Evropska priča o zajedničkom lovcu šeste generacije raspala se mnogo pre nego što je avion uopšte dobio konačan oblik. Otkazivanje FCAS-a u proleće 2026. godine pretvorilo je Francusku i Nemačku iz industrijskih partnera u direktne konkurente koji sada pokušavaju da oko sebe okupe nove saveznike.
Švedska je postala jedan od najvažnijih kandidata.
Pariz je zvanično otvorio vrata saradnji sa Stokholmom, dok je Berlin kontakte započeo još tokom 2025, kada je već postalo jasno da sukob između Dassault Aviation i Airbus Defence and Space može srušiti zajednički francusko-nemački projekat.
Nekadašnji partneri sada nude Šveđanima sopstvene varijante evropskog lovca šeste generacije.
Francuska udara tamo gde smatra da je Gripen najranjiviji
Glavni francuski argument nije radar, naoružanje niti stelt, već motor.
Gripen koristi pogonske sisteme američkog porekla koje isporučuje GE Aerospace, što Pariz predstavlja kao političku i industrijsku zavisnost od Vašingtona. Francuska nudi Safran kao evropsku alternativu, uključujući mogućnost buduće integracije francuskog motora u švedske avione.
Poruka je jasna: evropski lovac koji zavisi od američkog motora nema pravu stratešku autonomiju.
Saab tu procenu ne deli. Švedska kompanija ne smatra američki pogonski sistem bezbednosnim rizikom, pa francuska ponuda za sada više predstavlja politički argument nego rešavanje problema koji Stokholm priznaje kao postojeći.
Francuska istovremeno tvrdi da su operativni zahtevi dve zemlje veoma slični. Pariz i Stokholm navodno traže lakši i manji lovac od velikih platformi koje se često vezuju za američke i druge programe šeste generacije.
Takav pristup prirodno više odgovara francuskoj tradiciji Rafala i švedskom konceptu Gripena nego veoma velikim borbenim avionima namenjenim prvenstveno operacijama preko Pacifika.
Berlin je Švedsku počeo da priprema još pre raspada FCAS-a
Nemačka se nije oslonila na opstanak FCAS-a. Berlin je već tokom 2025. uspostavljao kontakte sa Švedskom kao rezervnu opciju ukoliko se saradnja sa Francuskom raspadne. Spor Dassaulta i Airbusa dugo se nije odnosio samo na tehničke zahteve, već i na kontrolu projekta, raspodelu poslova, intelektualnu svojinu i pitanje ko će stvarno voditi razvoj budućeg lovca.
FCAS je trebalo da demonstrira evropsku sposobnost razvoja strateškog sistema bez američke dominacije. Završio je tako što se dva najveća učesnika sada međusobno bore za trećeg partnera.
Evropa sada ponovo rizikuje razvoj više skupih paralelnih programa, sa različitim motorima, avionikom, naoružanjem i logističkim lancima.
Švedska još nije odlučila da joj partner uopšte treba
Francusko-nemačko nadmetanje ima jednu veliku prepreku: Saab već razvija sopstveni budući borbeni avion.
Švedski projekat serije F zasnovan je na zahtevima domaćeg ratnog vazduhoplovstva, a Stokholm do septembra 2027. treba da odluči da li nastavlja samostalno ili ulazi u širi evropski program.
Ta odluka neće biti jednostavna. Samostalni razvoj čuva tehnološku kontrolu i Saabovu nezavisnost, ali lovac šeste generacije zahteva ogromna ulaganja u motore, senzore, stelt, elektronsko ratovanje, bespilotne pratioce i mrežno ratovanje.
Ulazak sa Francuskom ili Nemačkom smanjio bi finansijski teret, ali bi Švedska morala da deli kontrolu nad projektom i proizvodnjom.
Ukrajina pokušava da se veže za odluku koja još nije doneta
Kijev ide još dalje. Ukrajinski Defense Express već povezuje švedski izbor sa budućom ukrajinskom borbenom avijacijom.
Takva procena zasniva se na navodnim planovima Saaba da deo proizvodnih kapaciteta potencijalno smesti u Ukrajini i na mogućnosti da Kijev dugoročno koristi švedsku avio-tehnologiju.
Problem je što još ne postoji ni konačan švedski program, ni izabrani partner, ni operativni lovac šeste generacije.
Francuska sada pokušava da od neuspelog FCAS-a napravi novi savez oko Safrana i sopstvenih tehnoloških kapaciteta. Nemačka je istu tranziciju počela ranije i pokušava da sačuva što veći deo evropske industrijske mreže oko sebe.
Švedska, za razliku od oba rivala, još ima luksuz da bira između njih ili da odbije oba i nastavi samostalno. Podsetimo, još 2023. godine Švedska se povukla iz projekta stvaranja lovca nove generacije Tempest, koji gura Velika Britanija.
