Varšava je pretnje da će „osvojiti Baltik“ proširila i na mogućnost dubinskog udara po kopnenim ciljevima iz podmornica. Time program Orka više nije samo pitanje obnove zastarele poljske podmorničke flote, već i pokušaj da se Poljska uključi u krug država koje raspolažu ozbiljnim pomorskim sredstvima odvraćanja.
Agencija za naoružanje poljskog Ministarstva nacionalne odbrane potpisala je 9. juna 2026. godine u Gdinji ugovor sa švedskom grupom Saab AB za nabavku tri nenuklearne podmornice Saab A26, odnosno klase Blekinge, za poljsku mornaricu u okviru programa Orka.
Potpisivanju su prisustvovali premijer Poljske Donald Tusk i premijer Švedske Ulf Kristerson. Istovremeno su potpisani i relevantni međuvladini sporazumi o ovom programu, kao i takozvani Baltički pomorski pakt, sporazum kojim se produbljuje bilateralna saradnja Švedske i Poljske u oblasti bezbednosti i odbrane u Baltičkom moru. Taj dokument nadovezuje se na strateško partnerstvo zaključeno između dve strane u novembru 2024. godine.
Nabavka švedskih podmornica A26
Vrednost ugovora iznosi oko 4,8 milijardi američkih dolara. Sve tri podmornice klase A26 biće izgrađene u Švedskoj, u fabrici Saab Kockumsvarvet u Karlskroni. Isporuka podmornica poljskoj mornarici planirana je za period od 2031. do 2038. godine.
Saab grupa se obavezala da će, u saradnji sa domaćom industrijom, izgraditi objekte za održavanje i remont u Poljskoj. To je za Varšavu važno jer se ne radi samo o kupovini platformi, već i o stvaranju dela infrastrukture neophodne za dugoročnu upotrebu nove klase podmornica.
Kao privremeno rešenje, dok nove podmornice ne budu uvedene u službu, jedna modernizovana podmornica švedske mornarice projekta A17 Södermanland, u službi od 1988. godine, biće prebačena poljskoj mornarici radi obuke poljskog osoblja. Obuka bi trebalo da počne 2026. godine, dok je povratak ove podmornice u Švedsku planiran za 2027. godinu.
Kao deo kompenzacionog aranžmana, švedska strana se obavezala da će kupiti poljsko oružje i opremu za svoje oružane snage. Među tim poslovima nalazi se i izgradnja broda za spasavanje podmornica u poljskom brodogradilištu. Izgradnja sličnog plovila počela je 26. novembra 2025. godine u brodogradilištu PGZ Stocznia Wojenna u Gdinji.
Program Orka
Poljska je još 2012. godine pokrenula program Orka, zamišljen kao nabavka novih podmornica za poljsku mornaricu. Prvobitno je bilo predviđeno da prva podmornica uđe u službu do 2017. godine, ali je 2019. taj rok pomeren za 2030. godinu.
Kašnjenje programa dovelo je do toga da poljska mornarica trenutno raspolaže samo zastarelom podmornicom ORP Orzeł klase Kilo iz sovjetske ere. Iako je nedavno remontovana, ona i dalje pati od tehničkih problema i nestašice rezervnih delova, što njenu zamenu čini sve hitnijom. Planirano je da bude povučena iz upotrebe u narednih pet godina.
Zbog toga je razumljiva poljska težnja da prvu novu podmornicu uvede u službu do 2030. godine, iako aktuelni plan isporuke švedskih A26 pokazuje da će obnova flote trajati znatno duže.
Na poslednjem tenderu za program Orka, 2023. godine, razmatrane su ponude šest stranih dobavljača: nemačke kompanije TKMS AG & Co. KGaA, odnosno Thyssenkrupp Marine Systems, sa nemačko-švedskim podmornicama projekta 212CD, italijanske kompanije Fincantieri SpA sa projektom 212NFS, švedske kompanije Saab AB sa projektom A26, francuske kompanije Naval Group sa projektom Scorpène, španske kompanije Navantia sa projektom S-80A i južnokorejske kompanije Hanwha Ocean sa projektima HDS 2300 i KSS-III PL.
Varšava je 2025. godine zvanično objavila da se opredelila za švedske nenuklearne podmornice Saab A26.
Izbor podmorničkog raketnog sistema
Program Orka iz 2012. godine nije predviđao da podmornice budu opremljene krstarećim raketama za udare po kopnenim ciljevima. Međutim, Poljska se 2014. godine, u okviru programa „Poljski zubi“ (Kły Polski), opredelila za mogućnost udara na velike udaljenosti, odnosno za krstareće rakete za napad na kopno dometa većeg od 1.000 kilometara.
Varšava je tada zaključila da ne može sebi da dopusti nabavku podmornica bez „oružja odvraćanja“. U početku je Poljska tražila američke UGM-109E Tactical Tomahawk, odnosno podmorničku, dalekometnu, podzvučnu krstareću raketu za sve vremenske uslove, kao i francusku pomorsku krstareću raketu MCN/NCM.
Od te ideje se, međutim, odustalo. Tomahawk je, bar teoretski, mogao da bude opcija, ali se pokazalo da je to teško održivo. Holandija je još 2023. godine tražila raketu Tomahawk za svoje fregate i podmornice, ali je odustala od podmorničke opcije jer se varijanta koja se lansira iz torpednih cevi više ne proizvodi.
Saab Kockums AB ponudio je mogućnost da se na podmornice A26 ugrade kontejneri za vertikalno lansiranje, sposobni za ispaljivanje krstarećih raketa za napad na kopno. Međutim, nije jasno u kojoj meri bi takvo rešenje odložilo izgradnju, što je ključno pitanje s obzirom na rokove isporuke Poljskoj.
Alternativa, ili privremeno rešenje, bila bi upotreba raketa koje se lansiraju iz torpednih cevi. Takav pristup je jednostavniji za integraciju, ali značajno ograničava broj raketa koje podmornica može da nosi.
Francuska raketa MCN predstavlja moguću kratkoročnu opciju za Poljsku. Već je integrisana na nuklearne podmornice klase Suffren francuske mornarice, a mogla bi da se lansira iz torpednih cevi kalibra 533 milimetra na podmornicama A26.
Za razliku od Tomahawka, čiji domet iznosi oko 1.600 kilometara, MCN ima manji domet, oko 1.000 kilometara, ali ipak ispunjava poljske zahteve. Pariz i Varšava učestvuju u programu Evropskog pristupa dugometnim udarima (ELSA) i navodno razgovaraju o industrijskoj saradnji na kopnenoj varijanti krstareće rakete, poznatoj kao LCM, ipak ovu raketu niko nije kupio do sada.
Još jedan potencijalni kandidat je višenamenska krstareća raketa sa lansiranjem iz podmornice JSM-SL, projekat u razvoju Kongsberg Defence & Aerospace. JSM-SL takođe razvijaju Španija i Holandija, pri čemu je Holandija izabrala ovu raketu za svoje dizel-električne podmornice klase Orka, što je program različit od poljskog programa istog naziva.
Podmornica projektovana za lansiranje JSM-SL iz torpednih cevi navodno bi trebalo da bude operativna do 2032. godine. Međutim, da bi JSM-SL odgovarala trenutnim poljskim zahtevima, njen domet od oko 560 kilometara morao bi da bude značajno povećan, što se za sada ne čini tehnički jednostavnim.
Poljski izbor švedskih podmornica A26 zato otvara više pitanja nego što na prvi pogled deluje. Varšava dobija modernu nenuklearnu podmorničku platformu, ali sposobnost dubinskog udara po kopnu zavisiće od izbora rakete, načina lansiranja i rokova integracije. U Baltičkom moru, gde su rastojanja mala, obale gusto militarizovane, a vreme za reakciju kratko, i jedna takva odluka može promeniti računicu mnogo pre nego što prva nova poljska podmornica uplovi u Gdinju.
