Sjedinjene Države pokušavaju da reše jedan od najvećih problema savremene protivvazdušne odbrane, cenu rata u kojem se presretači vredni milione dolara troše brže nego što fabrike mogu da ih proizvedu. Lokid Martin je na aeromitingu u Farnborou predstavio novu raketu PAC-3 Adapted Capability Effector, skraćeno PAC-3 ACE, namenjenu sistemu Patriot.
Kompanija tvrdi da će novi presretač koštati manje od polovine sadašnje rakete PAC-3 MSE, čija se cena u budžetskim dokumentima američke vojske kreće oko četiri miliona dolara po komadu. To bi cenu ACE-a spustilo ispod dva miliona dolara, verovatno u raspon od 1,5 do dva miliona. Nazivati takvu raketu jeftinom ipak zahteva određenu meru opreza, jer bi samo jedan pun lanser i dalje nosio municiju vrednu više miliona dolara.
Suština projekta nije da Patriot odjednom postane jeftin sistem, već da se najskuplji PAC-3 MSE više ne troši na svaki cilj koji se pojavi na radaru. ACE je zamišljen kao dopunski presretač za avione, krstareće rakete i balističke projektile manjeg dometa, dok bi zahtevnije ciljeve i dalje preuzimao PAC-3 MSE. Lokid Martin izričito navodi da novi projektil neće biti namenjen obaranju dronova, iako su pojedini prvi izveštaji i najave upravo bespilotne letelice ubrajali među njegove ciljeve.
Prve serijske rakete mogle bi da se pojave tokom 2028. ili najkasnije u roku od 36 meseci, ali program trenutno još nema javno objavljen veliki ugovor Pentagona koji bi garantovao takav raspored. Proizvodnja bi trebalo da bude raspoređena između američkih i evropskih kompanija, čime Lokid Martin pokušava istovremeno da ubrza isporuke, smanji cenu i uđe dublje u evropski talas naoružavanja.
Manje sposobnosti za manju cenu
PAC-3 ACE neće biti pojednostavljena kopija presretača MSE u kojoj je sve ostalo isto, a cena nekim čudom prepolovljena. Lokid Martin planira da smanji performanse pojedinih najskupljih delova rakete, posebno raketnog motora i glave za samonavođenje koja otkriva i prati metu.
Tim Kejhil, predsednik odeljenja Lokid Martina za rakete i upravljanje vatrom, rekao je da će kompanija „prigušiti“ određene skupe komponente kako bi dobila projektil koji se lakše i brže proizvodi. Takav pristup neminovno znači i uži skup ciljeva protiv kojih će ACE biti korišćen.
Kompanija ga predstavlja kao presretač zasnovan na dokazanim softverskim rešenjima porodice PAC-3, povezan sa sistemom Patriot i američkim Integrisanim sistemom borbenog komandovanja IBCS. Korišćenje postojećeg sistema upravljanja vatrom trebalo bi da skrati razvoj, testiranje i uvođenje rakete u jedinice.
ACE je projektovan za dejstvo protiv ciljeva koji lete pomoću sopstvenog pogona kroz atmosferu, što uključuje avione i krstareće rakete, kao i protiv balističkih raketa veoma kratkog i kratkog dometa. Kejhil je naveo i deo projektila srednjeg dometa, ali kompanija nije objavila precizne granice brzine, visine i dometa u kojima bi presretač bio efikasan.
Nova raketa nije projektovana za dronove. Ta razlika je važna jer bi ispaljivanje presretača vrednog do dva miliona dolara na bespilotnu letelicu koja košta desetine hiljada dolara i dalje predstavljalo krajnje nepovoljnu razmenu.
ACE treba da popuni prostor između veoma jeftinih protivdronskih sistema i PAC-3 MSE, koji koristi metod neposrednog udara u metu i namenjen je najopasnijim balističkim pretnjama. Takva podela omogućila bi komandirima da jeftiniju raketu koriste protiv krstarećih projektila i lakših balističkih ciljeva, a da ograničene zalihe MSE-a čuvaju za projektile koje drugi presretači ne mogu pouzdano da zaustave.
Najvažnije pitanje još nema javni odgovor. Lokid Martin nije objavio koliko će ACE biti sposoban protiv balističkih raketa većeg dometa, velike brzine i promenljive putanje, poput pojedinih sistema koje Rusija koristi u Ukrajini.
Volstrit žurnal navodi da efikasnost protiv takvih pretnji nije otkrivena. Nova raketa zato ne može unapred da se predstavi kao jeftinija zamena za PAC-3 MSE, već kao oružje koje bi trebalo da rastereti MSE preuzimanjem manje zahtevnih zadataka.
Patriot je preskup da bi se njime vodio dug rat
PAC-3 ACE nije nastao zato što je Pentagon iznenada otkrio čari štednje. Projekat je posledica ratova u kojima su američke i njima savezničke zalihe presretača trošene brzinom za koju zapadna vojna industrija nije bila pripremljena.
Rat u Ukrajini prerastao je u dugotrajno posredničko nadmetanje Rusije i NATO-a u kojem se svakodnevno koriste dronovi, krstareće i balističke rakete. Američko-izraelski napad na Iran i iranski odgovori dodatno su povećali potrošnju raketa Patriot na Bliskom istoku.
Rojters navodi da su sukobi u Ukrajini i Persijskom zalivu rastegli raspoložive zalihe naprednih presretača i otkrili uska grla u gotovo čitavoj zapadnoj odbrambenoj industriji. Potražnja više ne dolazi samo od nekoliko tradicionalnih kupaca, već od Ukrajine, evropskih članica NATO-a, država Zaliva, Izraela i američkih snaga koje moraju da čuvaju sopstvene baze.
Lokid Martin je tokom 2025. isporučio nešto više od 600 raketa PAC-3, dok je novi plan da se godišnji kapacitet do 2030. poveća na približno 2.000 projektila. Takvo povećanje zahteva nove fabrike, veći broj dobavljača, dodatne radnike i višegodišnje ugovore, jer proizvodni lanac za jednu raketu uključuje stotine kompanija i može da traje duže od dve godine.
Postojeći PAC-3 MSE nije projektovan prema logici maksimalno brze i jeftine masovne proizvodnje. Napravljen je kao visoko specijalizovano oružje za uništavanje najopasnijih ciljeva, sa složenim motorom, senzorima, upravljačkim sistemima i metodom direktnog udara.
Takav projektil može biti izuzetno vredan kada presreće balističku raketu koja nosi veliku bojevu glavu prema vojnoj bazi, elektrani ili gusto naseljenom gradu. Problem nastaje kada protivnik šalje desetine raketa, mamaca i dronova, prisiljavajući odbranu da u nekoliko sati potroši količinu presretača koja se proizvodi mesecima.
Situaciju dodatno komplikuje praksa da se na jedan balistički cilj često lansiraju dva presretača kako bi se povećala verovatnoća uništenja. Presretanje jedne rakete tada može da košta osam miliona dolara samo u utrošenoj municiji, bez uračunavanja rada radara, posade, održavanja i čitave logistike sistema Patriot.
Oružje Online je prethodno analizirao krizu ukrajinskih zaliha presretača i pad efikasnosti sistema Patriot na jednocifren nivo. Procene su govorile o približno osam odsto uspešnih presretanja ruskih balističkih raketa, dok su raniji ukrajinski izvori navodili pad na oko šest odsto. Takve brojke zavise od posmatranog perioda, dostupnosti raketa i vrste napada, ali jasno pokazuju da visoka cena presretača ne garantuje visoku efikasnost kada su baterije preopterećene ili ostanu bez odgovarajuće municije.
Američka vojska zato paralelno vodi poseban program za još jeftiniji presretač koji bi koristio postojeće lansere Patriot. Ciljana cena je ispod milion dolara, dok se od ponuđača traže rešenja protiv aviona, krstarećih raketa i balističkih projektila manjeg dometa. Program xTech Apex Intercept otvoren je i za kompanije iz savezničkih država, što pokazuje da Pentagon više ne očekuje da nekoliko tradicionalnih giganata samostalno obezbedi potrebne količine.
PAC-3 ACE je odgovor Lokid Martina na isti problem, ali ne ispunjava u potpunosti cilj rakete jeftinije od milion dolara. Sa očekivanom cenom do dva miliona, ona je mnogo jeftinija od MSE-a, ali i dalje dovoljno skupa da ne bude razumno rešenje protiv masovnih naleta malih dronova.
Evropska proizvodnja predstavlja drugi važan deo plana. Lokid Martin pregovara sa nekoliko neimenovanih evropskih država o proizvodnji motora, elektronike i drugih komponenti, uz mogućnost da buduća raketa postane gotovo u potpunosti proizvedena u Evropi.
Takav aranžman odgovara i evropskim vladama koje žele veće količine raketa, ali pokušavaju da smanje potpunu zavisnost od fabrika u Sjedinjenim Državama. Istovremeno bi Lokid Martin zadržao kontrolu nad osnovnim dizajnom, softverom i integracijom sa Patriotom i sistemom IBCS.
Broj evropskih korisnika Patriota raste, vojni budžeti se povećavaju, a ratovi su pokazali da nekoliko skupih baterija bez dubokih zaliha raketa ne čini održiv protivraketni štit. ACE bi mogao da poveća broj presretača raspoloživih u jedinicama, ali samo tako što će deo sposobnosti PAC-3 MSE biti žrtvovan zarad niže cene i jednostavnije proizvodnje.
Lokid Martin nije objavio koje države bi prve mogle da dobiju novu raketu. Nije poznata ni konačna konfiguracija presretača, precizan domet, rezultat protiv naprednijih balističkih ciljeva niti datum prvog probnog lansiranja, dok najavljeni početak proizvodnje tokom 2028. za sada ostaje industrijski plan, a ne ugovorena isporuka.
Kолико се сећам, први Патриот у Украјини је све ракете испуцао за пар секунди.
После тога је “попио” Кинжал.
Na gađanju u Devoselu, svi sistemi UK, nrva, s300… Su za pogađanje cilja, koristili jednu ili 2. Rakete. Jedino je patriot u trebalo 7 da bi pogodio cilj. Zato se te rakete troše kao alva. Sad pokušavaju da ih polako zamene.