Američki rat protiv Irana ušao je u jedanaestu uzastopnu noć bombardovanja, bez znaka da je Vašington uspeo da primora Teheran da se povuče iz borbe za Ormuski moreuz. Centralna komanda SAD saopštila je da je nova serija udara počela u utorak u 23 časa po srednjoevropskom vremenu i završena nešto više od sat vremena kasnije.
Mete su bili iranski vojno-operativni centri, pomorski kapaciteti, hangari za avione, skladišta bespilotnih letelica i vojna logistička infrastruktura. Pentagon tvrdi da je cilj nastavak slabljenja iranske sposobnosti da ugrožava trgovačke brodove u jednom od najvažnijih svetskih energetskih prolaza.
Snaga napada, njihovo širenje prema Teheranu i istovremene pretnje udarima na duboko ukopane objekte pokazuju da operacija odavno nije ograničena na zaštitu pomorskog saobraćaja. Američka kampanja sve više liči na pokušaj da se sistematski razori iranska vojna infrastruktura i političko rukovodstvo natera da prihvati američke uslove.
Iran se nije povukao, nastavlja da gađa američke objekte i infrastrukturu država koje podržavaju napade, dok Ormuski moreuz ostaje glavni predmet vojnog i ekonomskog nadmetanja. Račun za takvu strategiju već je dostigao 37,5 milijardi dolara, a Pentagon sada upozorava Kongres da bez dodatnog novca neće moći da održi ni redovnu obuku sopstvene vojske.
Britanija istovremeno nastavlja da ustupa baze američkim snagama, čime se neposredno vezuje za operaciju koju London javnosti predstavlja kao niz „odbrambenih udara“. Teheran je odgovorio upozorenjem da će britanski, američki i saveznički objekti širom regiona postati mete ukoliko se napadi prošire na iranska nuklearna i druga strateška postrojenja.
CENTCOM je saopštio da su napadi izvedeni kako bi se dodatno umanjila sposobnost Irana da ugrožava komercijalnu plovidbu u Ormuskom moreuzu. Američka komanda istovremeno tvrdi da moreuz nije zatvoren i da je od početka maja pomogla prolazak približno 900 trgovačkih plovila sa oko 450 miliona barela sirove nafte.
Takvo saopštenje otkriva protivrečnost američkog položaja. Vašington tvrdi da je prolaz otvoren, ali jedanaestu noć bombarduje Iran kako bi ga navodno otvorio i osigurao plovidbu. Činjenica da američka vojska mora neposredno da prati i omogućava prolazak stotina plovila pokazuje da pomorski saobraćaj više ne funkcioniše pod normalnim tržišnim uslovima.
Teheran ne mora fizički da zatvori svaki kilometar moreuza da bi ostvario pritisak. Dovoljno je da održi rizik od raketnih udara, pomorskih mina, dronova, brzih čamaca i zaustavljanja pojedinih tankera, čime rastu osiguranje, troškovi transporta i cena energenata.
Jedanaesta noć udara, ali Ormuz nije slomljen
Američki napadi tokom noći bili su širi i snažniji nego u nekoliko prethodnih talasa. Prema iranskim medijima, protivvazdušna odbrana aktivirana je na zapadu, istoku i severoistoku Teherana, što je prvi takav javno zabeležen slučaj od obnavljanja aktivne faze američkih udara.
Iranska državna televizija saopštila je da se dejstvo protivvazdušnih sistema čulo u više delova glavnog grada. Irna je istovremeno izvestila o eksplozijama u Bušeru na jugozapadu zemlje, kao i o napadima na ciljeve na jugu i severozapadu Irana.
U Bušeru se nalazi jedina operativna civilna nuklearna elektrana u zemlji. Nije potvrđeno da je sama elektrana bila neposredna meta ovog talasa, dok je CENTCOM u svom saopštenju naveo isključivo vojne, pomorske, vazduhoplovne, bespilotne i logističke objekte.
Pojava eksplozija u njenoj okolini ipak je dodatno podigla nivo opasnosti. Udari u blizini nuklearne infrastrukture nose rizik koji daleko prevazilazi uništenje jednog hangara ili skladišta, posebno u ratu u kojem obe strane svakodnevno šire spisak legitimnih ciljeva.
Glavne američke mete nalazile su se duž iranske obale, oko pomorskih baza, logističkih čvorišta i područja koja podržavaju operacije u Ormuskom moreuzu. Napadi na severu i oko Teherana pokazuju da se kampanja ne zadržava na obali, već se proširuje na komandne i strateške kapacitete u unutrašnjosti zemlje.
Centralni štab Hatam al-Anbije, operativno telo koje koordinira iranske oružane snage, upozorio je da će novi udari na nuklearne i strateške objekte predstavljati dalju eskalaciju rata.
„Ukoliko agresivna i teroristička američka vojska pribegne takvim akcijama, to će biti shvaćeno kao eskalacija rata u regionu. U tom slučaju, svi interesi SAD, njihovih saveznika i pristalica postaće mete snažnih napada Oružanih snaga Islamske Republike Iran“, navodi se u iranskom upozorenju.
Poruka nije upućena samo Vašingtonu. Ona obuhvata američke baze u Bahreinu, Kataru, Kuvajtu, Iraku, Siriji i Jordanu, ali i objekte država koje dozvoljavaju korišćenje svojih aerodroma, luka, radara i logističkih sistema za napade na Iran.
Velika Britanija se tako našla neposredno na iranskoj listi upozorenih država. Novi britanski premijer Endi Bernam nastavio je politiku svog prethodnika Kira Starmera i odobrio američko korišćenje pojedinih britanskih vojnih baza za operacije protiv Irana.
Među najvažnijim objektima nalaze se Dijego Garsija u Indijskom okeanu i RAF Ferford u Engleskoj. Dijego Garsija je posebno značajna za operacije bombardera velikog dometa, prihvat teških aviona, skladištenje municije i logističku podršku američkim snagama u Aziji i na Bliskom istoku.
London takve operacije opisuje kao podršku „odbrambenim udarima“. Iran tu razliku ne prihvata i upozorava da će svaka baza sa koje se podržava napad biti posmatrana kao deo ratne infrastrukture protivnika. Bernam je tako praktično prvih dana na vlasti potvrdio kontinuitet britanske politike prema Iranu i Ukrajini. Promena premijera nije promenila položaj Londona kao najpouzdanijeg evropskog vojnog partnera Vašingtona.
Britansko ustupanje baza omogućava Sjedinjenim Državama veću slobodu u izboru pravaca napada, raspoređivanju bombardera, dopuni goriva i održavanju intenziteta operacije. Istovremeno povećava rizik za britanske objekte u regionu, posebno na ostrvima i u državama Persijskog zaliva.
Račun od 37,5 milijardi i nova pretnja udarom na planinu
Američki sekretar rata Pit Hegset priznao je pred Odborom za budžet Senata da je rat protiv Irana već dostigao procenjenu cenu od 37,5 milijardi dolara, prenosi Rojters. Broj obuhvata dosadašnju potrošnju, ali i očekivane troškove operacije do 30. septembra. Nova cifra je oko osam milijardi dolara viša od prethodne javne procene. Pentagon je istovremeno zatražio dodatnih 87,6 milijardi dolara, od čega bi približno 67 milijardi bilo povezano sa ratom protiv Irana, obnavljanjem zaliha i nastavkom operacija.
Hegset se pred senatorima prvi put javno suočio sa detaljnijim pitanjima otkako su Sjedinjene Države početkom jula obnovile masovne udare. Saslušanju je prisustvovao i predsedavajući Združenog generalštaba Den Kejn, Trampov izbor za najvišeg uniformisanog oficira i glavnog vojnog savetnika Bele kuće.
Republikanska senatorka Suzan Kolins pitala je kakve bi posledice imao nedostatak dodatnog novca. Hegset je priznao da bi Pentagon morao da smanji sadašnju i buduću obuku ukoliko Kongres hitno ne odobri sredstva.
„Sadašnja i buduća obuka moraće da se smanji ukoliko ne možemo da zadovoljimo naše budžetske potrebe, i to hitno“, rekao je Hegset.
Takvo priznanje pokazuje koliko je rat već opteretio američki vojni budžet. Pentagon ne govori samo o dopuni utrošenih raketa i bombi, već upozorava da bi produžena kampanja mogla da zahvati održavanje tehnike, borbenu spremnost i obuku jedinica koje nisu angažovane na Bliskom istoku.
Cena od 37,5 milijardi dolara ne predstavlja konačan račun. Ona ne uključuje puni trošak dugoročnog obnavljanja skupih presretača, krstarećih raketa, avionskih delova, mornaričke municije i sistema oštećenih u iranskim uzvratnim udarima.
Svaka nova noć povećava potrošnju municije, broj letova tankera, radarske smene, boravak nosača aviona i ratnih plovila u regionu, kao i troškove zaštite baza i komercijalne plovidbe. Iran sa druge strane pokušava da SAD uvuče upravo u takav iscrpljujući model, u kojem Vašington troši višestruko skuplje sisteme da bi presretao jeftinije dronove i rakete.
Dok Hegset traži nove desetine milijardi dolara, Donald Tramp istovremeno najavljuje mogućnost napada na još dublje i zahtevnije ciljeve. Američki predsednik zapretio je da će snažno pogoditi svaku lokaciju na kojoj Iran pokuša da obnovi kapacitete koje Vašington i Tel Aviv povezuju sa mogućim razvojem nuklearnog oružja.
„Bilo koju lokaciju na kojoj uopšte razmišljaju o nuklearnom oružju udarićemo veoma, veoma snažno“, rekao je Tramp tokom susreta sa libanskim predsednikom Džozefom Aunom.
Američko-izraelsko opravdanje za novu eskalaciju sada se usmerava prema planini Kolang Gaz La, koju zapadni izvori nazivaju „Pikaks mauntin“. Reč je o duboko ukopanoj mreži tunela istočno od kompleksa Natanz u provinciji Isfahan.
Volstrit žurnal je, pozivajući se na izraelske i američke zvaničnike, objavio da izraelske obaveštajne službe veruju da je Iran posle dvanaestodnevnog rata 2025. premestio hiljade centrifuga u tunele unutar planine. Nalazi su navodno prosleđeni Sjedinjenim Državama.
Nije dokazano da se u objektu obavlja obogaćivanje uranijuma niti da je Iran tamo pokrenuo proizvodnju materijala za nuklearno oružje. Čak i izvori na koje se Volstrit žurnal poziva priznaju da su centrifuge mogle biti sklonjene radi zaštite od bombardovanja, a ne radi uspostavljanja tajne proizvodnje.
Tramp je uprkos tome najavio da bi područje moglo uskoro biti snažno napadnuto. Dubina kompleksa, koja se prema zapadnim procenama kreće od približno 100 do 145 metara ispod stene, čini takvu operaciju mnogo zahtevnijom od udara na standardne podzemne bunkere.
Napad na planinu verovatno bi zahtevao najveće američke prodorne bombe, više uzastopnih udara ili pokušaj rušenja ulaza, ventilacije, komunikacija i snabdevanja objekta. Nema garancije da bi takva operacija uništila sadržaj tunela, dok bi politička posledica bila neposredna i velika.
Hatam al-Anbija je zato upozorenje objavio upravo u trenutku kada se u Vašingtonu i Tel Avivu ponovo gradi javni narativ za udar na iransku nuklearnu infrastrukturu. Teheran je najavio da bi napad otvorio širi spisak američkih i savezničkih meta.
Jedanaest noći bombardovanja nisu donele povlačenje Irana iz Ormuskog moreuza. Umesto toga, američki troškovi rastu, britanske baze se uvlače dublje u operaciju, a nova meta pod planinom otvara mogućnost da kampanja predstavljena javnosti kao zaštita trgovačkih brodova preraste u otvoreni i mnogo širi regionalni rat.
