Kineski J-10C više nije avion čije se izvozne šanse procenjuju samo na osnovu kataloga, vežbi i tehničkih karakteristika. Vazdušni sukob Indije i Pakistana u maju 2025. dao mu je ono što proizvođači borbenih aviona ne mogu da kupe reklamom: borbeno iskustvo protiv jednog od najsavremenijih zapadnih lovaca.
Posledice se sada vide na tržištu.
Bangladeš otvoreno navodi rezultate pakistanskih J-10C protiv indijskih Rafala kao jedan od razloga zbog kojih želi kineski avion. Uzbekistan je već počeo da prima svoje J-10C, kojima će zameniti MiG-29 nasleđene iz sovjetskog perioda. Kina tako istovremeno prodire na dva tržišta koja su decenijama bila oslonjena na sovjetsku i rusku tehniku.
Posebno je značajno što J-10C nije najskuplji niti tehnološki najambiciozniji kineski lovac. Reč je o relativno pristupačnom jednomotornom avionu koji se u kineskom Ratnom vazduhoplovstvu nalazi ispod teških J-16 i stelt J-20.
Njegov izvozni uspeh zato pokazuje koliko se promenila pozicija kineske vazduhoplovne industrije.
Kupci više ne procenjuju kineske avione samo kao jeftiniju alternativu ruskoj ili zapadnoj tehnici. Sve češće ih posmatraju kao sisteme koji nude veoma savremene senzore, rakete velikog dometa i kompletan paket za umreženo ratovanje.
Bangladeš se poziva direktno na sukob Indije i Pakistana
Savetnik premijera Bangladeša za informisanje i radiodifuziju Zahed Ur Rahman naveo je borbene rezultate J-10 tokom indijsko-pakistanskog sukoba iz maja 2025. kao važan argument za nabavku.
Rahman je rezultate protiv Rafala opisao kao stvarno borbeno iskustvo i „utvrđenu informaciju“.
Pakistan je tokom sukoba koristio izvoznu verziju J-10CE sa raketama PL-15E, dok je Indija u borbu uključila Rafale, avione koje Nju Delhi smatra najmodernijim delom svoje lovačke flote.
Tvrdnje o tačnom broju indijskih gubitaka ostale su predmet spora između dve strane, ali je sam sukob postao prvi veliki borbeni test kineskog lovca protiv savremenih aviona zapadnog porekla.
Za potencijalnog kupca poput Bangladeša to ima mnogo veću težinu od rezultata sa aeromitinga ili fabričkih prezentacija.
Rahman je 25. avgusta potvrdio da je nacrt sporazuma za J-10C i dodatnu kinesku vojnu opremu već pripremljen i prosleđen Odeljenju oružanih snaga i nadležnim ministarstvima na odobrenje.
Rafal je mnogo skuplji protivnik
Rezultat je dodatno privukao pažnju zato što se J-10C i Rafal nalaze u veoma različitim cenovnim kategorijama.
Rafal predstavlja vrh francuske borbene avijacije i jedan od najsposobnijih evropskih lovaca, dok je J-10C najlakši i među najjeftinijim savremenim lovcima koji se proizvode za kinesko Ratno vazduhoplovstvo.
Kineski avion pritom raspolaže AESA radarom, modernim sistemima elektronskog ratovanja, savremenim data-linkovima i raketama PL-15 veoma velikog dometa.
Pakistansko iskustvo pokazalo je i značaj čitavog sistema, a ne samo jednog aviona. J-10C nije ratovao izolovano, već kao deo mreže radara, aviona za rano upozoravanje i kontrolu, elektronskog ratovanja i razmene podataka.
Kineski izvori su takođe navodili da je kinesko tehničko osoblje bilo raspoređeno u Pakistanu radi podrške J-10C tokom sukoba, što potencijalnim kupcima pokazuje kakvu vrstu podrške Peking može da ponudi u kriznoj situaciji.
J-10C protiv Jurofajtera i Su-35
Reputacija aviona nije zasnovana samo na maju 2025. godine. Pakistanski J-10C navodno su tokom simuliranih vazdušnih borbi protiv katarskih Jurofajtera ostvarili rezultat 9:0, iako Katar koristi jednu od najnaprednijih konfiguracija ovog evropskog lovca.
Postoje i navodi da je J-10C tokom vežbi više puta ostvarivao prednost nad ruskim Su-35.
Takve rezultate treba razlikovati od stvarnog rata jer pravila vežbe, početne pozicije, korišćeni senzori i ograničenja naoružanja mogu presudno uticati na ishod.
Međutim, zajedno sa pakistanskim borbenim iskustvom oni su postali deo izvozne reputacije kineskog aviona.
Uzbekistan već prelazi sa MiG-29 na J-10C
Dok Bangladeš priprema sporazum, Uzbekistan je otišao korak dalje. Prema najnovijim informacijama, naručena su 24 J-10C, a prva dva aviona isporučena su u julu.
Za uzbekistansko vazduhoplovstvo to predstavlja najveću tehnološku promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
MiG-29 i Su-27 činili su osnovu njegove lovačke komponente gotovo 35 godina. Su-27 su zbog visokih operativnih troškova postepeno povučeni, dok bi dolazak 24 kineska aviona trebalo da omogući i potpuno povlačenje starih MiG-29.
Razlika između njih nije samo u starosti. Uzbekistanski MiG-29 pripadaju tehnološkom standardu čiji koreni sežu u sedamdesete i osamdesete godine, dok J-10C ulazi u borbu sa AESA radarom, digitalnom avionikom, savremenom komunikacijom i potpuno drugačijim mogućnostima razmene podataka.
PL-15 menja borbu van vizuelnog dometa
Najveći skok nalazi se u kombinaciji senzora i raketnog naoružanja. J-10C koristi PL-15, raketu vazduh-vazduh velikog dometa sa aktivnim radarskim navođenjem i AESA tragačem. Za domaću kinesku verziju navode se dometi blizu 300 kilometara, dok izvozna PL-15E ima drugačije deklarisane karakteristike.
MiG-29 koje Uzbekistan nasleđuje iz sovjetskog perioda ne mogu da ponude uporedivu sposobnost borbe na velikim udaljenostima.
Razlika postoji i na kratkom dometu. PL-10 je savremena infracrveno navođena raketa za blisku vazdušnu borbu, dok je R-73, kojom su opremljeni MiG-29, svojevremeno predstavljala svetski vrh, ali potiče iz potpuno druge tehnološke epohe.
Kina preuzima tržište koje je nekada pripadalo Rusiji
Bangladeš i Uzbekistan zajedno pokazuju mnogo širi proces. Kina više ne izvozi samo avione državama koje nemaju pristup zapadnoj ili ruskoj tehnici. Počinje da zamenjuje ruske lovce u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, dok istovremeno privlači kupce koji svoje odluke zasnivaju na rezultatima protiv najboljih evropskih aviona.
J-10C u toj strategiji ima posebno pogodnu poziciju. Jeftiniji je i jednostavniji od kineskih teških lovaca, ali koristi tehnologije i naoružanje koje su razvijene u okviru mnogo šire kineske vazduhoplovne industrije.
Peking istovremeno već operativno koristi J-20, razvija nove lovce pete generacije i ubrzano radi na šestoj generaciji.
J-10C zato na izvoznom tržištu više ne nastupa kao vrhunac kineskih mogućnosti. On postaje njihov pristupačniji proizvod, a upravo ta činjenica mogla bi biti mnogo neprijatnija za tradicionalne ruske i evropske dobavljače nego uspeh jednog skupog elitnog aviona.
