Zelenski „zatvara“ rusko nebo: Kako bi Kijev mogao da ugrozi civilni međunarodni vazdušni saobraćaj?

Volodimir Zelenski najavio je novu kampanju usmerenu na ograničavanje korišćenja ruskog vazdušnog prostora, uz poruku stranim avio-kompanijama da letovi iznad Rusije postaju sve rizičniji.

„Upozoravamo svaku avio-kompaniju koja koristi ruski vazdušni prostor: rusko nebo postaje potpuno opasno“, izjavio je Zelenski.

Posebno je pomenuo prevoznike koji lete ka Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim većim ruskim gradovima, navodeći da „civilna avijacija nema mesta među dronovima“.

Iza te poruke nalazi se sasvim praktičan vojno-ekonomski mehanizam. Za ozbiljno ometanje civilnog vazdušnog saobraćaja nije potrebno pogađati aerodromsku infrastrukturu. Dovoljno je redovno stvarati pretnju bespilotnim letelicama u blizini velikih aerodroma.

Dron ne mora ništa da pogodi da bi zatvorio aerodrom

Već samo otkrivanje bespilotne letelice na prilaznim pravcima može dovesti do privremenog zatvaranja vazdušnog prostora, preusmeravanja aviona, kašnjenja i poremećaja reda letenja.

Takva taktika direktno povećava troškove prevoznika. Avioni troše dodatno gorivo, posade probijaju radno vreme, putnici ostaju zaglavljeni, a aerodromi gube kapacitet.

Kijev je sličan pristup već koristio tokom proleća 2025. godine, kada su ukrajinski dronovi više puta izazivali privremena ograničenja rada moskovskih aerodroma i drugih aerodroma u centralnoj Rusiji.

Vojni efekat bio je gotovo nikakav, ali je civilni saobraćaj povremeno ozbiljno poremećen.

Problem je cena takve kampanje

Dugotrajno održavanje pritiska zahteva veliki broj bespilotnih letelica. Ukrajina je tokom 2025. morala da bira između slanja dronova prema aerodromima i upotrebe istih sistema protiv rafinerija, skladišta, vojnih objekata i druge infrastrukture u dubini Rusije.

Zbog toga se intenzitet udara na aerodrome vremenom smanjio.

Situacija bi sada mogla da bude drugačija. Zapadno-ukrajinska proizvodnja dalekometnih bespilotnih letelica znatno je povećana, pa Kijev potencijalno može da izdvoji deo sistema za stalno stvaranje pretnje ruskom civilnom vazduhoplovstvu bez potpunog odustajanja od udara na druge ciljeve.

Rusija je u međuvremenu prilagodila odbranu

Moskva je, međutim, tokom prethodnih talasa napada stekla iskustvo upravo sa ovom vrstom problema.

Pojačana je zaštita velikih aerodroma, unapređene su procedure za brzo zatvaranje i ponovno otvaranje vazdušnog prostora, dok su jedinice PVO i službe za reagovanje stekle više iskustva u otkrivanju i presretanju manjih bespilotnih letelica.

Zbog toga pokušaj da se rusko nebo dugoročno „zatvori“ ne bi bio jednostavan. Kijev bi morao kontinuirano da troši značajan broj dronova samo da bi održavao nivo pretnje dovoljan za redovne prekide civilnog saobraćaja.

Rusija nema mogućnost simetričnog odgovora

Poseban problem za Moskvu jeste što na ovu taktiku praktično ne može odgovoriti istom merom. Ukrajinski vazdušni prostor je od početka sukoba zatvoren za redovne putničke letove, pa simetričan pritisak na ukrajinske avio-kompanije jednostavno nije moguć.

Međutim, ukoliko bi rusko rukovodstvo zaključilo da je došao kraj prepucavanju, ono što je sada problem za Moskvu moglo bi vrlo brzo da postane ozbiljniji problem za Kijev.

Nedavne runde međusobnih udara nagovestile su da Rusija može da proširi geografiju i izbor ciljeva na ukrajinskoj teritoriji. Odmeren oblik odgovora bio bi nastavak i intenziviranje udara na vojne, energetske, industrijske i logističke objekte. Svako dalje pomeranje granice bilo bi daleko opasnije.

Problem nastaje kada jedna strana posle četiri i po godine protivničke uzdržanosti počne tu uzdržanost da tretira kao trajnu karakteristiku sistema, a ne kao političku odluku koja sutra može biti promenjena.