Kina je u Šangaju povukla potez koji borbu za veštačku inteligenciju prebacuje sa čipova, algoritama i računarskih centara na teren međunarodne politike. Predstavnici 29 država potpisali su sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije, poznate pod skraćenicom WAICO. Nova organizacija biće prvo nezavisno međuvladino telo čiji je rad u potpunosti posvećen razvoju, primeni i globalnom upravljanju veštačkom inteligencijom.
Sedište će se nalaziti u Šangaju, čime Kina jasno pokazuje da ne želi samo da sustigne Sjedinjene Države u razvoju modela i poluprovodnika, već i da učestvuje u pisanju pravila po kojima će čitav sektor funkcionisati. Sporazumu su pristupile uglavnom države Azije, Afrike, Latinske Amerike i postsovjetskog prostora, uključujući Rusiju, Belorusiju, Brazil, Kazahstan, Indoneziju, Pakistan, Srbiju, Kubu, Venecuelu i Južnu Afriku.
Logično, među osnivačima nema vodećih država EU, Japana, Velike Britanije niti drugih najbližih američkih tehnoloških saveznika i zavisnika. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš prisustvovao je ceremoniji.
Sporazum su 16. jula potpisali predstavnici država članica, dok je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji dokument potpisao u ime Pekinga. Dan kasnije Si Đinping je prvi put lično otvorio Svetsku konferenciju o veštačkoj inteligenciji i WAICO predstavio kao važnu prekretnicu u stvaranju drugačijeg sistema globalnog tehnološkog upravljanja.
Kineska inicijativa formalno se predstavlja kao otvorena platforma za saradnju, bezbednost, zajedničke standarde i smanjivanje tehnološkog jaza između bogatih država i zemalja u razvoju. Politička poruka ipak je mnogo šira. Peking nastoji da napravi međunarodni okvir u kojem pravila o veštačkoj inteligenciji neće određivati isključivo Vašington, američke kompanije i zatvoreni krug zapadnih saveznika.
Peking ne želi samo bolje modele, već da spreči da jedna strana piše pravila
Sporazum definiše WAICO kao nezavisnu međuvladinu međunarodnu organizaciju koja će se pozivati na principe Povelje Ujedinjenih nacija, konsultacije članica i ravnopravnu raspodelu koristi od razvoja veštačke inteligencije.
Njeni zadaci obuhvataće međunarodnu tehnološku saradnju, razvoj zajedničkih propisa, usklađivanje standarda, kontrolu rizika, bezbednost sistema i širenje dostupnosti veštačke inteligencije državama koje nemaju sopstvene velike modele, napredne čipove ili računarske centre.
Kineski zvanični dokumenti naglašavaju da veštačka inteligencija mora da bude korisna, bezbedna, pravedna i pod ljudskom kontrolom. Iza tih formulacija nalazi se stvaranje stalne institucije kroz koju će države članice moći da usaglašavaju stavove pre glasanja u Ujedinjenim nacijama, pregovora o međunarodnim standardima ili donošenja nacionalnih zakona.
Si Đinping je u govoru pozvao države da odbace zatvaranje tehnologije unutar političkih blokova i da se suprotstave preširokom korišćenju pojma nacionalne bezbednosti radi ograničavanja tehnološke saradnje.
Ta poruka bila je jasno usmerena na američku politiku kontrole izvoza naprednih poluprovodnika, opreme za njihovu proizvodnju i tehnologija potrebnih za obuku najmoćnijih modela. Peking takve mere predstavlja kao pokušaj očuvanja američkog monopola, dok Vašington tvrdi da sprečava da napredni sistemi budu upotrebljeni u kineskoj vojsci, nadzoru i obaveštajnim operacijama.
„Jedna žica ne stvara muziku, a jedno drvo ne stvara šumu“, poručio je Si, dodajući da razvoj veštačke inteligencije ne sme da bude solistički nastup jedne države, već „simfonija međunarodne saradnje“.
Kineski predsednik veštačku inteligenciju opisao je kao novi motor svetskog privrednog rasta, ali je istovremeno upozorio na algoritamsko odlučivanje, zloupotrebu tehnologije, etičke probleme i mogućnost gubitka kontrole. Predložio je četiri osnovna pravca delovanja: otvoren razvoj i razmenu tehnologije, jačanje bezbednosti i zakonskog nadzora, očuvanje kulturne raznolikosti i stvaranje šireg međunarodnog sistema upravljanja.
Posebno mesto dobio je Globalni jug. Si je upozorio da bi koncentracija modela, podataka, računarske snage i stručnjaka u nekoliko bogatih država mogla da stvori novu istorijsku nepravdu, u kojoj bi najveći deo sveta postao samo korisnik tehnologije proizvedene i kontrolisane u tuđim centrima moći.
WAICO zato neće biti samo forum za razgovore o etici. Kina organizaciju gradi kao kanal za prenos tehnologije, obuku kadrova, zajedničke projekte i širenje svojih tehničkih standarda na tržištima na kojima zapadne kompanije često nude skuplja rešenja ili postavljaju stroža politička ograničenja. Uz Kinu, Rusiju i Brazil, u organizaciju su ušle Belorusija, Srbija, Kuba, Venecuela, Pakistan, Indonezija, Malezija, Kazahstan, Južna Afrika i više afričkih država.
Kineski odgovor na blokadu čipova
Osnivanje WAICO-a dolazi u trenutku kada se tehnološki sukob Kine i Sjedinjenih Država više ne vodi samo oko toga ko ima moćniji model, već ko kontroliše čipove, podatke, lance snabdevanja, međunarodne standarde i tržišta na kojima će se tehnologija koristiti.
Vašington je oko sebe okupio mrežu država i kompanija koje kontrolišu najnaprednije procesore, litografske mašine, proizvodnu opremu i softver za projektovanje čipova. Kina odgovara ulaganjem u domaću industriju i ponudom jeftinijih, otvorenijih i znatno manje uslovljenih sistema državama koje nemaju pristup najskupljoj zapadnoj infrastrukturi.
WAICO predstavlja institucionalni deo tog odgovora. Umesto da svaka zemlja pojedinačno pregovara sa kineskim kompanijama, Peking sada gradi trajnu mrežu vlada, regulatora, univerziteta i tehnoloških centara koji će razvijati zajedničke projekte i postepeno prihvatati kompatibilne standarde.
Takav model može Kini doneti mnogo više od izvoza softvera. Država koja koristi kineske modele, centre podataka, sisteme za nadzor, meteorološke platforme ili industrijsku automatizaciju vremenom usvaja i kineske protokole, bezbednosna rešenja, način obrade podataka i regulatornu praksu.
Peking svoju ponudu predstavlja kao suprotnost zatvorenom zapadnom klubu. Zemljama u razvoju nudi pristup tehnologiji i obuci bez zahteva da prethodno dostignu političke, finansijske ili regulatorne standarde koje nameću zapadne institucije. To verovatno ne znači da će WAICO biti potpuno neutralan tehnološki forum bez trunke kineskog uticaja.
Organizacija je osnovana na inicijativu Pekinga, sedište joj je u Šangaju, a najveći deo infrastrukture, kadrova, finansiranja i konkretnih tehnoloških rešenja dolaziće iz Kine. Članice će dobiti pristup znanju i projektima koje same teško mogu da razviju, dok će Kina zauzvrat širiti svoj uticaj na donošenje propisa i izgradnju digitalne infrastrukture. Upravo u tome leži stvarna vrednost nove organizacije.
Si je najavio da će Kina tokom narednih pet godina obezbediti 5.000 mesta za obuku i stručne seminare namenjene zemljama u razvoju. Najavljeno je i stvaranje međunarodnih centara za primenu veštačke inteligencije u saradnji sa ASEAN-om, Arapskom ligom, Afričkom unijom, Zajednicom latinoameričkih i karipskih država, Šangajskom organizacijom za saradnju i BRIKS-om.
Peking će omogućiti i da 30 država koristi kineski sistem MAZU, koji veštačku inteligenciju primenjuje u ranom upozoravanju na oluje, poplave i druge meteorološke opasnosti. Takvi projekti na prvi pogled nemaju težinu čipova ili velikih jezičkih modela, ali upravo kroz njih kineska tehnologija ulazi u ministarstva, javne službe i svakodnevno funkcionisanje država koje će oblikovati sledeću fazu globalnog digitalnog poretka.
Države ne prilaze Kini zato što veruju da je Peking dobrotvorna organizacija, niti zato što očekuju sistem bez interesa, pritisaka ili skrivenih računa. Prilaze joj zato što im je dosta poretka u kojem jedan centar moći odlučuje ko sme da razvija tehnologiju, kupuje čipove, koristi finansijski sistem ili vodi samostalnu politiku.
Kada se pravila primenjuju selektivno, konkurencija prestaje da bude samo pitanje izbora boljeg partnera. Postaje način bekstva iz zavisnosti. Tada mnogi radije prihvataju rizik sistema čije mane još ne poznaju do kraja nego nastavak života pod pritiscima koje već veoma dobro poznaju.
WAICO zato vrlo verovatno nije samo kineski tehnološki projekat. To bi mogla biti politička posledica decenijske upotrebe sankcija, zabrana izvoza, tehnoloških blokada i svih ostalih prljvih igara radi očuvanja sopstvene prednosti. Kina ne mora da ubedi 28 drugih država da je bolja ili pravednija. Dovoljno je da im ponudi drugu adresu, više prostora za pregovore i kroz sopstveni primer pokažu da ne postoji samo jedini ulaz u budućnost.
