Pet malih bespilotnih kopnenih vozila na jednom Bredliju predstavljaju prilično drugačiju sliku buduće oklopne jedinice od one na koju smo navikli. Američka vojska već godinama traži način da postojeća borbena vozila uklopi sa autonomnim i daljinski upravljanim sistemima, bez čekanja da svaka nova tehnologija dobije sopstvenu namensku platformu. Jedan od poslednjih eksperimenata pokazuje da se taj pristup sada ispituje i na M2A4 Bredliju.
Snimak koji je kompanija Swarmbotics AI objavila 25. avgusta 2026. godine prikazuje Bredli tokom eksperimenta Pegasus Charge 3 sa 1. konjičkom divizijom. Na vozilu je vidljivo najmanje pet malih bespilotnih kopnenih vozila FireAnt.
Takva konfiguracija ne pretvara Bredli u klasični robotski transporter niti govori da će američka vojska sutra početi masovno da ih koristi na ovaj način. Ona, međutim, pokazuje da se razmatra vrlo praktično pitanje: kako male autonomne sisteme dovesti neposredno uz oklopnu jedinicu i rasporediti ih bez posebnog transportnog lanca.
Bredli kao nosač robotske grupe
Na objavljenom snimku pet FireAnt vozila postavljeno je sa leve strane Bredlija, na spoljašnjem prostoru vozila. Nije moguće pouzdano utvrditi da li se dodatni roboti nalaze i sa druge strane, niti se na dostupnom materijalu jasno vidi način njihovog skidanja i raspoređivanja.
Važniji deo demonstracije jeste sama fizička integracija. Umesto posebnog robotskog nosača, američka vojska koristi postojeće borbeno vozilo pešadije koje već pripada oklopnoj formaciji.
Time se smanjuje potreba za još jednom posebnom vrstom vozila i omogućava da mala bespilotna kopnena sredstva stignu do područja dejstva zajedno sa jedinicom koja bi ih koristila.
Swarmbotics AI opisao je aktivnost kao kretanje kopnenih rojeva prema kontaktu tokom eksperimenta Pegasus Charge 3 sa 1. konjičkom divizijom.
Testiranje se uklapa u širi program američke Kopnene vojske poznat kao Transformation in Contact, kroz koji jedinice u realnim uslovima eksperimentišu sa novim bespilotnim sistemima, senzorima, komunikacijama i metodama komandovanja.
FireAnt je mala modularna platforma
FireAnt je kompaktno bespilotno kopneno vozilo kompanije Swarmbotics AI, razvijeno tako da više primeraka može da radi u međusobno povezanoj grupi.
Osnovna konstrukcija je modularna, pa se vozilo može prilagoditi različitim zadacima. Proizvođač navodi izviđanje, nadzor, elektronsko ratovanje i zadatke protiv bespilotnih letelica.
FireAnt je ranije prikazivan i u konfiguracijama namenjenim protivoklopnim zadacima i jednokratnim napadima. Primerci koji se vide na Bredliju tokom Pegasus Charge 3 nemaju jasno uočljive protivoklopne bojeve glave sa ranijih demonstracija, pa njihova konkretna uloga tokom ovog testa nije poznata.
Mogućnost promene korisnog tereta omogućava da ista osnovna platforma bude korišćena kao izviđač, nosač senzora, ometač ili sredstvo za neki drugi zadatak bez razvoja potpuno novog vozila.
Problem nije samo napraviti robota
Jedno od ozbiljnijih pitanja kod uvođenja kopnenih robota nije njihova sama konstrukcija, već način na koji će postati deo postojeće jedinice.
Generalni direktor i suosnivač Swarmbotics AI Stiven Hauton ocenio je da uvođenje robota u borbu zahteva promene u doktrini i načinima upotrebe.
To uključuje pitanja transporta, održavanja, punjenja, veze, komandovanja, dodeljivanja ciljeva i raspodele zadataka između vojnika i autonomnih sistema.
Malo vozilo može imati dobre tehničke osobine, ali njegova vojna vrednost zavisi od toga koliko jednostavno može da prati tempo oklopne jedinice i koliko dodatnog opterećenja stvara posadi.
Bredli kao nosač omogućava da se takva pitanja ispituju bez razvoja potpuno novog vozila namenjenog samo robotima.
M2A4 dobija još jednu moguću ulogu
M2A4 je najnovija velika modernizacija porodice Bredli i nastala je pre svega kao odgovor na povećanu masu i energetsku potrošnju prethodnih verzija.
Varijanta donosi unapređeno ogibljenje, pogonski sklop, električni sistem i druge izmene koje omogućavaju nastavak modernizacije platforme nastale još tokom Hladnog rata.
Američka vojska već dugo traži naslednika Bredlija kroz program XM30, ali njegovo uvođenje neće preko noći ukloniti postojeću flotu iz jedinica.
Eksperiment sa FireAnt sistemima pokazuje jedan od načina na koji starija platforma može dobiti novu funkciju bez radikalne rekonstrukcije.
Bredli u takvoj ulozi ne mora sam da ulazi u svaki opasan prostor. Manja bespilotna vozila mogu biti poslata napred radi izviđanja, otkrivanja položaja, elektronskog izviđanja ili drugih zadataka pre nego što se izlože vojnici i teža oklopna sredstva.
Od eksperimenta do borbene upotrebe put je još dug
Snimak sa Pegasus Charge 3 pokazuje da je nekoliko FireAnt vozila moguće fizički preneti na Bredliju. Ne pokazuje još koliko brzo mogu da budu skinuta sa vozila, koliko ljudi je za to potrebno, koliko dugo mogu da rade zajedno niti koliko pouzdano funkcioniše upravljanje većim brojem robota u realnoj borbenoj sredini.
Ostaju i pitanja održavanja, rezervnih baterija ili goriva, veze u uslovima elektronskog ometanja i prostora koji roboti zauzimaju na vozilu.
Na oklopnom vozilu gotovo svaki kilogram i svaki slobodan deo spoljne površine već imaju neku namenu. Dodavanje pet ili više bespilotnih sistema zato nužno utiče na druge potrebe posade i jedinice.
Pegasus Charge 3 za sada pokazuje eksperimentalni odgovor na problem koji će postajati sve važniji: kako postojeće oklopne jedinice opremiti većim brojem malih autonomnih sistema bez stvaranja potpuno nove logističke strukture.
Ukoliko se koncept pokaže praktičnim, Bredli bi tokom poslednjih godina aktivne službe mogao da dobije ulogu koja nije postojala ni kada je projektovan ni tokom većeg dela njegove višedecenijske karijere.
