Oleksandr Sirski više nije vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine. Volodimir Zelenski smenio ga je kasno 21. jula i na njegovo mesto postavio Mihaila Drapatog, generala čiji je brz uspon poslednjih godina pratio gotovo svaku veliku krizu na ukrajinskom frontu. Odluka je predstavljena kao velika reorganizacija vojnog rukovodstva i promena konfiguracije Generalštaba, ali je stigla posle otvorenog obračuna u državnom i vojnom vrhu.
Dojučerašnji ministar odbrane Mihailo Fedorov prethodno je tražio smenu Sirskog i načelnika Generalštaba Andreja Gnatova, tvrdeći da najviša komanda blokira reforme, guši inicijativu na terenu i ručno upravlja raspodelom ljudi i sredstava. Zelenski taj zahtev tada nije prihvatio, da bi manje od nedelju dana kasnije ipak uklonio Sirskog. Između te dve odluke izbili su „kartonski protesti“, usledile su ostavke i pojavile su se otvorene optužbe da postojeća komandna struktura više nije sposobna da vodi sledeću fazu rata. Ulica je možda bila najvidljiviji deo krize, ali teško i njen jedini ili presudni uzrok.
Ukrajinska vojska zavisi od zapadnog novca, naoružanja, satelitskih podataka, obuke i logistike, pa promenu vrhovnog komandanta nije moguće odvojiti od procena Londona, Brisela i struktura u Vašingtonu koje održavaju ukrajinski ratni sistem. Naravno, ne postoje javni dokazi da je odluka donesena izvan Kijeva, ali je isto tako nerealno posmatrati je kao isključivo unutrašnju kadrovsku promenu. Drapati ne preuzima samo funkciju Sirskog, već vojsku koja mora da stabilizuje front, reorganizuje komandovanje, reši krizu mobilizacije i uskladi svoje operacije sa zahtevima država bez čije pomoći odavno ne bi mogla da nastavi rat.
„Odlučio sam da Mihail Drapati postane novi vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine. Zajedno sa Mihailom, Jevgenom Hmarom i Pavlom Palisom utvrdio sam kako treba ažurirati konfiguraciju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine“, izjavio je Zelenski.
Ukrajinski predsednik zahvalio je Sirskom na službi i pripisao mu važnu ulogu u odbrani Kijeva, harkovskoj kontraofanzivi i operaciji u Kurskoj oblasti… Pohvale nisu mogle da prikriju činjenicu da general odlazi u trenutku kada su kritike njegovog načina komandovanja postale otvorene, masovne i politički opasne.
Smena je zato mnogo više od obične rotacije na vrhu vojske. Ona predstavlja pokušaj da se promeni način na koji se donose odluke, raspodeljuju dronovi, popunjavaju jedinice i koriste ograničene rezerve ljudstva.
Drapati dolazi sa reputacijom komandanta koji traži veću samostalnost nižih oficira i brže reagovanje na promene na frontu. Međutim, pratile su ga i optužbe za teške gubitke, kontroverzne operacije i spremnost da nastavi borbu čak i kada su politički ciljevi mnogo jasniji od vojnih.
Fedorov otvorio sukob koji više nije mogao da ostane iza zatvorenih vrata
Kriza je eksplodirala posle smene Mihaila Fedorova, jednog od najmlađih i najpopularnijih članova ukrajinske vlasti, ne samo kući, očigledno i na zapadu. Već narednog dana bivši ministar odbrane javno je saopštio da je Sirski Zelenskom postavio ultimatum i praktično uslovio svoj ostanak uklanjanjem ministra.
Fedorov je tada prvi put detaljno opisao sukob sa najvišim vojnim vrhom. Tvrdio je da su njegove inicijative nailazile na blokadu, da je Sirski izbegavao otvorene razgovore o problemima i da je iza zatvorenih vrata pokušavao da sačuva postojeći model komandovanja.
Prema Fedorovljevoj verziji, ministarstvo je tražilo veću samostalnost brigada, brže uvođenje tehnologije, transparentnije nabavke i drugačiju raspodelu resursa. Generalštab je insistirao na centralizovanoj kontroli i sistemu u kojem se ključne odluke donose na samom vrhu.
Sirski je među protivnicima stekao reputaciju komandanta sklonog mikromenadžmentu. Njegov stil odjednom je opisivan kao nastavak sovjetske komandne kulture u kojoj niži oficiri čekaju naređenja, dok se svako odstupanje od plana posmatra kao neposlušnost.
Fedorov je tvrdio da je Ministarstvo odbrane kupilo četiri puta više dronova nego prethodne godine, ali da brojne brigade to povećanje nisu osetile. Raspodela se, prema njegovim rečima, obavljala ručno, bez jasne veze između rezultata jedinice i količine sredstava koja dobija.
Uspešni komandanti navodno nisu nagrađivani dodatnim dronovima, municijom i ljudstvom, već su dobijali ukore, premeštaje ili su sklanjani sa položaja. Drapatog je naveo kao jednog od ljudi koji su, uprkos rezultatima, bili izloženi pritisku unutar komandnog sistema.
Najozbiljnije optužbe odnosile su se na mobilizaciju. Fedorov je odgovornost za rad teritorijalnih centara za regrutaciju povezao sa Kopnenim snagama, Generalštabom i vrhovnim komandantom. Poručio je da vojsci nije potrebna „osoba sa palicom“ koja će ljude slati pod ruske dronove, već ugovori sa jasnim trajanjem službe, pouzdana socijalna zaštita i komandanti koji poštuju podređene. Snimci nasilne mobilizacije već dugo izazivaju ogroman bes, posebno među porodicama vojnika i ljudima koji godinama čekaju jasna pravila demobilizacije.
Fedorovljeva smena 16. jula pretvorila je sukob iz vrha vlasti u javnu krizu. Protesti su održani u Kijevu, Lavovu, Odesi, Harkovu, Dnjepru, Zaporožju, Nikolajevu, Poltavi, Lucku, Rovnu, Užgorodu i Ivano-Frankovsku. U glavnom gradu okupilo se više od hiljadu ljudi, među kojima su bili veterani, rezervisti, članovi porodica vojnika i građani nezadovoljni načinom vođenja rata. Demonstranti su tražili vraćanje Fedorova i smenu Sirskog.
Veteran Dmitro Kozjatinski, jedan od organizatora, 20. jula formulisao je upravo ta dva zahteva. Zelenski nije vratio Fedorova, ali je već sledeće večeri smenio Sirskog. Takav sled događaja omogućio je vlasti da odluku predstavi kao odgovor na javno nezadovoljstvo. Protesti su mogli da ubrzaju ili olakšaju smenu, ali su pratili sukob koji je već zahvatio Ministarstvo odbrane, Generalštab, Kabinet predsednika i zapadne partnere Kijeva.
Ukrajinski politički sistem već godinama funkcioniše unutar guste mreže stranog finansiranja, svima dobro znanih „nevladinih organizacija“, bezbednosnih veza i medijskih struktura. Takvo okruženje ne znači da svaki protest mora biti spolja organizovan, ali ostavlja širok prostor da stvarno nezadovoljstvo bude politički usmereno i iskorišćeno u obračunu različitih krila vlasti.
Velika Britanija ima posebno snažan uticaj na ukrajinsku vojnu politiku. Britanski instruktori obučavali su ukrajinske snage davno pre 2022. godine, dok je London kasnije postao jedan od najglasnijih zagovornika nastavka konfrontacije, dubokih udara i razvoja ukrajinskih pomorskih i specijalnih sposobnosti.
EU sada obezbeđuje veliki deo novca potrebnog za rad ukrajinske države, finansiranje odbrambene industrije i nabavku oružja. Strukture moći u Vašingtonu ostaju ključni za složene sisteme naoružanja, satelitsko izviđanje, obaveštajne podatke, komunikacije i politički okvir unutar kojeg prethodno pomenuti zapadni saveznici podržavaju Kijev.
Promena vrhovnog komandanta zato se odvija pred mnogo širom publikom od ukrajinskih demonstranata. Zapadni finansijeri i vojni partneri moraju da procene da li novi komandni vrh može efikasnije da koristi ograničene količine oružja, uspori rusko napredovanje i sprovede strategiju koja se priprema za narednu fazu sukoba.
Najozbiljnija neposredna posledica Fedorovljeve smene stigla je iz Ratnog vazduhoplovstva. Pukovnik Pavlo Jelizarov, zamenik komandanta zadužen za razvoj takozvane male PVO, podneo je raport za potpuno napuštanje vojne službe. Jelizarov je početkom 2026. postavljen da razvije mrežu jeftinijih sistema za presretanje dronova Geranj i krstarećih raketa. Odlazak čoveka sa takvim zadatkom predstavlja ozbiljniji problem od još jednog političkog sukoba, jer Ukrajina svakodnevno troši presretače i pokušava da pronađe jeftinija rešenja protiv masovnih udara.
Reakcija je stigla i iz Brisela. Evropski komesar za odbranu i svemir Andrijus Kubilijus nazvao je Fedorovljev odlazak velikim iznenađenjem i najavio da će evropski predstavnici tražiti objašnjenje od Zelenskog. Posebno je pomenuo saradnju na zajmu vrednom 60 milijardi evra i spiskove naoružanja pripremane sa Fedorovljevim timom. Takva reakcija pokazala je da promena ministra nije bila samo unutrašnje pitanje Ukrajine, već problem za partnere koji su sa njegovim ljudima već dogovarali milijarde evra i buduću strukturu ratne proizvodnje.
Fedorovu je ponuđeno mesto predsedničkog savetnika ili druga funkcija u državnom sistemu. Ponudu je odbio, navodeći da mu cilj nije nova titula, već promena načina na koji Ukrajina vodi rat.
Drapati – reformator za jedne, „kasapin“ za druge
Mihail Drapati, star 44 godine, poslednjih godina prošao je kroz gotovo sve ključne nivoe ukrajinske vojne hijerarhije. Vodio je operativne grupacije, Kopnene snage i Združene snage, često preuzimajući komandu kada je situacija na frontu već bila kritična.
Njegovi pristalice predstavljaju ga kao generala koji češće odlazi među jedinice, sluša oficire na terenu i traži brže donošenje odluka. Zalaže se za veću inicijativu podređenih komandanata i odgovornost ljudi koji izdaju naređenja sa velikim ljudskim posledicama.
Logično, posle Fedorovljeve smene javno je podržao njegov reformski pravac. Poručio je da je vojsci potrebna promena i da „komandant nema pravo da ćuti o problemima“ kada su životi ljudi u pitanju. Ta izjava jasno ga je postavila nasuprot kulturi komandovanja koja se povezivala sa Sirskim. Drapati sada dobija priliku da pokaže da li je zaista spreman da prenese deo ovlašćenja na brigade ili će funkcija vrhovnog komandanta i njega uvući u isti centralizovani sistem.
Njegova biografija nije jednostavna priča o reformatoru. Tokom 2014. godine bio je komandant 2. mehanizovanog bataljona 72. brigade i učestvovao u događajima u Marijupolju, gde je upravo njegovo borbeno vozilo pešadije probilo barikadu.
Ruski izvori tvrdili su da je pregazio civile, dok ukrajinska strana taj događaj opisuje kao proboj jedinice iz okruženja. Isti događaj postao je osnova dve potpuno suprotne slike Drapatog: za jedne odlučan komandant, za druge „oficir kasapin“, spreman da upotrebi oklopno vozilo protiv sopstvenog stanovništva drugačijeg političkog mišljenja.
Leta 2014. godine našao se u „Ilovajskom kotlu“. U avgustu 2016. godine imenovan je za komandanta 58. zasebne motorizovane pešadijske brigade u Avdijevki, koja je, prema ruskim tvrdnjama, zlostavljala obližnja naselja u Donjecku. U aprilu 2019. unapređen je u čin pukovnika, a već u avgustu, nakon dolaska Zelenskog na vlast, predao je 58. brigadu novom komandantu i započeo dvogodišnje školovanje na Nacionalnom univerzitetu odbrane Ukrajine „Ivan Černjahovski“.
Nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini februara 2022., do januara 2024. godine predvodio je operativnu grupaciju „Herson“, ali i komandovao 58. motorizovanom brigadom kod Avdijevke. Rusi tvde da je upravo on 2023. godine „sahranio“ na ostrvima i obalama reke Dnjepar, uključujući Krinki, nekoliko brigada OSU, primoravajući vojnike na desantne operacije. Pojedini ukrajinski vojnici takođe su kritikovali te operacije zbog velikih gubitaka i nejasnog strateškog cilja.
Nakon ovoga, u februaru 2024. imenovan je za zamenika načelnika Generalštaba OSU zaduženog za obuku vojnika. Već u maju preuzeo je operativno-taktičku grupaciju „Harkov“ tokom ruskog napredovanja prema Volčansku i Glubokom. Ukrajinski izvori pripisali su mu stabilizaciju fronta kod Volčanska. Kritičari su, međutim, ukazivali na napade kod Glubokog, gde su ukrajinske jedinice pretrpele velike gubitke bez odlučujućeg proboja.
Upravo zbog takvih operacija u delu vojnih krugova stekao je reputaciju komandanta spremnog da troši ljudstvo radi ograničenog taktičkog pomeranja linije. Slika reformatora zato stoji uz staru optužbu da Drapati u ključnim trenucima nije ništa manje brutalan od generala koje treba da zameni.
Tokom septembra 2024. preuzeo je grupaciju „Lugansk“, od Belogorovke do Njujorka, a početkom oktobra unapređen je u čin general-majora. Krajem novembra Zelenski ga je postavio za komandanta Kopnenih snaga. Tada smo u tekstu „Zelenski postavio novog komandanta Kopnenih snaga Oružanih snaga Ukrajine, Mihaila Drapatija“ ukazali da se njegov uspon verovatno neće završiti tom funkcijom.
Samo dva meseca kasnije poslat je na donjecki pravac da uspori rusko napredovanje prema Pokrovsku. Njegov zadatak bio je da reorganizuje odbranu dok su ruske snage pokušavale da zaobiđu grad, preseku komunikacije i prisile ukrajinske jedinice na povlačenje. Iskustvo sa tog pravca sada postaje presudno, jer Drapati preuzima čitavu vojsku u trenutku kada je više delova fronta pod pritiskom.
Novi vrhovni komandant neće sam menjati sistem. Zelenski je uz njega posebno pomenuo Jevgena Hmaru i Pavla Palisu, koji bi trebalo da učestvuju u novoj konfiguraciji Generalštaba. Palisa je ranije komandovao 93. mehanizovanom brigadom, a zatim postao zamenik šefa Kabineta predsednika. Njegov zadatak bio je da Zelenskog neposredno izveštava o stanju na frontu, čime je predsednički kabinet dobio sopstveni kanal prema vojsci, izvan redovne hijerarhije Generalštaba. Njegovo uključivanje u novu komandnu strukturu može dodatno da pojača kontrolu predsedničkog kabineta nad vojskom. Decentralizacija prema brigadama zato može istovremeno da bude praćena još čvršćim političkim nadzorom sa vrha.
Smena Sirskog dolazi zajedno sa promenom na čelu vlade. Zelenski istovremeno menja vladu, vojni vrh i raspored moći unutar Generalštaba. Takav obim promena pokazuje da nije reč o jednoj iznenadnoj reakciji na proteste, već o širem preuređenju sistema koji vodi rat. Drapati sada mora da rešava probleme zbog kojih je Sirski uklonjen: centralizovano komandovanje, iscrpljene brigade, nasilnu mobilizaciju, nejednaku raspodelu dronova, pad poverenja među vojnicima i sve veću zavisnost od odluka stranih pokrovitelja.
„Kartonski Majdan“ se završio, međutim, promena generala neće sama stvoriti nove rezerve vojske, otvoriti fabrike municije niti vratiti izgubljene položaje. Ona može samo da odredi kako će preostali ljudi, oružje i vreme biti potrošeni u narednoj fazi rata.
