na zemlji.
Slana voda, mulj i udar nanosa teško su oštetili letelice, pa se u početku smatralo da će većina morati da bude otpisana. Japan je kasnije pokrenuo skup program obnove i vratio deo aviona u službu, iako je proizvodna linija već bila zatvorena.
Obnova je zahtevala rastavljanje letelica, zamenu instalacija, elektronike i oštećenih konstrukcijskih delova. Program je pokazao koliko je svaka letelica dragocena zemlji koja raspolaže malom i skupom flotom bez mogućnosti jednostavne kupovine novih primeraka.
Integracija rakete dometa oko 1.000 kilometara sada F-2 vraća ulozi za koju je prvobitno projektovan: napadu na pomorske snage koje prilaze japanskim ostrvima. Razlika je u tome što ciljevi više ne moraju da priđu Japanu da bi se našli u njegovom dometu.
Japan took the F-16 and turned it into something uniquely its own. 🇯🇵✈️
— Airforce Geek (@PrecisionLabs0) July 30, 2026
The Mitsubishi F-2 "Viper Zero" features a larger composite wing, one of the world's first operational AESA radars, and the ability to launch Japan's indigenous ASM-2 and ASM-3 anti-ship missiles. Built for… pic.twitter.com/5aJx2yzmqi
