Rusija pokušava da stare i jeftine lake avione pretvori u pokretne vazdušne platforme za lov na ukrajinske dronove. Specijalna letačka jedinica Centra za specijalne namene „Bars-Sarmat“ završila je seriju ispitivanja aviona Jak-52 i An-2 kao nosača brzih dronova-presretača. Na objavljenim snimcima Jak-52 nosi četiri bespilotne letelice pod krilima, po dve sa svake strane, što ovu nekadašnju školsku i sportsku letelicu pretvara u svojevrsnu vazdušnu bateriju protiv dronova. An-2 bi trebalo da preuzme znatno širu ulogu, jer će osim nošenja većeg broja presretača služiti i kao komandni centar u vazduhu.
Posada bi iz aviona otkrivala ciljeve, usmeravala bespilotne letelice i koordinirala njihove napade na ukrajinske dronove dugog dometa. Ruski stručnjaci na ovom rešenju rade od prošle godine, pokušavajući da pronađu jeftiniji odgovor na sve češće prodore bespilotnih letelica duboko u rusku pozadinu. Umesto lansiranja skupih raketa protivvazdušne odbrane, cilj je da relativno jeftini dron-presretač bude dopremljen bliže pravcu kretanja cilja i pušten sa aviona koji već patrolira u vazduhu.
Koncept istovremeno pokazuje koliko su masovni napadi dronovima promenili rat, jer se avioni razvijeni pre više decenija sada prilagođavaju za zadatak koji u vreme njihovog projektovanja nije ni postojao. Nekadašnji školski Jak-52 i dvokrilni An-2 tako postaju deo novog sloja odbrane između kopnenih osmatračkih sistema i klasičnih lovačkih aviona.
Dmitrij Rogozin, komandant Centra „Bars-Sarmat“, potvrdio je da su za ispitivanja izabrana upravo ova dva tipa aviona. Njihova glavna prednost nije velika brzina niti napredna elektronika, već jednostavna konstrukcija, niski troškovi leta, mogućnost dugog zadržavanja u vazduhu i korišćenje sa slabije opremljenih aerodroma.
Jak-52 je dovoljno brz da brzo stigne do zone kroz koju prolaze sporiji udarni i izviđački dronovi. An-2 je znatno sporiji, ali može duže da patrolira, ponese više opreme i obezbedi prostor za operatere, komunikacione uređaje i sisteme za upravljanje bespilotnim letelicama.
Jak-52 nosi četiri brza presretača, drugi član posade preuzima lov
Na snimcima sa ispitivanja vidi se Jak-52 sa četiri drona postavljena na potkrilne nosače. Po dva presretača nalaze se ispod svakog krila, raspoređena tako da avion zadrži ravnotežu i prihvatljive letne osobine.
Takva konfiguracija omogućava da jedna posada tokom iste patrole napadne više vazdušnih ciljeva. Avion ne mora da ulazi u neposrednu borbu sa dronom, da ga gađa topom ili da se približi na udaljenost na kojoj bi sudar sa ostacima predstavljao opasnost.
Jak-52 bi u ovom sistemu služio kao nosač, osmatračka platforma i početna tačka lansiranja. Dron-presretač se odvaja od aviona tek kada se cilj nalazi u njegovom efektivnom dometu, čime se štedi energija potrebna za dug prilaz iz kopnene baze.
Drugi član posade najverovatnije će biti zadužen za otkrivanje, izbor i praćenje ciljeva, kao i neposredno upravljanje lansiranim dronovima. Pilot bi se u tom slučaju usredsredio na let, održavanje položaja i izbegavanje ulaska u zonu dejstva protivničkih sistema.
Takva podela zadataka posebno je važna tokom noćnih operacija ili istovremenog napada više ukrajinskih dronova. Operater bi morao da prati sliku sa senzora, odlučuje koji presretač napada koji cilj i procenjuje da li je nakon prvog udara potrebno lansirati još jednu bespilotnu letelicu.
Tačne karakteristike novih dronova nisu objavljene. Nema podataka o njihovoj najvećoj brzini, trajanju leta, dometu veze, vrsti bojeve glave ili načinu uništavanja cilja.
Prema spoljašnjem obliku, ruski presretači podsećaju na ukrajinske protivvazdušne dronove „Sting“. Imaju četiri propelera i dva široka pomoćna krila, što ukazuje na pokušaj spajanja pokretljivosti višerotorskog drona sa većim doletom i brzinom letelice sa fiksnim krilima.
Dronovi su opremljeni sistemom mašinskog vida. Takvo rešenje trebalo bi da omogući automatsko prepoznavanje, praćenje i završni prilaz cilju, bez potrebe da operater tokom čitavog napada ručno upravlja svakim pokretom.
Mašinski vid postaje posebno važan kada protivnički dron leti nisko, menja visinu ili prolazi iznad terena sa velikim brojem objekata. Operater može da dovede presretač u odgovarajuću zonu, nakon čega kamera i ugrađeni algoritmi preuzimaju praćenje označene mete.
Centar „Bars-Sarmat“ nije objavio da li dron uništava cilj neposrednim sudarom, eksplozivnom bojevom glavom ili nekim drugim sistemom. Male dimenzije i raspored propelera ukazuju da je verovatno namenjen jednokratnoj upotrebi protiv udarnih bespilotnih letelica.
Lansiranje iz vazduha pruža mu početnu visinu i uklanja veliki deo puta koji bi morao da pređe da je poleteo sa zemlje. Dron tako može da koristi više energije za ubrzavanje, završni manevar i presretanje cilja.
An-2 bi nosio više dronova i upravljao čitavom zonom presretanja
Za An-2 nisu objavljene fotografije kompletne borbene konfiguracije niti podatak o broju dronova koje može da nosi. Ruska strana navela je samo da će avion služiti kao nosač i punopravni komandni centar za upravljanje bespilotnim letelicama u vazduhu.
Velika nosivost i prostrana kabina daju An-2 mogućnosti koje Jak-52 nema. U unutrašnjosti se mogu smestiti operateri, dodatne radio-stanice, računari, prijemnici podataka i oprema za obradu slike sa dronova.
Posada bi mogla da kontroliše nekoliko presretača istovremeno, prima podatke sa kopnenih radara i osmatračkih položaja, a zatim da ih usmerava prema ciljevima koji prolaze kroz određeni sektor. An-2 bi na taj način postao leteća tačka za spajanje osmatranja, komandovanja i neposrednog napada.
Njegova mala brzina, koja predstavlja nedostatak u većini borbenih zadataka, može biti korisna tokom dugih patrola protiv sporih dronova. Avion može satima da kruži iznad zaštićenog područja bez potrošnje goriva kakvu bi zahtevao mlazni lovac.
An-2 takođe može da koristi kratke, travnate i slabo pripremljene piste. To omogućava raspoređivanje bliže industrijskim objektima, skladištima goriva, aerodromima i drugim mogućim pravcima napada.
Slabosti ovog koncepta ipak su očigledne. An-2 je veliki, spor i lako uočljiv avion bez ozbiljne zaštite, pa bi njegovo korišćenje bilo ograničeno na rusku pozadinu, daleko od ukrajinskih lovaca i sistema protivvazdušne odbrane.
Jak-52 je brži i okretniji, ali takođe nema radar niti senzorski paket savremenog borbenog aviona. Njegova efikasnost zavisiće od podataka koji dolaze sa zemlje, optičkih sistema i sposobnosti drugog člana posade da pronađe mali cilj u velikom vazdušnom prostoru.
Loše vreme, niski oblaci, magla i noć mogli bi znatno da otežaju otkrivanje dronova ukoliko avioni ne dobiju odgovarajuće termovizijske i elektrooptičke sisteme. Veza između aviona, presretača i kopnenih centara moraće da bude otporna na ometanje, jer bi prekid upravljanja mogao da učini lansirane dronove neupotrebljivim.
Sistem će imati smisla samo ukoliko cena jednog presretača ostane znatno niža od cene klasične protivvazdušne rakete. Rusija pokušava da izbegne situaciju u kojoj se protiv drona napravljenog od jeftinih komponenti lansira projektil vredan stotine hiljada ili više miliona dolara.
Kijev takođe koristi lake avione za presretanje ruskih dronova, posebno modela Geranj. Ukrajinske posade pokušavale su da ih pronalaze vizuelno i obaraju lakim naoružanjem, pa ponekad čak i krilima, naročito iznad oblasti udaljenih od linije fronta.
Ruski projekat predstavlja korak dalje od običnog vazdušnog lova. Jak-52 i An-2 ne bi morali sami da gađaju metu, već bi služili kao platforme koje presretače nose bliže cilju, lansiraju ih sa visine i nastavljaju da upravljaju napadom.
Objavljeni Jak-52 trenutno nosi četiri takva drona. Koliko će ih stati na An-2, kakav će sistem veze koristiti i da li će mašinski vid moći samostalno da zaključa Geran, ukrajinski dron dugog dometa ili drugi mali vazdušni cilj, Centar „Bars-Sarmat“ za sada nije otkrio.
Kod Ukrajinaca ovo već funkcioniše, s tim što oni koriste i An-28 umesto An-2 kao nosač presretačkih dronova u lovu na dalekometne udarne dronove, a i Jak-52 i An-28 koriste i vatreno oružje za obaranje dronova (mada je to riskantnije zbog mogućnosti da stradaju u eksploziji pogođenog udarnog drona). S obzirom da izgleda da Ukrajina dobija podatke od SAD gde su raspoređene PVO baterije i smišljaju im putanju leta da te položaje zaobiđu, vazdušna patrola može da pokrpi te rupe u velikoj meri što se tiče odbrane duboke pozadine i meta koje ukrajinski dronovi tamo gađaju, kao što su industrijska postrojenja, rafinerije, aerodromi, skladišta itd.
Ideja nije loša i može se pokazati prilično efikasno.PS.Mada An-2 od HVO opremljen bojlerima kao bombama iz 1991 budi neka stara i neprijatna sjećanja.