Rat koji se već vodi oko Ormuskog moreuza sada se širi prema drugom ključnom pomorskom prolazu Bliskog istoka. Jemenski pokret Ansar Alah objavio je neposredno uvođenje pomorske blokade Saudijske Arabije, nakon nove razmene udara sa snagama predvođenim Rijadom. Portparol jemenskih oružanih snaga Jahja Sari poručio je da je „period deeskalacije završen“ i da mera stupa na snagu po principu „oko za oko“.
Povod je, prema tvrdnjama Huta, napad na međunarodni aerodrom u Sani, oštećenje piste i obnavljanje saudijskih ograničenja prema jemenskim lukama i aerodromima. Saudijski vojni objekti, naftna infrastruktura i pomorske komunikacije sada su ponovo proglašeni legitimnim metama jemenskih raketa i dronova. Posebno su ugroženi brodovi koji plove prema velikim saudijskim terminalima u Džedi i Janbuu, preko kojih Rijad pokušava da zaobiđe probleme sa izvozom kroz Ormuski moreuz.
Huti raspolažu protivbrodskim krstarećim i balističkim raketama, udarnim dronovima, bespilotnim čamcima i velikim iskustvom u napadima na trgovački saobraćaj. Njihova kontrola velikog dela jemenske obale omogućava im da gađaju brodove na prilazima moreuzu Bab el-Mandeb, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom. Potpuna blokada tog prolaza nije isto što i njeno proglašenje i zahtevala bi neprekidne napade i kontrolu širokog pomorskog prostora, ali sama pretnja dovoljna je da podigne cenu osiguranja i natera kompanije da razmatraju obilazak Afrike.
Istovremeno, Iran tvrdi da su američki projektili pogodili nuklearnu elektranu Darhovin u izgradnji, dok su novi udari prijavljeni i u strateški važnoj provinciji Bušer. Ankara je paralelno, prema izraelskim izvorima, upozorila Vašington i Tel Aviv da bi pokušaj ubacivanja naoružanih kurdskih separatista u Iran mogao izazvati neposrednu tursku vojnu reakciju.
— The Hormuz Report (@HormuzReport) July 20, 2026
Huti prete saudijskim lukama i otvaraju drugi pomorski čep
U javno prenetoj izjavi Jahje Sarija izričito je proglašen pomorski embargo protiv Saudijske Arabije, koji bi trebalo da počne odmah. Pojedini izvori i mediji povezani sa pokretom govore i o širem pomorskom i vazdušnom pritisku, ali nije objašnjeno da li izraz „vazdušna blokada“ podrazumeva stalne napade na saudijske aerodrome ili samo pretnju raketnim i dronskim udarima.
Ansar Alah zahteva potpuno ukidanje ograničenja na aerodromu u Sani i jemenskim lukama. Prema njihovom saopštenju, blokada saudijskih pomorskih komunikacija i pretnja vojnim i naftnim objektima trajaće dok Rijad ne omogući slobodno kretanje ljudi i robe prema teritorijama koje kontrolišu Huti.
Nova eskalacija usledila je nakon napada na aerodrom u Sani i uzvratnog jemenskog udara na saudijski aerodrom Abha. Time je ozbiljno ugrožen period relativnog zatišja koji je, uprkos izostanku konačnog mirovnog sporazuma, trajao od 2022. godine.
Najveća opasnost za Saudijsku Arabiju nije samo mogućnost napada na pojedinačni tanker. Rijad je zbog problema u Ormuskom moreuzu povećao oslanjanje na naftovod Istok-zapad, kojim se sirova nafta prebacuje iz istočnih nalazišta prema terminalu Janbu na obali Crvenog mora.
Takav sistem Saudijskoj Arabiji omogućava da zaobiđe Ormuz, ali samo pod uslovom da brodovi mogu bezbedno da pristupe Janbuu i napuste Crveno more kroz Bab el-Mandeb. Iransko zatvaranje ili ozbiljno ometanje Ormuza na istoku i jemenski pritisak na Bab el-Mandeb na zapadu mogli bi da ugroze obe glavne izvozne rute Arapskog poluostrva.
Huti su tokom prethodnih sukoba pokazali da mogu da otkrivaju, prate i napadaju trgovačke i ratne brodove na velikim udaljenostima. Koristili su protivbrodske rakete, balističke projektile sa završnim navođenjem, udarne dronove i bespilotne čamce napunjene eksplozivom.
Tankeri, brodovi za prevoz rasutog tereta i kontejnerska plovila koja idu prema Džedi ili Janbuu sada bi mogla biti označena kao sredstva koja krše proglašenu blokadu. Jahja Sari nije objavio precizna pravila, spisak zabranjenih zastava niti način na koji će pokret razlikovati saudijski teret od robe namenjene drugim državama.
Ta nejasnoća dodatno povećava opasnost. Kapetan trgovačkog broda ne mora da bude siguran da je meta da bi osiguravajuća kuća povećala premiju, vlasnik preusmerio plovilo, a posada odbila ulazak u rizičnu zonu.
Tvrdnja da Huti mogu „potpuno kontrolisati“ Bab el-Mandeb ipak je preterana. Američke pomorske snage, njihovi saveznici – saudijska i egipatska mornarica, ratni brodovi i avijacija i dalje imaju veliku vatrenu moć u regionu. Ipak, jemenskom pokretu nije potrebna klasična kontrola mora da bi izazvao poremećaj. Dovoljno je da održi verovatnoću napada na nivou koji komercijalnu plovidbu čini preskupom i rizičnom.
Mediji povezani sa iranskim Korpusom čuvara Islamske revolucije ranije su otvoreno upozoravali da bi Bab el-Mandeb mogao da bude zatvoren ukoliko SAD nastave napade na iranske energetske objekte. Proglašenje jemenske blokade sada toj pretnji daje operativni oblik, iako neposredna iranska komanda nad odlukama Huta nije javno dokazana.
SAD pogađaju južni Iran, Ankara povlači crvenu liniju oko Kurda
Paralelno sa širenjem pomorskog fronta, Organizacija za atomsku energiju Irana saopštila je da je nuklearna elektrana Darhovin u provinciji Huzestan pogođena američkim projektilima. Iran je napad označio kao državni terorizam, kršenje sopstvenog suvereniteta i opasan presedan za napade na civilnu nuklearnu infrastrukturu.
Darhovin, poznat i kao Karun, još nije operativna elektrana. Izgradnja je formalno počela u decembru 2022. godine, a završetak je planiran nakon približno sedam do osam godina radova. Projektom je predviđen reaktor snage oko 360 megavata, domaće iranske konstrukcije. U dostavljenom materijalu navodi se oznaka IR-40, ali je preciznije govoriti o projektu IR-360 ili Karun; IR-40 je naziv vezan za zaseban teškovodni istraživački reaktor u Hondabu kod Araka.
Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da proverava iranske navode. Objekat je pod režimom zaštitnih mera MAAE, a prema dostupnim podacima tokom poslednje kontrole nije sadržao nuklearni materijal, zbog čega neposredna opasnost od velikog radiološkog oslobađanja nije ista kao kod udara na aktivni reaktor ili skladište goriva.
Ta činjenica ne umanjuje ozbiljnost napada na objekat koji pripada civilnom nuklearnom programu. Udari na nuklearne elektrane u izgradnji brišu granicu između vojne kampanje i napada na energetsku infrastrukturu, posebno u trenutku kada Vašington svoju operaciju pravda tvrdnjama o sprečavanju iranskog nuklearnog naoružavanja.
Napad u Huzestanu usledio je uz nove izveštaje o američkim udarima u provinciji Bušer. Platforme za praćenje zabeležile su eksplozije i napade u okolini grada, ali priroda pogođenih ciljeva i obim štete nisu odmah objavljeni. Bušer ima poseban značaj jer se u toj provinciji nalazi jedina operativna iranska nuklearna elektrana, kao i brojni vojni, energetski i pomorski objekti. Dostupne informacije ne potvrđuju da je sama elektrana bila meta, pa tvrdnje treba ograničiti na udare u provinciji i okolini grada.
Napadi su deo kampanje koju je Centralna komanda SAD izvodila devetu noć zaredom. Donald Tramp je najavio snažne udare u znak odmazde za pogibiju američkih vojnika, dok je Iran odgovorio balističkim raketama i dronovima prema ciljevima u Iraku, Jordanu, Kuvajtu i drugim državama koje pružaju baze i logistiku američkim snagama.
Nova linija eskalacije pojavila se i na severozapadu Irana. Izraelski državni emiter Kan, pozivajući se na visoke zvaničnike, objavio je da je Turska upozorila Izrael i Sjedinjene Države da neće tolerisati napad na Iran koji bi izveli naoružani kurdski separatisti.
Prema toj verziji, Ankara je čak pomenula mogućnost pružanja vazdušne podrške Teheranu ukoliko kurdske formacije pokušaju da pređu granicu i otvore kopneni front. Turska vlada ovu konkretnu tvrdnju nije zvanično potvrdila, pa je ne treba predstavljati kao donesenu odluku o ulasku turske avijacije u rat.
Raniji događaji ipak potvrđuju da Ankara ovo pitanje smatra crvenom linijom. Turski izvori su tokom proleća tvrdili da je Ankara sprečila pokušaj upotrebe nekoliko stotina kurdskih boraca iz Iraka za operaciju protiv iranskih vlasti, dok je Vašingtonu, vlastima iračkog Kurdistana i oružanim formacijama preneto upozorenje da bi njihovo uključivanje izazvalo turske udare.
Turska je članica NATO-a, ali PKK i povezane iranske formacije posmatra kao neposrednu bezbednosnu pretnju. Ankara zato ne mora da bude saveznik Teherana niti da podržava iranske udare da bi sprečila stvaranje novog kurdskog vojnog prostora duž svojih granica.
Pokušaj Izraela ili Sjedinjenih Država da preko kurdskih grupa otvore unutrašnji front u Iranu mogao bi tako da proizvede potpuno neočekivanu posledicu: sukob snaga jedne članice NATO-a sa formacijama koje uživaju podršku drugih članica istog saveza.
Bab el-Mandeb, Darhovin, Bušer i kurdske oblasti na granici Irana zato više nisu odvojene krizne tačke. Svaka nova raketa, napad na pistu ili pokušaj korišćenja posredničkih snaga otvara još jedan pravac na kojem regionalne države prestaju da budu pozadina američko-iranskog rata i postaju njegovi neposredni učesnici.
