Ukrajina je naručila nove američke sisteme i rakete za protivvazdušnu odbranu MIM-104 Patriot, pošto je postalo jasno da se dosadašnji model oslanjanja na donacije iz zapadnih zaliha približava granici. Kijev više ne može da računa da će najskuplji presretači stizati samo kao pomoć saveznika, posebno nakon što su američki zvaničnici jasno stavili do znanja da donacije sistema neće trajati beskonačno.
Prema dostupnim informacijama koje iznosi Aksel Špringer, Ukrajina nabavlja približno 100 raketa-presretača, verovatno varijante PAC-3. Finansiranje se obezbeđuje kroz zajam od milijardu dolara koji podržava Evropska unija. Paralelno sa tim, skoro 40 partnerskih zemalja dobilo je hitan diplomatski apel da se rakete za Patriot prebace iz postojećih zaliha.
Ova nabavka označava važan zaokret u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Umesto gotovo potpunog oslanjanja na donirane presretače, Ukrajina prelazi na direktne kupovine, i to u trenutku kada se ruski udari razvijaju u sve složenije kombinacije dronova, balističkih raketa i krstarećih raketa.
Uz ovu nabavku koju finansijski podržava EU, Ukrajina ima i poseban dugoročni aranžman koji podržava Nemačka, namenjen nabavci stotina raketa PAC-2. Time Kijev pokušava da obezbedi stabilniji dotok municije za sisteme koji su postali najvažniji, ali i najskuplji deo ukrajinske strateške PVO.
Ruski udari sve više liče na iscrpljivanje sistema Patriot
Najnovija inicijativa usledila je posle najavljenog ali jednog od većih ruskih vazdušnih napada tokom rata. U tom udaru učestvovalo je skoro 500 jurišnih dronova i 77 raketa, među kojima 25 balističkih. Takav profil napada pokazuje kako se ruska strategija promenila: nije više reč samo o pojedinačnim raketnim udarima, već o složenim talasima koji treba da preopterete i zbune ukrajinsku PVO.
Veliki broj dronova koristi se kao prvi sloj pritiska. Oni primoravaju Ukrajinu da aktivira sisteme nižeg nivoa, troši municiju, angažuje radare i stvara stotine tragova u vazdušnoj slici. Nakon toga dolaze balističke i krstareće rakete, u trenutku kada su ukrajinski operateri već pod pritiskom, a sistemi moraju brzo da odlučuju šta je mamac, šta je dron, a šta najopasnija pretnja.
Takva taktika posebno opterećuje Patriot, jer je upravo on najvažniji sistem za borbu protiv balističkih raketa u ukrajinskom arsenalu. Ukrajina nema neograničen broj baterija, radara i presretača. Svaki talas koji natera Kijev da potroši skupe rakete na ograničen broj ciljeva dovodi do istog problema: kako sačuvati najvrednije presretače za balističke rakete, a istovremeno ne propustiti krstareće rakete i dronove koji mogu pogoditi kritičnu infrastrukturu.
Ruski profil napada zato nije samo fizički udar. To je borba protiv ukrajinskog sistema odlučivanja. Cilj je da se Ukrajina natera da pogrešno odredi prioritete, potroši presretače i ostavi rupe za sledeći talas.
Efikasnost Patriota pod sve većim znakom pitanja
Sistemi Patriot stigli su u Ukrajinu kao najvredniji zapadni adut protiv ruskih balističkih raketa. Prve sisteme donirale su Sjedinjene Države, Nemačka i Holandija, a borbeno su testirani od maja 2023. godine. U početku su predstavljani kao tehnološki odgovor na ruske raketne udare, uključujući Iskander-M i Kindžal.
Međutim, tokom rata se sve više postavlja pitanje koliko Patriot može da održi efikasnost protiv ruskih raketa koje se stalno prilagođavaju. Bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, general Igor Romanenko, u oktobru 2025. upozorio je da Patrioti više ne mogu da pruže održivu odbranu od ruskih napada.
Prema njegovoj tvrdnji, efikasnost sistema pala je sa 42 odsto na samo 6 odsto. Romanenko je to povezao sa nadogradnjom softvera ruskih balističkih raketa, koje su, prema toj oceni, povećale brzinu i manevarsku sposobnost u završnoj fazi leta, dok se približavaju cilju.
Ove tvrdnje poklopile su se sa upozorenjima ukrajinskih i zapadnih zvaničnika, koji su nekoliko dana ranije takođe navodili da je efikasnost Patriota protiv napada raketama Iskander-M i Kindžal pala na oko šest procenata.
Takav pad, ukoliko odražava stanje na terenu, menja čitavu sliku. Patriot i dalje ostaje najvažniji ukrajinski sistem za odbranu od balističkih pretnji, ali više ne deluje kao rešenje koje može stabilno zatvoriti nebo nad najvažnijim gradovima.
Ruske rakete menjaju putanju, Patriot radi automatski
Početkom oktobra, šef komunikacija Komande ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat objasnio je zašto se presretanje komplikuje. Prema njegovim rečima, ruske balističke rakete sada koriste nove obrasce leta i složenije putanje, što otežava rad sistema Patriot.
„To komplikuje rad sistema Patriot, jer sistem radi u automatskom režimu prilikom presretanja balističkih raketa. Postaje teže izračunati tačku u kojoj će se raketa presretač sudariti sa neprijateljskom raketom ili detonirati blizu nje“, rekao je Ignat.
Kod balističkih raketa vreme reakcije je izuzetno kratko. Sistem mora da otkrije cilj, izračuna putanju, odredi tačku presretanja i lansira presretač u veoma ograničenom vremenskom prozoru. Kada raketa menja profil leta, ubrzava ili manevriše u završnoj fazi, računanje tačke susreta postaje znatno teže.
Ignat je ukazao i na još jedan problem: napade iz više pravaca. „Ako balistička raketa može da priđe iz različitih pravaca, detekcija jednim sistemom nije moguća. Potrebno je imati nekoliko sistema, nekoliko radara, koji mogu da detektuju ciljeve i pokrivaju grad iz različitih pravaca“, naveo je.
Ova izjava pogađa jednu od glavnih slabosti Patriota. Za razliku od ruskih, kineskih i severnokorejskih sistema koji mogu da dejstvuju na ciljeve u punom krugu od 360 stepeni oko sebe, Patriot ima ograničen luk dejstva od 120 stepeni. To znači da raspored baterije, položaj radara i pravac iz kojeg dolazi pretnja imaju presudnu ulogu.
Pentagon pokušava da reši ovaj problem razvojem nove varijante, ali Ukrajina trenutno ratuje sa sistemima koji imaju poznata geometrijska i taktička ograničenja.
Patriot je najvrednija meta u ukrajinskoj službi
Sistemi Patriot su među najskupljim i najvrednijim sredstvima koja je Ukrajina dobila od Zapada. Cena jedne kompletne baterije procenjuje se na oko 2,5 milijarde dolara, što svaki gubitak čini izuzetno teškim udarcem.
Od početka upotrebe u Ukrajini, sistemi Patriot pretrpeli su značajne gubitke. Snimci dronova u više navrata od marta 2024. potvrđivali su pogotke ili uništenje elemenata ovih sistema. Za rusku vojsku, Patriot je prioritetna meta: uništenje jedne baterije ili radara ne znači samo taktički uspeh, već slabljenje čitavog protivraketnog štita nad ukrajinskim gradovima i ključnim objektima.
Ukrajina ne može lako da nadoknadi takve gubitke. Zapadne zalihe nisu neograničene, proizvodnja presretača je skupa i spora, a broj raspoloživih baterija u Evropi i SAD ograničen je sopstvenim potrebama.
Zato prelazak na kupovinu presretača ne rešava problem sam po sebi. Novac može obezbediti deo municije, ali ne može preko noći stvoriti nove baterije, radare, posade, lansere i fabrike koje proizvode rakete tempom koji rat traži.
Zapadne zalihe su već ozbiljno smanjene
Velike donacije sistema Patriot Ukrajini dovele su do smanjenja evropskih i američkih zaliha. To je dodatno pogoršano američkom potrošnjom tokom neprijateljstava sa Iranom u junu 2025. i ponovo od februara do aprila 2026. godine.
U tim operacijama američke zalihe protivvazdušnih i protivraketnih presretača trošene su mnogo brže nego što se mogu lako nadoknaditi. Za Ukrajinu je to ozbiljan problem. Kijev se ne takmiči samo sa ruskim udarima, već i sa potrebama zapadnih saveznika koji moraju da čuvaju sopstvenu odbranu, baze na Bliskom istoku, azijske planove i obaveze prema NATO-u.
Gotovo 40 partnerskih zemalja sada se poziva da hitno prebaci rakete iz postojećih zaliha. Sama formulacija pokazuje koliko je situacija pritisnuta. Kada se presretači traže iz postojećih magacina, to znači da industrijska proizvodnja ne prati tempo potrošnje.
Patriot je napravljen za ratove visokog intenziteta, ali ne za scenario u kojem jedna zemlja mesecima i godinama mora da se brani od kombinovanih talasa stotina dronova i desetina raketa, dok istovremeno zavisi od političke volje i skladišta saveznika.
PAC-3 i PAC-2 u istoj ukrajinskoj računici
Nabavka oko 100 presretača verovatno se odnosi na varijantu PAC-3, namenjenu prvenstveno za borbu protiv balističkih raketa i drugih zahtevnih ciljeva. PAC-3 koristi drugačiju logiku presretanja od starijih varijanti, sa naglaskom na direktno pogađanje cilja ili vrlo blisku detonaciju.
Paralelno sa tim, nemački podržan dugoročni sporazum za stotine raketa PAC-2 daje Ukrajini drugu vrstu kapaciteta. PAC-2 je veći presretač, sa drugačijom borbenom glavom i drugačijom ulogom, pogodniji za određene tipove vazdušnih i raketnih ciljeva.
Kombinacija PAC-2 i PAC-3 za Kijev je nužna, jer ruski udari ne dolaze samo u jednom obliku. Ukrajina mora da se brani od dronova, krstarećih raketa, balističkih raketa, aerobalističkih projektila i mamaca. Svaki tip cilja traži drugačiji presretač, drugačiji prioritet i drugačiju računicu troška.
Najveći problem je odnos cene i mase. Rusija može slati veliki broj dronova i mamaca kako bi naterala Ukrajinu da uključi radare i troši resurse. Ukrajina mora da čuva najskuplje presretače za najopasnije ciljeve, ali u haosu masovnog napada ta razlika nije uvek jednostavna.
Direktna kupovina kao nova faza rata
Ukrajinska narudžbina Patriota i presretača pokazuje da rat ulazi u novu fazu. Donacije ostaju važne, ali više nisu dovoljne. Kijev mora da gradi sistem dugoročnih nabavki, finansijskih aranžmana, zajmova, evropske podrške i stalne proizvodnje municije.
To menja i političku prirodu pomoći. Kada se oružje donira, pitanje zavisi od volje saveznika i njihovih zaliha. Kada se kupuje kroz zajmove i međunarodne aranžmane, Ukrajina ulazi u dugoročnu zavisnost od finansiranja, kredita i zapadne industrijske proizvodnje.
Zajam od milijardu dolara koji podržava EU omogućava hitnu nabavku, ali istovremeno pokazuje da se zapadna podrška sve više pretvara u kombinaciju pomoći, kredita, industrijskih ugovora i strateškog vezivanja Ukrajine za zapadne odbrambene lance.
Za ukrajinsku PVO to je pitanje opstanka i nastavka sukoba. Bez Patriota, Kijev ima znatno manje šanse da presreće balističke rakete. Sa Patriotom, ima šansu, ali po sve višoj ceni i uz sve veću neizvesnost efikasnosti protiv ruskih raketa koje se prilagođavaju.
Rusija traži način da potroši ukrajinski štit
Ruska strategija očigledno ide ka iscrpljivanju. Kombinacija stotina dronova, krstarećih raketa i balističkih projektila stvara pritisak koji nijedna PVO ne može lako izdržati bez ogromnih zaliha municije.
Ukrajina mora da brani gradove, energetsku mrežu, aerodrome, komandne centre, industriju, skladišta, železničke čvorove i vojne objekte. Patriot ne može biti svuda. Čak i tamo gde jeste, njegov luk vatre, broj presretača i potreba za višestrukim radarima ograničavaju realnu zaštitu.
Ruske nadogradnje Iskandera-M i Kindžala, ukoliko su ukrajinske tvrdnje tačne, dodatno smanjuju sigurnost presretanja. Rakete koje menjaju putanju, dolaze iz više pravaca i koriste složenije profile leta direktno napadaju slabosti sistema koji mora automatski da izračuna tačku presretanja.
Ukrajina zato kupuje nove presretače ne zato što Patriot rešava problem, već zato što bez njega nema ni minimalnu šansu protiv najopasnijih ruskih udara. Svaka nova isporuka produžava sposobnost odbrane, ali ne uklanja osnovnu neravnotežu: Rusija pokušava da poveća masu i složenost napada, dok Ukrajina pokušava da sačuva mali broj najskupljih sistema i raketa od iscrpljivanja.
Koliko tih 100 raketa moze da potraje. Ma da je 10000 komada pa je malo?!
Hoce li se neko probuditi u toj Ukrajini da krenu da se dogovaraju!