Egipatski MiG-29M/M2 tokom zajedničke vežbe sa Kinom dobili su protivnika kakvog gotovo sigurno nisu imali u dosadašnjoj obuci. Na drugoj strani nalaze se kineski J-16, teški lovci nastali mnogo kasnije i razvijani u vreme kada su AESA radari, dalekometne rakete i mrežno povezivanje već postali osnovni deo vazdušnog rata. Susret dve platforme zato je mnogo zanimljiviji od još jednog međunarodnog vežbovnog leta.
MiG-29 je decenijama jedan od najrasprostranjenijih lovaca na svetu, a egipatska verzija pripada njegovim najmodernijim izvoznim varijantama. Kairo je u ovu flotu ozbiljno ulagao i dugo je predstavljao kao važan korak iznad starijih aviona u regionu. Vežba “Orlovi civilizacije 2026” sada ga prvi put stavlja naspram kineskog lovca koji pripada sasvim drugoj tehnološkoj etapi.
Časopis Military Watch 27. avgusta ocenio je da MiG-29M/M2 tokom ove vežbe prolazi jedan od najzahtevnijih operativnih testova u svojoj istoriji. Pitanje više nije koliko je MiG-29 unapređen u odnosu na originalni sovjetski avion, već koliko mu je prostora ostalo protiv mnogo novijeg J-16.
Egipat ima 46 modernizovanih MiG-29
Egipat je 2015. godine naručio ukupno 46 aviona MiG-29M i dvoseda MiG-29M2. Oni zajedno sa francuskim Rafalima čine najmoderniji deo egipatske lovačke flote generacije 4+.
Originalni MiG-29 nastao je kao relativno lak lovac namenjen borbi za prevlast u vazduhu blizu sopstvenih baza. Sovjetski konstruktori veliki naglasak stavili su na ubrzanje, odnos potiska i mase, manevarsku sposobnost i borbu na manjim i srednjim udaljenostima.
MiG-29M otišao je znatno dalje. Dobio je veću količinu goriva, modernizovanu avioniku, unapređeni radar, višenamenske mogućnosti i mnogo širi izbor preciznog naoružanja.
Posebno važna bila je integracija rakete R-77-1 sa aktivnim radarskim samonavođenjem. Time je MiG-29M postao prvi egipatski lovac koji je mogao da koristi ovu kategoriju raketa vazduh-vazduh, pošto zapadni avioni prodati Kairu nisu dobijali pun paket odgovarajućeg dalekometnog naoružanja.
J-16 igra u drugoj težinskoj kategoriji
MiG-29M ostaje sposoban avion, ali razlika u odnosu na J-16 počinje već kod same konstrukcije. Kineski lovac je znatno veći, nosi više goriva i naoružanja i raspolaže mnogo većom površinom radarske antene.
Military Watch ocenjuje da je radar J-16 približno tri puta veći od onoga koji koristi MiG-29M. Kineski avion koristi savremeni AESA radar i elektroniku razvijanu paralelno sa programima najnovijih kineskih borbenih aviona.
Deo tehnologija i iskustava povezuje se sa razvojem stelt lovca J-20. Tu spadaju modernije podatkovne veze, napredna obrada senzorskih informacija i sposobnost da pilot dobija mnogo širu taktičku sliku bez oslanjanja isključivo na sopstveni radar.
Military Watch ide toliko daleko da radar J-16 opisuje kao jednog od najmoćnijih ugrađenih u neki operativni lovac, zahvaljujući kombinaciji velike antene i savremene tehnologije.
PL-15 predstavlja još veći problem
Razlika postaje posebno ozbiljna u borbi van vizuelnog dometa.
J-16 koristi kinesku raketu PL-15, čiji domet značajno premašuje mogućnosti R-77-1 koju nose egipatski MiG-29M. Military Watch procenjuje da PL-15 može da raspolaže približno trostruko većim dometom, uz savremenije sisteme navođenja.
U realnoj borbi to bi kineskom avionu omogućilo da pokuša napad znatno pre nego što MiG-29M dođe u povoljnu poziciju za sopstveno lansiranje.
MiG-29 pritom nije tehnološki beznačajan. Još sovjetske verzije imale su za svoje vreme veoma napredne sposobnosti gađanja pod velikim uglovima van uzdužne ose aviona, odlične letne karakteristike i izuzetnu manevarsku sposobnost.
Problem je tempo razvoja nakon raspada Sovjetskog Saveza. Platforma je modernizovana, ali nije prošla kroz tehnološki skok koji su tokom poslednje dve decenije ostvarili najnoviji kineski i američki lovci.
Kinezi verovatno neće pokazati sve
Vežba gotovo sigurno neće otkriti pune mogućnosti J-16.
Kina nema razlog da tokom međunarodne obuke izlaže sve režime rada radara, podatkovnih veza, elektronskog ratovanja ili realne parametre raketa. Scenariji simuliranih borbi mogu biti podešeni i tako da egipatske posade dobiju realnu mogućnost uspešnog angažovanja.
U Egipat je pritom stigla osnovna verzija J-16. U mogućem ozbiljnom sukobu kineski avion ne bi delovao izolovano, već zajedno sa stelt lovcima J-20, avionima za rano upozoravanje i kontrolu, drugim platformama podrške i specijalizovanim J-16D za elektronsko ratovanje.
Takva formacija predstavljala bi neuporedivo složeniji problem od nekoliko J-16 u kontrolisanoj vežbi.
MiG-29 u svoje vreme držao prednost nad regionalnim rivalima
Kupovina MiG-29M/M2 svojevremeno je Egiptu donela ozbiljan napredak u vazdušnoj borbi van vizuelnog dometa. Avioni su u određenom periodu pružali Kairu mogućnosti koje su bile vrlo konkurentne u odnosu na izraelske F-16C/D i starije F-15, kao i turske F-16C/D.
Regionalna slika se od tada promenila. Izrael je uveo F-35I i modernizuje druge tipove, Turska razvija novu generaciju borbenih aviona KAAN i unapređuje postojeću flotu, dok Kina ekspresno povećava sposobnosti sopstvene avijacije.
Egipatski Rafali takođe imaju ograničenje, Kairo nije dobio rakete Meteor za borbu vazduh-vazduh velikog dometa, pa avioni ne koriste puni potencijal koji ova platforma može da pruži sa evropskim naoružanjem.
Simulirani duel MiG-29M/M2 protiv J-16 za Egipat predstavlja mnogo više od atraktivnog dela vojne vežbe. Kairo sada iz prve ruke može da vidi kako se njegova dva najvažnija moderna lovačka tipa uklapaju u vazdušni rat protiv platforme koja raspolaže većim radarom, dalekometnijim raketama i elektronikom razvijenom u eri J-20. Takva iskustva mogu postati jedan od faktora kada Egipat sledeći put bude birao čime će zameniti ili dopuniti sadašnju lovačku flotu.
