U Severodvinsku je porinuta najnovija ruska višenamenska nuklearna podmornica projekta 885M Jasenj-M, „Uljanovsk“. Podmornica je izvedena iz proizvodnog hala Sevmaša i spuštena u vodu tokom ceremonije kojom je rukovodio vrhovni komandant ruske mornarice admiral Aleksandar Moisejev.
„Uljanovsk“ je šesta izgrađena podmornica modernizovane klase Jasenj-M, odnosno peta serijska jedinica posle vodeće podmornice „Kazanj“. Njena kobilica položena je 28. jula 2017. godine, pa je od početka gradnje do porinuća prošlo devet godina.
Nakon završetka radova na vodi uslediće ispitivanja na vezu, fabrička pomorska ispitivanja i završna državna provera svih ključnih sistema. Ulazak u sastav ruske mornarice planiran je do decembra 2027. godine, posle čega će „Uljanovsk“ biti raspoređen u Severnu flotu.
Reč je o nuklearnoj jurišnoj podmornici četvrte generacije namenjenoj lovu na protivničke podmornice i površinska plovila, kao i izvođenju raketnih udara po ciljevima duboko na kopnu. Njena glavna udarna sredstva biće krstareće rakete „Kalibar“, nadzvučni protivbrodski „Oniks“ i hipersonični „Cirkon“.
Raniji izveštaji da bi „Uljanovsk“ mogao biti građen kao podmornica projekta 09853 za nošenje nuklearnih podvodnih aparata „Posejdon“ nikada nisu potvrđeni, dok porinuće pokazuje da je reč o standardnoj jurišnoj podmornici projekta 885M. Porinuti trup sada ulazi u fazu tokom koje će biti završeno opremanje reaktorskog, pogonskog, sonarnog, navigacionog i borbenog kompleksa.
Drugi Jasenj-M građen za „Cirkon“
„Uljanovsk“ je izgrađen neposredno posle „Perma“, prve standardne podmornice klase Jasenj-M prilagođene za redovnu upotrebu hipersonične rakete 3M22 „Cirkon“. Prema najnovijim informacijama, ove dve podmornice imaju promene u konstrukciji vertikalnih lansera, sistemima za pripremu raketa i borbenoj elektronici.
„Perm“ treba da uđe u službu do kraja 2026. godine i postane prvi operativni podvodni nosač „Cirkona“ u ruskoj mornarici. „Uljanovsk“ će verovatno biti druga jedinica od početka građena za to oružje, dok će ranije podmornice dobijati potrebna prilagođavanja tokom remonta i modernizacija.
Univerzalni vertikalni lanseri omogućavaju da sastav raketnog arsenala bude prilagođen konkretnoj misiji. „Oniks“ je prvenstveno namenjen dejstvu protiv velikih površinskih ciljeva, „Kalibar“ može da se koristi protiv plovila i kopnenih objekata, dok „Cirkon“ donosi hipersoničnu brzinu i znatno kraće vreme dostupno protivničkoj odbrani za reakciju.
Isti lanseri prihvataju različite vrste raketa bez velikih konstrukcionih zahvata na podmornici. Takvo rešenje omogućava da jedan Jasenj-M tokom jedne plovidbe ponese kombinaciju protivbrodskog, protivpodmorničkog i udarnog oružja za dejstvo po kopnu. Ruska mornarica je zvanično potvrdila da se podmornice projekta 885M opremaju „Oniksima“, „Kalibrima“ i hipersoničnim „Cirkonima“.
Torpedne cevi pomerene iz nosa podmornice
Jedno od najuočljivijih tehničkih rešenja projekta Jasenj jeste položaj torpednih cevi. Kod ranijih ruskih nuklearnih podmornica one su uglavnom bile smeštene u prednjem delu trupa, dok su na projektu 885 i 885M pomerene unazad i postavljene bočno, približno u središnjem delu podmornice.
Promena je izvedena kako bi čitav nosni prostor mogao da bude iskorišćen za veliki sonarni kompleks „Irtiš-Amfora-Jasenj“. Njegova široka poluloptasta antena zauzima gotovo celu prednju sekciju i omogućava osluškivanje velikog područja bez prepreka koje bi stvarale torpedne cevi, mehanizmi za punjenje i otvori na trupu.
Projektantski biro „Malahit“ opisao je nos kao „akustički čist“, pošto je prostor potpuno oslobođen za antene sonarnog sistema. Veća površina antene omogućava prijem slabijih zvučnih signala i preciznije određivanje pravca iz kojeg dolazi buka protivničke podmornice ili površinskog plovila.
Torpeda se ispaljuju kroz bočno postavljene cevi usmerene pod uglom prema uzdužnoj osi podmornice. Takav raspored je prvi put primenjen na ruskoj serijskoj nuklearnoj podmornici i predstavlja jednu od glavnih razlika u odnosu na ranije sovjetske i ruske klase.
Jedno vratilo i borba protiv sopstvene buke
Nuklearni pogonski sistem prenosi snagu na jedno vratilo, što smanjuje broj velikih rotirajućih sklopova i mehaničkih izvora buke. Dizel-generatori i baterije služe kao rezervni izvori energije za ključne sisteme u slučaju prekida rada glavne elektrane.
Podvodna prikrivenost ne zavisi samo od oblika propelera. Pumpe, turbine, reduktori, ventilacija, rashladni sistemi i kretanje vode kroz cevovode stvaraju zvuk koji protivnički sonari mogu da registruju na velikoj udaljenosti.
Na projektu Jasenj-M ugrađena je nova generacija brodske energetike, tiše pomoćne opreme, akustične izolacije i sistema za smanjenje vibracija. Mašine su odvojene od čvrstog trupa preko amortizovanih nosača, dok spoljni slojevi trupa nose materijale koji umanjuju odraz aktivnih sonarskih impulsa.
Visok stepen automatizacije omogućava upravljanje složenim sistemima sa manjom posadom nego na starijim nuklearnim podmornicama slične veličine. Računari nadgledaju reaktor, pogon, dubinu, trim, navigaciju, stanje odeljaka i pripremu naoružanja, dok posada zadržava kontrolu nad donošenjem borbenih odluka.
Projektantski biro „Malahit“ naveo je da projekat 885M koristi novu elektronsku opremu, automatizaciju, malobučne brodske sisteme i akustičku zaštitu razvijenu upravo za povećanje prikrivenosti podmornice.
Tri vrste ispitivanja pre prijema u flotu
Porinuće ne znači da je „Uljanovsk“ završen. Veliki deo unutrašnje opreme ugrađuje se i proverava dok je podmornica već u vodi, uključujući kablove, cevi, senzore, komunikacione uređaje, delove borbenog sistema i opremu stambenih odeljaka.
Ispitivanja na vezu obuhvatiće pokretanje reaktorskih i pomoćnih sistema, proveru napajanja, ventilacije, hidraulike, upravljanja, navigacije i veza. Svaki ventil, pumpa i električni sklop moraće da radi u uslovima koji oponašaju višemesečnu borbenu plovidbu.
Fabrička pomorska ispitivanja proveriće rad pogona, upravljivost, brzinu, stabilnost na različitim dubinama i nivo buke pri različitim režimima plovidbe. Posada i fabrički stručnjaci ispitaće ponašanje podmornice pri zaronu, izronu, naglim promenama dubine i radu glavnog pogonskog sistema.
Državna ispitivanja obuhvatiće proveru sonara, torpednog naoružanja i vertikalnih raketnih lansera. Posebno će biti provereni sistemi za automatsko održavanje dubine, zaštitu reaktora, gašenje požara, ispumpavanje vode i spasavanje posade u slučaju prodora mora u jedan od odeljaka.
Tek nakon potpisivanja prijemnog akta i podizanja zastave ruske mornarice „Uljanovsk“ će zvanično postati operativna jedinica Severne flote.
Od „Severodvinska“ do serije od najmanje devet podmornica
Ruska mornarica trenutno koristi vodeću podmornicu projekta 885 „Severodvinsk“ i četiri modernizovane podmornice projekta 885M: „Kazanj“, „Novosibirsk“, „Krasnojarsk“ i „Arhangelsk“. Jedinice su raspoređene između Severne i Tihoookeanske flote.
„Perm“ je porinut u martu 2025. godine i treba da bude primljen u službu do kraja 2026, dok je „Uljanovsk“ sledeća podmornica u proizvodnom nizu. U različitim fazama gradnje nalaze se i „Voronjež“, „Vladivostok“ i „Murmansk“.
Kobilica „Murmanska“, devete podmornice projekta Jasenj-M, položena je u junu 2026. godine u Sevmašu. Admiral Moisejev tada je objavio da program predviđa praktično godišnje polaganje nove podmornice ove klase za potrebe Severne i Tihoookeanske flote.
Jasenj-M treba postepeno da zameni ruske nuklearne jurišne i raketne podmornice treće generacije projekata 971, 945 i 949. Serija će biti nastavljena i posle devet već položenih jedinica, uz postepeno uvođenje novih raketa, sonara, elektronskih sistema i sredstava za podvodno izviđanje.
